Kakve će posledice imati po evrointegracije Srbije reakcije zvaničnog Beograda na sahranu Ratka Mladića? – Politika

Nakon što je komesarka za proširenje Marta Kos otkazala posetu Beogradu, usledilo je i zvanično saopštenje Evropske komisije, a potparolka Evropske komisije takođe se oglasila rekavši da postoji šansa da bude otkazana i poseta Ursule fon der Lajen. Oglasili su se i drugi evropski funkcioneri, a poruka je ista – ovo predstavlja nešto na šta Evropa ne može da ćuti.

Evrointegracije Srbije zamrznute su već više od pet godina, bez otvaranje pregovaračkih poglavlja, a u poslednje dve godine od početka studentskih i građanskih protesta, Srbija je prestala da prima novac iz Fonda Plana rasta, uz učestale poruke iz Brisela da aktuelna vlast sve direktnije vodi antevropsku politiku i ne promoviše demokratske standarde.

Postavlja se pitanje da li je onakva sahrana osuđenog ratnog zločinca kap koja je prelila čašu i zbog koje će Brisel konačno promeniti narativ o aktuelnoj vlasti kao konstruktivnom partneru i factoru stabilnosti u regionu?

Konstantin Samofalov, međunarodni sekretar Stranke slobode i pravde, kaže za Danas da sve što se dešavalo vezano za organizaciju sahrane Ratka Mladića, nije samo dodatno udaljavanje od Evrope već predstavlja dokaz da se Vucićev režim nije odrekao politike mržnje, nasilja i zločina koju je još devedesetih definisao Vojislav Šešelj, takođe osuđeni zločinac i glavni režimski ideolog.

“Ne treba vam bolja potvrda ovih mojih reči od činjenice da Vučićev SNS ide u koaliciji s Šešeljevim radikalima na izbore koji su pred nama. Dakle, nije to nikakva Ujedinjena Srbija, to je Šešelj – Vučić koalicija. Sve što urade ili kažu Vučić, Šešelj i ostali pripadnici režima suštinski udaljava Srbiju od Evrope jer proizilazi iz radikalske mržnje iza koje na kraju uvek ostaju samo krvavi tragovi i uplakane majke”, objašnjava naš sagovornik.

On ističe da, u skladu sa tim evrointegracije Srbije su praktično zamrznute, i da zbog neispunjavanja obaveza koje je ovaj režim preuzeo već trpimo štetu jer ne povlačimo sredstva koja su evropskim Planom rasta opredeljenja za Srbiju.

Koliko je apsurdno o tome i pričati, kako dodaje Samofalov, vidi se na primeru “lažnog ministra za evropske integracije Starovića koji je osnivač proputinovog centra za društvenu stabilnost”, a preko koga se vodi antievropska kampanja.

Samofalov ocenjuje da će sahrana osuđenog ratnog zločinca i stav koji je zvanični Beograd zauzeo po tom pitanju tu već katastrofalnu situaciju učiniti još gorom.

“Svi predstavnici EU, uključujući i one koji su tolerisali brojne antievropske poteze Aleksandra Vučića jasni su u stavu da u EU nema mesta za one koji glorifikuju ratne zločine. Ne znam šta oni nameravaju da urade, ali znam da borba za evropsku Srbiju podrazumeva poštovanje žrtava i osudu svih koji su zločine činili i to nema veze sa Evropom i politikom već sa pristojnošcu, ljudskošcu i normalnošću, a to su nepoznati pojmovi za režim koji je oteo Srbiju od građana. Mi u Stranci slobode i pravde od borbe za evropsku Srbiju nikada nećemo odustati, zato smo definisali ne samo detaljan plan za demontažu ovog kriminalizovanog režima već i jasnu strategiju kako da u najkraćem roku obezbedimo članstvo Srbije u EU kako bismo svi mi ovde živeli kao što se živi na ostatku kontinenta kome pripadamo”, zaključuje Samofalov.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da ne smatra da je sahrana Ratka Mladića sama po sebi kap koja je prelila čašu, već da je čaša odavno puna.

Kako dodaje, ovaj događaj je pre simbolička kulminacija četrnaest godina politike u kojoj Aleksandar Vučić govori da je članstvo u EU strateški cilj Srbije, dok praktično radi suprotno.

“Evropski parlament je još u julu zaključio da je proces pristupanja Srbije praktično zaustavljen zbog demokratskog nazadovanja, slabljenja vladavine prava, nesprovođenja reformi i spoljnopolitičkog udaljavanja od EU”, objašnjava Beširi dodajući da je Vučić po stpanju na vlast 2012. dobio ogroman politički kredit jer se predstavljao kao čovek koji može da isporuči Kosovo, regionalnu stabilnost, saradnju oko migracija i postepeno približavanje Srbije Zapadu, a da se 14 godina kasnije pokazalo da ni jednu od tih stavki nike ispunio.

