Ostao kompleksan uticaj na generacije lidera, uključujući i Sija: Kina obeležila pola veka od smrti Maoa Cedunga – Svet

Maoova smrt 9. septembra 1976. godine, u 82. godini, koju su mnogi oplakivali, dok su je neki koji su trpeli pod njegovom gotovo tridesetogodišnjom vlašću dočekali sa olakšanjem, ubrzala je i okončanje Kulturne revolucije, masovnog i haotičnog pokreta koji je pokrenuo 1966. godine.

Komunistička partija je kasnije osudila Kulturnu revoluciju kao tešku grešku za koju je Mao snosio najveću odgovornost, ali ga i dalje poštuje, uz obrazloženje da njegova dostignuća nadmašuju njegove greške.

Maoov portret visok šest metara nadvija se nad Trgom Tjenanmen u Pekingu, simboličnim centrom kineske političke moći. Njegovo balzamovano telo nalazi se u Memorijalnoj hali predsednika Maoa, gde posetioci iz cele zemlje čekaju u redovima kako bi mu odali počast.

Mnogi ga i dalje obožavaju kao spasitelja nacije. Mauzolej je dans, povodom godišnjice, produžio radno vreme, očekujući veliki priliv posetilaca.

Tokom Kulturne revolucije, nepoverljivi i ostareli Mao mobilisao je studente i svoje pristalice protiv takozvanih „klasnih neprijatelja“, uključujući lidere optužene da „idu kapitalističkim putem“.

Time je pokrenuo previranja koja su razorila funkcionisanje državne birokratije, paralizovala privredu i dovela do nasilja i progona.

Decenija previranja ostavila je kompleksan uticaj i na generacije lidera koji su došli posle Maoa, uključujući i predsednika Sija Đinpinga.

Si pod progonom

Sijev otac, nekadašnji potpredsednik kineske vlade Si Džongsun, bio je politički uklonjen i brutalno progonjen uoči i tokom Kulturne revolucije, dok je porodična kuća bila opljačkana.

Tinejdžer Si proglašen je za „reakcionarnog učenika“, bio je podvrgnut ispitivanjima i prinudnoj političkoj indoktrinaciji, a čak mu je prećeno i pogubljenjem.

„Pošto sam bio tvrdoglav i odbijao da dozvolim da me maltretiraju, zamerio sam se pobunjeničkoj frakciji“, rekao je Si u intervjuu za državni časopis 2000. godine. „Za sve loše stvari krivili su mene… Nisam imao ni 15 godina.“

Godine 1969, kao i mnogi pripadnici njegove generacije, Si je poslat na selo, gde je proveo sedam godina u siromašnom selu na severozapadu Kine.

„Kulturna revolucija bila je za Sija duboko razočaravajuće iskustvo“, rekao je Džozef Toridžijan, stručnjak za kinesku politiku sa Američkog univerziteta.

Ali „on je ipak u toj kampanji video nešto što je moglo da posluži kao pouka i iskupljenje“. Ona ga je očvrsnula i pokazala mu opasnosti od urušavanja države, kao i da je Partiji potrebna jasna mapa puta ka socijalizmu, dodao je Toridžijan.

Duga senka

Si nikada javno nije okrivio Maoa ni za stradanje svoje porodice, ni za druge tragedije kojima je svedočio.

Otkako je 2012. godine postao najviši kineski lider, on umesto toga tvrdi da period reformi nakon Maoove smrti ne bi trebalo koristiti za odbacivanje maoističkih godina dok istovremeno sve više oživljava prakse iz Maoove ere.

Za razliku od svojih neposrednih prethodnika, koji su – podstaknuti reformama Deng Sjaopinga nakon Maoove smrti – nastojali da oprezno ograniče uticaj vrhovnog lidera, Si je bez zazora konsolidovao vlast, izgradio lični autoritet i naglasio ideološku usklađenost i strogu partijsku disciplinu, ukazuje Rojters.

On je na putu da posle Maoa postane najdugovečniji vrhovni lider Narodne Republike Kine, nakon što je raskinuo sa normama o ograničenju mandata iz perioda reformi, čija je svrha bila da spreče prekomernu koncentraciju vlasti i smanje rizik od ponovnog stvaranja kulta ličnosti.

Si je takođe uspeo da njegovo ime bude formalno povezano sa državnom ideologijom koja je ugrađena i u Ustav Partije i u državni Ustav, što nijedan kineski lider posle Maoa nije uspeo da postigne dok je bio na funkciji.

„Ikonografija maoizma, harizma, kao i vrlo specifičan jezik i simboli – sve to i dalje ima ogromnu snagu“, rekao je Keri Braun, direktor Lau instituta za Kinu pri londonskom Kings koledžu. „Si je deo toga ponovo uveo kroz snažan nacionalizam i populizam“, dodao je.

Jedan od razloga zbog kojih Si izbegava direktniju kritiku Maoa jeste taj što „želi da vrati Partiju u njene dane slave, kada su svi bili oblikovani žarom i entuzijazmom“, rekao je Toridžijan.

Pitanje je, dodao je, da li će se Sijev pristup pokazati dugotrajnim „ili će, poput Maoa pre njega, Si nenamerno stvoriti pritisak za promene koje će Kinu, nakon njegovog odlaska, usmeriti u novom pravcu“.