Nije reč samo o “24 minuta” – Pisma čitalaca
Vest da emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ više neće biti na televiziji Nova nije samo vest o promeni jedne programske šeme. Za mene, kao gledaoca, ona otvara mnogo ozbiljnije pitanje: koliko je u našem medijskom prostoru još ostalo mesta za satiru, kritiku i pravo da se vlast i društvo pogledaju iz ugla koji nije ni poslušan ni ceremonijalan?
„24 minuta“ nikada nije bilo samo 24 minuta televizijskog programa. Tokom godina ta emisija postala je svojevrsna nedeljna hronika Srbije. U vremenu u kojem događaji prestižu jedni druge, izjave se zaboravljaju čim budu izgovorene, a jučerašnja obećanja već sutra kao da nikada nisu postojala, Kesić i njegova ekipa vraćali su nas na ono što je rečeno, urađeno i prećutano.
I činili su to humorom.
Upravo je to možda i najveći značaj ove emisije. Satira nije ukras demokratije niti samo razonoda posle ozbiljnih vesti. Ona je jedan od načina na koji društvo proverava samo sebe. Političar može da ignoriše kritički komentar, može da odbije intervju ili neprijatno pitanje, ali je mnogo teže odbraniti se od sopstvenih reči kada vam ih neko, nekoliko meseci kasnije, jednostavno ponovo pusti.
Zato je „24 minuta“ bio i svojevrstan arhiv našeg političkog života – arhiv obećanja, protivrečnosti, apsurda i često neverovatnih scena koje bismo, bez takvih emisija, možda isuviše lako zaboravili.
Naravno, svaka privatna televizija ima pravo da razmišlja o troškovima, gledanosti i zaradi. Ali nije sve što televizija proizvodi moguće izmeriti samo računicom koliko košta jedan minut programa. Postoje emisije koje stvaraju identitet televizije, poverenje gledalaca i osećaj da na tom kanalu postoji prostor u kojem se može govoriti drugačije. Kada takva emisija nestane, ne nestaje samo stavka iz programske šeme.
Nestaje deo razloga zbog kojeg je publika tu televiziju izabrala.
Posebno zabrinjava što se ovo događa u društvu u kojem je prostor za političku satiru na televizijama sa nacionalnom ili širom dostupnošću ionako veoma uzak. Demokratija se ne meri samo time da li građanin sme da kritikuje vlast. Meri se i time koliko je normalno da se vlasti smejemo. Vlast koja ne može da podnese šalu postaje mnogo ozbiljniji problem od same šale.
Zoran Stanić, Valjevo
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
