Psi i ljudi možda stare sličnije nego što smo mislili: Naučnici pronašli trag u krvi – Život

Prema novom istraživanju u okviru Dog Aging Project-a, psi i ljudi možda dele neke od istih bioloških obrazaca povezanih sa životnim vekom. Ovo otkriće moglo bi naučnicima da pruži koristan novi način za proučavanje procesa starenja kod obe vrste, prenosi Net.hr.

U studiji nedavno objavljenoj u časopisu The Journals of Gerontology, istraživači su proučavali metabolite – mala hemijska jedinjenja i molekule koji nastaju tokom normalnih telesnih procesa. Utvrdili su da su određene kombinacije tih metabolita povezane sa ranijom ili kasnijom smrću pasa na način koji veoma podseća na obrasce koji su ranije uočeni kod ljudi.

„Molekuli koji predstavljaju rizik za pse ili ih štite od prerane smrti veoma su slični onima kod ljudi, što pokazuje da delimo ključne karakteristike biologije starenja – saznanje koje je zaista zanimljivo i vredno“, rekla je dr Kejt Krivi, glavna veterinarka projekta Dog Aging Project i profesorka na Fakultetu veterinarske medicine i biomedicinskih nauka Univerziteta Teksas A&M, gde se radi na tom projektu.

Ona je dodala da njihovi nalazi takođe ističu vrednost pasa kao modela za proučavanje dugoročnog zdravlja i životnog veka.

Potraga za biološkim pokazateljima životnog veka

Metaboliti mogu da pruže uvid u procese unutar ćelija, što ih čini korisnim za otkrivanje bioloških obrazaca povezanih sa zdravljem i starenjem, piše Science Daily.

U okviru istraživanja naučnici su analizirali uzorke krvi pasa koji učestvuju u projektu Dog Aging Project.

Reč je o inicijativi građanske nauke koja prati pse tokom celog njihovog života, pri čemu vlasnici dostavljaju detaljne podatke putem anketa, a u određenim slučajevima i fizičke uzorke.

Istraživački tim analizirao je uzorke krvi tražeći metaboličke obrasce povezane sa životnim vekom, sa posebnim naglaskom na to da li su pojedini psi uginuli ranije ili kasnije.

„Smrt je ishod koji je lako razumeti“

„Smrt je ishod koji je lako razumeti“, rekla je Krivi i dodala da je veoma je lako utvrditi kada su osoba ili pas umrli, dok su ostali aspekti zdravlja povezani sa starenjem nešto složeniji i nijansiraniji.

Korišćenje smrtnosti kao jasne krajnje tačke omogućava naučnicima da krenu unazad i istraže koji su biološki procesi možda doprineli takvom ishodu. Ti procesi mogu da uključuju metabolizam, upalne procese i načine na koje ćelije reaguju na stres.

„Ako razumemo zašto je do nečega došlo, imamo veće šanse da pronađemo načine da to promenimo“, rekla je Krivi.

Metabolički otisak starenja

Umesto da se usredsrede na pojedinačne molekule, istraživači su analizirali hiljade metabolita istovremeno kako bi uočili šire obrasce povezane sa rizikom. Krivi je istakla da takve šire grupe mogu da otkriju više o procesima unutar ćelija nego bilo koji pojedinačni molekul.

„Neki moji kolege to nazivaju otiskom prsta“, rekla je Krivi i dodala da se često posmatra obrazac ili grupa elemenata povezanih sa boljim ili lošijim ishodima, umesto da se usredsredi samo na jedan molekul.

Ti merljivi biološki pokazatelji, poznati kao biomarkeri, mogu da pomognu istraživačima u proceni verovatnoće određenih zdravstvenih ishoda otkrivanjem promena koje se događaju u telu.

„Važno je napomenuti da ti biomarkeri ne uzrokuju nužno određeni ishod. Kada otkrijemo biomarker povezan sa ranijom ili kasnijom smrtnošću, ne znamo da li je on njen uzrok“, rekla je Krivi.

Zatim je dodala:

„Ali, ako razumemo zašto je taj biomarker prisutan, možda ćemo moći da utvrdimo uzrok te povezanosti“.