On podseća da je još pre Mladićeve sahrane osam država članica odbijalo je otvaranje Klastera 3, dodajući da postoji i dublji problem, jer je Vučić je izgradio sistem u kojem je politička lojalnost često važnija od stručnosti i institucionalne samostalnosti.

“Zbog toga mislim da danas više nije samo pitanje da li on želi da sprovede evropske reforme, već i da li bi ovaj sistem uopšte mogao da ih sprovede, dodajući da ovakav model vlasti potiskuje: samostalne institucije i stručne ljude koji nisu odgovorni jednom političkom centru”, kaže Beširi.

Prema njegovim mišljenju, međutim, Vučić ipak još ima karte kojima može zainteresovati Zapad: Kosovo, potpuno spoljnopolitičko udaljavanje od Rusije, uticaj na Republiku Srpsku i stabilnost BiH, litijum i druge kritične sirovine, migracije i bezbednosnu saradnju. Dodaje da nijedna od tih karata više ne može sama da nadomesti odsustvo demokratije i evropskih reformi.

“Paradoksalno, baš pokopavanje Ratka Mladića moglo je da bude početak jednog istorijskog zaokreta. Srbija je mogla da kaže da se sa njegovom smrću završava i epoha državnog relativizovanja zločina devedesetih i da otvori ozbiljan proces pomirenja sa BiH, Hrvatskom i Kosovom: prihvatanje sudski utvrđenih činjenica, prestanak glorifikovanja ratnih zločinaca, rešavanje pitanja nestalih i drugačiji odnos prema žrtvama. Umesto toga, način na koji je sahrana organizovana i prisustvo državnih zvaničnika poslali su gotovo suprotnu poruku. Zato današnja osuda Ursule fon der Lajen i Antonija Košte ima posebno veliku težinu, ali i dalje ne tu koju bismo mi u Srbiji očekivali – navodi on.

Njegov utisak je da je vreme Aleksandra Vučića kao navodnog evropskog faktora stabilnosti odavno prošlo i da ono što sada gledamo više liči na autoritarni sistem koji pokušava da produži sopstveni vek nego na vlast sposobnu da Srbiju uvede u EU.

„Koliko će to koprcanje trajati, nekoliko nedelja, meseci ili još nekoliko godina, niko ozbiljan ne može precizno da predvidi. Ali politički model koji je Zapad tolerisao prethodnih četrnaest godina očigledno je potrošen. Pitanje više nije šta još Vučić može da obeća Zapadu, već koliko će dugo Zapad biti spreman da nova obećanja prihvata kao zamenu za rezultate”, zaključuje Beširi.

S drudge strane, analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da se EU i Vučić se međusobno površinski lažu, ali zajednički suštinski varaju građane Srbije.

Dodaje da je Brisel svestan da u Srbiji teško da može da dobije “kvalitetnijeg kvislinga, koji je spreman da izdaje srpske interesa a za to ima lažno patriotsko pokriće pa tako smanjuje otpor svojoj politici”.

“Stoga, bez obzira što se na njega pozerski ljute i povremeno mu prete, vrh EU i vodećih zemalja članica te unije, zapravo tolerišu našem spin diktatoru retoričko ispoljavanje nacionalnog naboja jer u praksi on, od pitanja Kosova pa nadalje, vodi veleizdajničku politiku. EU mu daje prilike da isprazno pokazuje veštačke patriotske mišiće te mu tako olakšava da vara veliki deo srpskog naroda”, kaže naš sagoovrnik, dodajući da se to svakako odražava loše na ekonomski, politički i svaki drugi segment našeg društvenog ambijenta, što ne pogoduje. evropskim integracijama, ali da Brisel to naročito i ne brine.

Anđelković ističe da središta moći na zapadu primarno zanima da okončaju pitanje Kosova i Metohije, kao i da sruše našu vojnu neutralnost i na druge načine zaokruže “postmodernu okupaciju srpske države”.

“Priče o EU perspektivi Srbije su samo zastor iza koga se sakriva ta prevara, a Vučije je njen deo u svojstvu unutrašnjeg izvršioca okupacionih radova, pa mu se stoga gleda kroz prste od sfere kriminala do fejk odbrane nacionalnih interesa, uključujući i povremeno zagovaranje istine o srpskoj odbrambenoj borbi sa kraja 20. veka i onima koji su je oličavali kao što je to general Ratko Mladić”, zaključuje.