Vučić je već zakasnio sa svojom ostavkom – Lični stavovi

Prošlo je više od mesec i po dana od 18. jula, kada je Vučić rekao da su prijave „gospodina BIRODI-ja“ na njegov portal „Ko si bre ti?“ političke provokacije, ali da to poštuje kao deo demokratije, pa će odgovoriti i na njih, ali da mu je za to „potrebno malo vremena“. U prijavi je direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović izneo sumnju da predsednik Srbije krši Ustav, Zakon o sprečavanju korupcije i preporuke ODIHR-a vezane za izbore. Odgovora na to pitanje jednostavno – nema.

Istovremeno, provladini mediji su preplavljeni informacijama da Zakon o narodnim poslanicima navodno ostavlja pravnu prazninu koja omogućava da se predsednik kandiduje kao građanin, pa da naknadno može da bira koju će funkciju obavljati, tj. da i kao predsednik Republike može biti na listi SNS-a.

Kao što smo već jednom pisali na ovom mestu, to nije tačno, niti je ispravno tumačenje ustavnih i zakonskih odredbi. NJegovo nedozvoljeno angažovanje u izborima dok je predsednik Republike navodi se i u preporukama ODIHR-a.
Prema prijavi BIRODI-ja, Aleksandar Vučić krši Ustav RS jer, saglasno članu 111, „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. Morao bi da bude nadstranački, nadregionalni i nadnacionalni autoritet.

Član 40. Zakona o sprečavanju korupcije reguliše „osnovna pravila regulisanja javne funkcije“. Pored ostalog, javni funkcioner ne sme da javni interes podredi privatnom, mora da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Na „razdvajanje partijskih i državnih funkcija i obezbeđivanje nepristrasnosti tokom izborne kampanje“, uz član 6. Ustava – zabranu sukoba interesa, odnosi se i prva preporuka ODIHR-a, koja uključuje sprečavanje funkcionerske kampanje, strogo zabranjeno korišćenje javnih resursa za izbornu promociju bilo kog političkog subjekta i ravnopravnost svih političkih aktera na izborima, koji, između ostalog, moraju imati jednak pristup medijima.

Kada sam iz istih razloga, u svojstvu birača, neposredno pre izbora 2023. godine, podneo prijavu protiv A. Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK), direktor Dejan Damjanović mi je odgovorio obaveštenjem da nema osnova da se vodi postupak protiv predsednika Republike.

On je naveo kao da sam prijavu podneo isključivo „zbog postojanja sumnje da je vršio funkciju u političkoj stranci Srpska napredna stranka i učestvovao u političkim aktivnostima te stranke suprotno odredbama čl. 40. i 50. Zakona“. Međutim, ona se odnosila i na „sukob interesa“.

Zatim, odnosila se i na povredu odredaba članova 45-46. Zakona, prema kojima javni funkcioner sa punim radnim vremenom ne može da obavlja drugu funkciju ili delatnost, pa je A. Vučić bio dužan da obavljanje funkcije predsednika SNS-a, ali i aktuelnu situaciju, na početku primene novog Zakona (2020) i prilikom novog izbora na ovu funkciju (2022), prijavi Agenciji.

Bazično je sporna odluka Aleksandra Vučića da sa funkcije predsednika Republike bude ne samo nosilac izborne liste vladajuće stranke, nego i da predvodi izbornu stranačku kampanju, na izborima, bili oni vanredni, prevremeni ili objedinjeni, ako nisu predsednički izbori na kojima on učestvuje.

Čak i ako Aleksandar Vučić u zadnji čas raspiše vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar, kako su već objavili provladini mediji u danu kada je odložio svoju posetu Novom Sadu, s obzirom na to da on već uveliko predvodi predizbornu kampanju SNS-a kao nosilac liste, ali i njihov kandidat za premijera, on je već zakasnio sa najavljenom ostavkom i odvojenim vanrednim izborima.

Tim pre što su pojedina nova izborna rešenja lošija od postojećih, a nije revidiran ni birački spisak. Izmene i dopune izbornih zakona i Zakona o sprečavanju korupcije sprovedene su neposredno pre najavljenih izbora, bez javne rasprave, transparentnosti i inkluzivnosti, po hitnom postupku. Umesto da naglase i odmah sankcionišu zloupotrebu državnih funkcija za stranačke interese, posebno u predizborno i izborno vreme, one još više omogućavaju angažman funkcionera u izbornim kampanjama.

Usvajanjem ovih izmena i njihovim stupanjem na pravnu snagu 31. 8. 2026. predviđa se da funkcioner zahtev za davanje tih saglasnosti podnosi u roku od 15 dana, a u članu 50. ZSK-a predviđa se da javni funkcioner može vršiti funkciju u političkoj stranci ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Takođe, od tog dana funkcioner može da ima, uz zvanični – javni, i privatni nalog na društvenoj mreži, s tim da se to posebno naznači. Predviđeni su slučajevi i aktivnosti koje javni funkcioner može sprovoditi i u toku izborne kampanje, a nakon isteka roka za podnošenje izborne liste.

Sve ovo ukazuje da usvojene izmene i dopune ZSK-a treba da omoguće aktuelnom predsedniku Republike da se, i pre nego što podnese ostavku, angažuje u stranačkoj izbornoj kampanji, što je suprotno citiranim odredbama Ustava i zakona o ovoj materiji.

Zatim, nema nikakvog opravdanja da ove godine, zbog ličnog hira i interesa A. Vučića i elite na vlasti, kao građani skupo plaćamo i izlazimo dva puta na dve odvojene vrste vanrednih izbora na nivou Republike, kada su u svim ranijim slučajevima takvi vanredni izbori bili objedinjavani.

Ustav je potpuno jasan. Predsedniku Republike prestaje mandat danom podnošenja ostavke, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine, koji je obavezan da raspiše izbore za novog predsednika tako da se održe najkasnije u roku od tri meseca (!). U tom roku ili oko mesec dana ranije, a prema njegovim poslednjim izjavama, i A. Vučić namerava da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Ukoliko se opet ne predomisli.

Zbog svega iznetog bio bi logičan i opravdan zahtev svih nezadovoljnih građana – glasača, stručne javnosti, ali i svih ostataka nezavisnih institucija (poput REM-a, članova RIK-a, nadležnih skupštinskih odbora itd.) da zahtevaju i insistiraju na potpuno regularnim zakonskim uslovima za izbore.

Oni podrazumevaju potpuno zakonit i efikasan rad svih izbornih organa i tela, ali i policije, tužilaštva i sudstva. Punu uključenost domaćih i stranih posmatrača i kontrolora izbora.

Zatim, da rokovi za izborne radnje budu maksimalni, uz potpunu ravnopravnost u uslovima za medijsko predstavljanje. U pogledu dosadašnjeg nespornog kršenja važećih zakona, pre svega Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o predsedniku Republike, trebalo bi se formalno obratiti nadležnoj Agenciji za sprečavanje korupcije i Ustavnom sudu, sa zahtevima da se odmah utvrde funkcionerska kampanja i sukob interesa u delovanju predsednika Republike, donesu odgovarajuće odluke i primene sankcije.

Inače, bolje bi bilo čekati redovne predsedničke izbore na proleće sledeće godine.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.