Otkrivanje takvih obrazaca koji se ponavljaju naučnicima pruža moguća polazišta za istraživanje mehanizama starenja i, na kraju, za identifikovanje bioloških meta koje bi vremenom mogle da pomognu u poboljšanju zdravlja.

Psi i ljudi dele slične signale starenja

Istraživači su se zatim zapitali da li se metabolički obrasci uočeni kod pasa pojavljuju i kod ljudi. Kako bi to utvrdili, uporedili su svoje rezultate sa pet velikih, ranije objavljenih studija o smrtnosti ljudi u kojima su za analizu metabolita korišćene slične metode.

U tim studijama signali povezani sa ranijom ili kasnijom smrću bili su u velikoj meri slični onima koji su uočeni kod pasa.

Ta doslednost bila je jedan od najupečatljivijih rezultata i pružila je dodatne dokaze da psi i ljudi dele važne biološke karakteristike koje se nalaze u osnovi procesa starenja.

„Često znamo nešto više o tome kod ljudi nego kod pasa“, rekla je Krivi i dodala: „Ako imamo iste ciljeve, moći ćemo da iskoristimo saznanja iz istraživanja na ljudima za dobrobit pasa“.

Te sličnosti mogle bi da omoguće naučnicima da iskoriste znanje već stečeno istraživanjima na ljudima za poboljšanje zdravlja pasa, a istovremeno koriste pse za proučavanje toka starenja tokom celog životnog veka.

Zašto su psi važni za istraživanje starenja?

Psi nude nekoliko prednosti istraživačima koji proučavaju starenje. Sa ljudima dele mnoge aspekte svakodnevnog života, uključujući okruženje, ishranu i obrasce aktivnosti. Ta podudarnost pruža naučnicima priliku da istraže kako način života i okruženje utiču na dugoročno zdravlje.

„Jedna od stvari koje najviše cenimo kod proučavanja starenja pasa jeste raznolikost njihovih načina života, koji odražavaju stilove života njihovih vlasnika – što u tolikoj meri nije slučaj kod drugih kućnih ljubimaca“, rekla je Krivi.

Mačke, na primer, često vode nezavisniji i relativno ustaljeniji način života. Psi su skloniji prilagođavanju rutinama, okruženju i obrascima aktivnosti ljudi sa kojima žive.

Njihov kraći životni vek predstavlja još jednu veliku prednost. Ljudi u proseku žive do sedamdesetih godina života, dok psi obično žive samo 12 do 13 godina. Ta razlika omogućava istraživačima da prate proces starenja i ishode povezane sa životnim vekom pasa mnogo brže nego što bi to bilo moguće u istraživanjima na ljudima.

O Dog Aging Project-u

Istraživanje je omogućio Dog Aging Project – dugoročna studija na nacionalnom nivou koja prati pse kućne ljubimce i njihove vlasnike širom Sjedinjenih Američkih Država.

Vlasnici koji učestvuju u projektu pružaju opsežne podatke o životima svojih pasa, a deo njih svake godine dostavlja i biološke uzorke. Zahvaljujući tim doprinosima, istraživači mogu da prate promene u zdravlju i procesu starenja tokom vremena.

„Vlasnici koji uključuju svoje pse u ovaj proces omogućavaju sve ovo“, rekla je Krivi i dodala da su posvećenost i angažovanje tih vlasnika u učešću u istraživanjima i otkrićima usmerenim na poboljšanje zdravlja pasa zaista izuzetni.

„Ovo je polazna tačka“

Krivi je istakla da najnoviji nalazi predstavljaju rani, ali važan korak ka razumevanju mehanizama koji utiču na proces starenja. Istraživači su sada identifikovali metaboličke obrasce povezane sa dužinom života, čime su dobili konkretne biološke pokazatelje za dalja istraživanja.

„Ovo je polazna tačka“, rekla je i dodala da su identifikovali te metabolite i sada znaju odakle da krenu sa istraživanjem.

Za vlasnike pasa poruka je jednostavna i praktična. Mnogi postupci koji kod ljudi podstiču zdravije starenje verovatno će koristiti i psima.

„Obezbeđivanje zdrave ishrane i održavanje zdrave telesne težine, uz očuvanje pokretljivosti i kognitivnog zdravlja – baš kao što bismo to činili za sebe“, rekla je Krivi i zaključaila da ono što je dobro za nas, verovatno je dobro i za njih.