Slučaj obustave obrade imigracionih viza za 75 zemalja: Zašto Donald Tramp pravi izuzetak za Mađare i Poljake? – Svet

Nijedna od ove dve zemlje nije se nalazila na spisku od 75 država čijim državljanima je od 21. januara obustavljeno izdavanje imigrantskih viza.

Ovaj izuzetak u tretmanu sada izdvaja Budimpeštu i Varšavu iz kasnije obustave koja se već odnosi na ceo svet, piše mađarski list Nepsava.

Tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, imigraciona politika nije pooštrena samo kada je reč o ilegalnim prelascima granice.

Administracija je ograničila i više kanala legalne imigracije. Jedan od ključnih pojmova postao je „public charge“, odnosno procena da li će stranac koji želi da se nastani u Sjedinjenim Američkim Državama verovatno morati da se oslanja na pomoć koja se finansira iz američkih javnih sredstava.

Princip je već dugo deo američkog imigracionog prava, a spor se uvek vodio oko toga šta treba smatrati javnim teretom, odnosno teretom po državu. Prva Trampova administracija je 2019. godine značajno proširila kriterijume koji se mogu uzeti u obzir, uključujući i korišćenje određenih oblika pomoći koji nisu isplaćeni u gotovini. Demokratska administracija Džo Bajdena to je poništila i 2022. godine uvela užu regulativu, bližu ranijoj praksi.

Sedamdeset pet zemalja na meti

Nakon povratka Donalda Trampa na vlast, Bela kuća ponovo je krenula ka širem tumačenju pravila. Stejt department je od 21. januara 2026. obustavio izdavanje imigracionih viza državljanima 75 zemalja, uz obrazloženje da je među podnosiocima zahteva iz tih država veći rizik od korišćenja javnih sredstava.

Na spisku su se, pored više zemalja Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Azije, našle i pojedine balkanske države, kao i Rusija. Mađarska i Poljska nisu bile na spisku.

Odluka je bila neuobičajeno oštra jer nije pooštrila pojedinačnu procenu, već je na osnovu državljanstva čitave grupe zemalja isključila iz mogućnosti dobijanja vize.

Zbog toga su organizacije za zaštitu prava imigranata pokrenule sudski postupak, a savezni sud u Njujorku je 21. avgusta poništio tu odluku. Sutkinja Žanet Vargas ocenila je zabranu zasnovanu na nacionalnosti kao „očigledno nezakonitu“.

Međutim, sudski poraz nije odmah doveo do ponovnog pokretanja sistema. Stejt department je nekoliko dana kasnije počeo da menja, a zatim i otkazuje termine za intervjue za imigracione vize širom sveta, uz obrazloženje da konzularne službenike treba ponovo obučiti za procenu kriterijuma „teret po državu“.

Ministarstvo je saopštilo da sva diplomatsko-konzularna predstavništva moraju na jedinstven način da nauče kako da procene očekivanu sposobnost podnosilaca zahteva da se sami izdržavaju.

Bela kuća je na sudu takođe navela da će promena termina za intervjue trajati do 31. avgusta, ali su u praksi otkazani termini ostali i tokom septembra.

Prema Rojtersu, sam sistem obuke usporava ponovno pokretanje procesa: diplomatsko-konzularna predstavništva moraju lokalno da sprovedu obuku, a zatim da potvrde da ispunjavaju nove zahteve.

U takvoj situaciji, predstavništva Sjedinjenih Američkih Država u Mađarskoj i Poljskoj dobila su posebna uputstva. Rojters je, pozivajući se na četiri izvora upoznata sa slučajem, objavio da je iz Bele kuće stiglo naređenje da se u te dve zemlje ponovo pokrene obrada zahteva za imigracione vize i da im se da prioritet.

Ni Bela kuća ni Stejt department nisu dali zvanično obrazloženje.

Zašto baš Budimpešta i Varšava?

Donald Tramp je godinama održavao bliske odnose sa Viktorom Orbanom, čija se ćerka Orban Rahel i zet Tiborc Ištvan prošle godine preselili u Sjedinjene Američke Države. U to vreme, u septembru 2025. godine, Trampova administracija u potpunosti je obnovila učešće Mađarske u programu bezviznog putovanja.

Poljska je u isti sistem ušla 2019. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, a Bela kuća je tada to nazvala velikim uspehom bilateralnih odnosa.

Istovremeno, trenutna situacija je paradoksalna. Viktor Orban je u aprilu izgubio izbore, dok se u Poljskoj centristička vlada Donalda Tuska suočava sa nacionalističkim predsednikom Karolom Navrockim, kojeg podržava Donald Tramp.

Drugim rečima, ova povlastica nije jednostavno namenjena dvema prijateljskim vladama. Pre bi mogla biti znak političke mreže odnosa koju je Trampova administracija izgradila sa desnicom u Mađarskoj i Poljskoj.

Sumnju dodatno podstiče slučaj Ziobro.

Bivši poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro otišao je u Mađarsku kako bi izbegao optužbe za korupciju i zloupotrebu službenog položaja, gde mu je Orbanova vlada odobrila azil.

Rojters je u maju objavio da je američki zamenik državnog sekretara Kristofer Lando naložio visokim zvaničnicima Stejt departmenta da Ziobru izdaju američku vizu. Bivši ministar je 9. maja iz Milana otputovao u Sjedinjene Američke Države, sa novinarskom vizom. Ziobro negira poljske optužbe i tvrdi da je reč o političkom progonu.

Slučaj je izazvao polemike i u Vašingtonu: demokratski članovi Kongresa zatražili su od državnog sekretara Marka Rubija objašnjenje da li je Ziobrov ulazak u zemlju ubrzan političkim uticajem. Nakon promene vlasti u Mađarskoj, Budimpešta je u julu povukla Ziobru politički azil, odnosno izbeglički status, ali on se do tada već nalazio u Sjedinjenim Američkim Državama.

Važno je napraviti razliku: sadašnja odluka odnosi se na imigracione vize, odnosno dozvole koje vode ka trajnom nastanjenju u Sjedinjenim Američkim Državama.

To nije isto što i ESTA (elektronski sistem za odobrenje putovanja u SAD) niti sa programom bezviznog putovanja koji turistima i poslovnim putnicima omogućava kratkotrajan boravak. U praksi, ova povlastica mogla bi pre svega da ubrza postupke spajanja porodice i druge postupke koji vode ka trajnom nastanjenju.