“Studentska lista bi u poslednjem trenutku mogla da promeni ishod glasanja”: Sagovornici ruskog lista Izvestija o izborima u Srbiji – Svet

U slučaju pobede SNS, Aleksandar Vučić bi mogao da se kandiduje za mesto premijera i na taj način zadrži ključnu ulogu u politici zemlje.

Glavni konkurent SNS-u postaje Studentska lista, koja je proistekla iz protestnog pokreta. Pri tome, bez obzira na ishod glasanja, ne treba očekivati naglu promenu odnosa Beograda i Moskve, smatraju sagovornici Izvestija.

Kurs Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji takođe će biti nastavljen.

Ko će pobediti na izborima u Srbiji?

U Srbiji se odvija novi krug unutrašnje političke borbe. Predsednik Aleksandar Vučić odlučio je da raspusti Narodnu skupštinu Republike Srbije i raspiše vanredne izbore za 25. oktobar. Neposredno pre toga, rukovodstvo vladajuće Srpske napredne stranke saopštilo je da će Vučić predvoditi izbornu listu i biti kandidat za premijera.

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora česta je praksa u srpskoj politici – ovo je već četvrto glasanje od 2020. godine.

Mandat Vučića trebalo bi da se završi na proleće 2027. godine. Međutim, on namerava da pređe u fotelju predsednika vlade. Pre pobede na predsedničkim izborima 2017.  Vučić je već obavljao funkciju premijera, od 2014. godine.

Da li će ovaj plan biti realizovan zavisiće od rezultata parlamentarnih izbora. Građani Srbije biraće 250 poslanika, glasajući za stranačke liste. Da bi ušla u parlament, stranka mora da osvoji najmanje tri odsto glasova. Prema istraživanju agencije Faktor Plus, objavljenom početkom septembra, u predizbornoj trci vodi Srpska napredna stranka sa podrškom od 47,2 odsto.

Programski menadžer Ruskog saveta za međunarodne odnose (RSMD) Milan Lazović rekao je za Izvestija da vladajuća stranka ima dobre šanse da ostane na vlasti.

Prema njegovom mišljenju, prelazak na funkciju premijera omogućio bi Vučiću da zadrži ključne poluge upravljanja: Srbija je parlamentarna republika, a SNS kontroliše većinu u Skupštini. Vučić trenutno obavlja funkciju predsednika, ali istovremeno zadržava uticaj na vladajuću stranku. U slučaju Vučićevog uspeha u trci za mesto premijera, predsednik bi, po mišljenju stručnjaka, najverovatnije postao neko od njegovih bliskih partijskih saradnika.

Tokom protekle godine srpskom predsedniku i vladajućoj stranci pošlo je za rukom da vrate deo razočaranih dugogodišnjih pristalica.

Zbog toga bi Srpska napredna stranka na izborima mogla da osvoji oko 40 odsto glasova. To potvrđuju različita istraživanja javnog mnjenja, rekla je za Izvestija direktorka Centra za mediteranske studije Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije (NIU VŠE) Ekaterina Entina.

Aleksandar Vučić je i ranije pokazivao sposobnost da pronađe prave reči za svoje birače kako bi odneo pobedu.

Od kraja 2024. godine u Srbiji traju masovni protesti, čije jezgro čine studenti. Oni nemaju sopstvenu stranku, pa su demonstranti za učešće na izborima formirali Studentsku listu – pokret koji sebe predstavlja kao nestranačku strukturu bez određene ideologije. Istraživanje Faktor Plusa toj listi daje 31 odsto podrške, dok istraživački centar Nova srpska politička misao navodi 39 odsto.

„Za dve godine protesta, studentski pokret je postao prilično značajna politička snaga. S tim u vezi, iznenađenja se mogu očekivati i od opozicije, posebno ukoliko studentsku izbornu listu na izborima bude predvodila neka ugledna i popularna ličnost u srpskom društvu, poput tenisera Novaka Đokovića“, smatra Lazović.

Prema rečima Ekaterine Entine, opoziciona Studentska lista sposobna je za nestandardne poteze koji bi u poslednjem trenutku mogli da promene ishod izbora i spreče SNS da osvoji većinu. Bez obzira na ishod izbora, Srbija ulazi u novi ciklus razvoja svoje unutrašnje političke scene.

Parlamentarnu većinu Vučićevoj stranci mogli bi da obezbede njeni saveznici – Socijalistička partija Ivice Dačića, kao i mogući novi partneri, rekao je za Izvestija direktor Fonda progresivne politike i glavni urednik projekta „Balkanist“ Oleg Bondarenko.

