Sibir pod uticajem zagrevanja Arktika: Raste rizik od nekontrolisanih emisija metana – Klimatske promene

Dok zapadni Sibir postaje vlažniji zbog porasta temperatura i vlage koja stiže sa severnog Atlantika, istočni Sibir postaje sušniji i podložniji šumskim požarima, pokazala je studija objavljena u časopisu Sajens. Reka Jenisej u centralnoj Rusiji razdvaja ova dva različita stanja životne sredine, koja su autori studije nazvali klimatskim režimima jer opisuju specifične tipove klime u različitim delovima sliva.

Između 2010. i 2023. godine emisije metana iz Sibira rasle su po stopi od pet odsto godišnje. U zapadnom Sibiru metan se uglavnom oslobađa usled aktivnosti mikroorganizama u zemljištu koje se odmrzava, dok se u istočnom Sibiru ovaj snažan gas sa efektom staklene bašte oslobađa pre svega sagorevanjem biomase, pokazali su rezultati istraživanja.

„S obzirom na uočeno povećanje odmrzavanja permafrosta, aktivnosti u močvarama i učestalosti šumskih požara, povećanje emisija metana bilo je očekivano“, rekao je koautor studije Pol Palmer, profesor na Školi za geonauke Univerziteta u Edinburgu, u izjavi za Lajv sajens, koju prenosi RTS.

„Ono što iznenađuje jeste koliko je to povećanje veliko i koliko se dugo održava“, dodao je Palmer.

Godišnje emisije metana povećale su se za oko 13,2 miliona tona tokom perioda obuhvaćenog istraživanjem, što je gotovo jednako stopi rasta emisija metana iz močvara širom sveta. Iako Sibir trenutno učestvuje sa svega oko pet odsto u ukupnim globalnim emisijama metana, ovaj region postaje jedan od prirodnih izvora metana koji se najbrže povećavaju na planeti, rekao je Palmer.

U istraživanju su Palmer i njegove kolege kombinovali satelitska posmatranja sa merenjima u blizini površine Zemlje kako bi tokom vremena mapirali emisije metana iz Sibira. Umesto da sabiraju pojedinačne izvore metana na terenu, istraživači su koristili metod modeliranja poznat kao sistem inverzije fluksa metana, što im je omogućilo da neizvesnost svojih procena ograniče na približno 10 odsto.

Sibir je ogroman, udaljen, slabo pokriven mernim instrumentima i trenutno nedostupan mnogim naučnicima zbog rata između Rusije i Ukrajine, zbog čega je teško dosledno pratiti emisije metana bilo kojim drugim sredstvima osim satelitima. Iako sateliti zavise od sunčeve svetlosti, koje u Sibiru tokom zime ima veoma malo, smatra se da se većina emisija metana dešava tokom proleća i leta, kada ovaj region dobija više sunčeve svetlosti, objasnio je Palmer.

Rezultati studije pokazuju da zagrevanje Arktika podstiče emisije metana različitim putevima u zapadnom i istočnom Sibiru, jer su ovi regioni pod uticajem različitih klimatskih obrazaca.

Istraživači su taksama koristili klimatske modele kako bi predvideli buduće emisije metana iz Sibira i utvrdili da bi dodatno zagrevanje moglo da oslobodi milione tona gasova sa efektom staklene bašte uskladištenih u šumama i permafrostu, što bi dodatno ubrzalo trend zagrevanja.

„U zapadnom Sibiru metan se uglavnom oslobađa iz permafrosta, odnosno tla koje je ostalo zamrznuto najmanje dve uzastopne godine. U Sibiru se nalazi 46 odsto permafrosta severne hemisfere, a u tim zaleđenim sedimentima zarobljene su ogromne količine ugljenika koje su se nakupljale hiljadama godina“, rekao je Palmer.

Na zapadni Sibir utiče skandinavski obrazac atmosferske cirkulacije, klimatska pojava koju čine glavni centar cirkulacije iznad Skandinavije i suprotstavljeni, slabiji centri iznad zapadne Evrope i istočne Rusije.

Globalno zagrevanje dovodi do toga da ovaj skandinavski obrazac prenosi više toplote i vlage sa severnog Atlantika ka zapadnom Sibiru. Zajedno sa naglim rastom temperatura u samom zapadnom Sibiru, to podstiče široko rasprostranjeno odmrzavanje permafrosta i oslobađa ugljenik koji mikroorganizmi mogu da pretvore u metan.