Prema njegovim rečima, Studentska lista mogla bi da zauzme drugo mesto, dok ostale stranke verovatno neće osvojiti više od sedam odsto glasova.

Istovremeno, stare proevropske stranke našle su se u krizi. „Platforma za evropsku Srbiju“, formirana u junu, za sada ima podršku svega 3,6 odsto ispitanika. Još jedna koalicija, „Narodna Srbija“, ima podršku 3,4 odsto anketiranih. Deo njihovih nekadašnjih pristalica prešao je na Studentsku listu.

Kako će se promeniti odnosi Rusije i Srbije

Rezultati izbora mogli bi da utiču na odnose Beograda sa SAD, EU i Rusijom. U poslednje vreme raste pritisak EU na Srbiju da prekine veze sa Moskvom. Beograd se, podsetimo, ne pridružuje evropskim sankcijama, zadržava direktne avionske linije sa Rusijom i bezvizni režim za ruske državljane.

Pritisak se vrši na različitim nivoima: između ostalog, Brisel preti usporavanjem procesa evropskih integracija Srbije.

U aprilu je EU obustavila finansiranje Beograda zbog politike u pravosudnom sistemu, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je pritom istakla da, kada se zemlja nalazi na pragu ulaska u Evropsku uniju, mora biti „100 odsto“ u EU i ne može „sedeti na dve stolice istovremeno“.

Osim toga, Kos je nedavno otkazala posetu Beogradu zbog sahrane bivšeg komandanta bosanskih Srba, generala Ratka Mladića, koji je preminuo u Hagu.

Izvestija podseća na ranije pisanje o zahtevu EU da Srbija smanji izdavanje državljanstva ruskim državljanima i da iz vlade ukloni političare koje u Briselu smatraju bliskim Moskvi. Evropska unija takođe nastoji da ograniči isporuke ruskog gasa Srbiji.

Uprkos pritisku, Beograd ne odustaje od partnerstva sa Rusijom. Između ostalog, dve strane pripremaju sporazum o saradnji u oblasti svemira.

Pri tome se ne može reći da između Moskve i Beograda uopšte nema spornih pitanja. Prošle godine je ruska Spoljna obaveštajna služba saopštila da se srpsko oružje isporučuje Ukrajini preko trećih zemalja.

Beograd je brzo reagovao: obustavio je celokupan izvoz oružja i predložio formiranje zajedničke radne grupe kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih slučajeva. Inače, Aleksandar Vučić je 2025. godine učestvovao na paradi povodom 80. godišnjice Pobede, iako su evropski zvaničnici pokušavali da ga odvrate od toga.

Istovremeno, Zapad je podeljen kada je reč o podršci pojedinim kandidatima. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je cilj Evropske unije smena predsednika Vučića. U uslovima slabljenja stare proevropske opozicije, Brisel bi mogao da se osloni na Studentsku listu, smatra Oleg Bondarenko.

SAD, naprotiv, grade dobre odnose sa aktuelnim srpskim vlastima. Između ostalog, mediji su izveštavali o planovima biznismena i zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera, da izgradi hotel u Beogradu. Verovatno će i nakon izbora, u slučaju pobede SNS-a, Vašington zadržati pragmatičan pristup.

Uprkos pritisku EU, Beograd verovatno neće značajno promeniti kurs prema Moskvi nakon vanrednih izbora, smatra Milan Lazović.

Prema njegovom mišljenju, politika balansiranja između Rusije i EU biće nastavljena. U slučaju pobede opozicije moguće su pojedinačne, ciljane mere na koje aktuelna vlast nije bila spremna, ali ni tada se ništa suštinski neće promeniti, ocenio je stručnjak.

Ekaterina Entina je naglasila da političke snage koje su se u savremenoj istoriji Srbije ikada otvoreno zalagale za antiruske stavove imaju veoma malu podršku među domaćim biračima i veoma retko ih dosledno zastupaju, zbog čega rusko-srpski odnosi imaju značajnu rezervu stabilnosti.

Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji biće najkonkurentniji u poslednjih nekoliko godina. Poklopili su se sa završetkom predsedničkog mandata Aleksandra Vučića i rastom popularnosti opozicije. Za sada vladajući SNS ima šanse za pobedu, a Vučić bi u tom slučaju preuzeo premijersku funkciju i zadržao vodeću ulogu u srpskoj politici.