Vučićev džoker: Ko je Šavkat Mirzijojev, predsednik Uzbekistana koji je došao u Srbiju na dan sahrane Ratka Mladića? – Svet

„Imam zvaničnu posetu predsednika Uzbekistana ceo (!?) dan u ponedeljak i utorak, zakazanu pre četiri meseca“, rekao je Vučić novinarima na pitanje da li će prisustvovati sahrani, prenela je agencija Beta.

U najavama događaja agencija Beta i FoNet za jučerašnji dan 7.septembra uredno je pisalo da je za 9.30 zakazano „prvo zasedanje Mešovite srpsko-uzbekistanske komisije za ekonomsku saradnju. Predviđeno je fotografisanje i snimanje uvodnih govora ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića i ministra investicija Uzbekistana Laziza Kudratova. Potpisivanje protokola je u 10.30, a izjave za medije u 10.40 u Bosansko-hercegovačkom salonu. Palata Srbija (istočni ulaz), Bulevar Mihajla Pupina 2.“

Foto: Screenshot

Foto: Screenshot

Ratni zločinac Ratko Mladić, spomenimo još jednom, sahranjen je juče 7. septembra u 14 sati na Topčiderskom groblju.

Nekoliko sati kasnije (oko 17h) na beogradskom aerodromu predsednik Aleksandar Vučić sa suprugom dočekao je uzbekistanskog kolegu Šavkata Mirzijojeva o čemu su javnost obavestili i predsednik Vučić i njegova supruga na svojim zvaničnim Instagram profilima.

Jučerašnji dan, po svemu sudeći, bio je Vučićeva svesna obmana za javnost, a Mirzijojev je poslužio kao džoker predsedniku Srbije da izbegne prisustvo sahrani ratnog zločinca. Ne zato što on to ne bi želeo i zato što su mu mrski Mladićevi zločini već radi „utiska i ugleda“ kod evropske i međunarodne javnosti.

„Veliko mi je zadovoljstvo da u Beogradu poželim srdačnu dobrodošlicu predsedniku @mirziyoyev_sh, velikom prijatelju Srbije, uz pogaču i so, kao znak iskrenog srpskog gostoprimstva i poštovanja prema dragom gostu.

Prva zvanična poseta predsednika Mirzijojeva Srbiji još jedna je potvrda sve snažnijih veza naše zemlje i Uzbekistana, međusobnog poštovanja i zajedničke želje za još bližom i sadržajnijom saradnjom u godinama pred nama“, napisao je Vučić.

„Predsednik Republike Uzbekistan Šavkat Mirzijojev, sa suprugom Ziroat Mirzijojevom, stigao je u prvu zvaničnu posetu Srbiji.

Radujem se ponovnom susretu i nastavku razgovora sa prvom damom Uzbekistana, kao i prilici da našim dragim gostima, uz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, predstavimo deo bogatstva naše kulture i tradicije“, napisala je Tamara Vučić.

U najavama događaja agencija za današnji dan 8. septembar piše da je u „11.00 sati svečani doček ispred Palate „Srbija“, u 11.15 razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Mirzijojeva u četiri oka; u 11.45 sastanak delegacija Srbije i Uzbekistana predvođenih Vučićem i Mirzijojevim; u 12.45 razmena bilateralnih dokumenata, potpisivanje Zajedničke izjave Srbije i Uzbekistana o uspostavljanju odnosa strateškog partnerstva i ceremonija uručenja Mirzijojevu „Ordena Republike Srbije na velikoj ogrlici“ (svi mediji); u 13.20 predstavljanje buduće Taškentske ulice u Beogradu, u prisustvu dvojice predsednika.

Na interenet stranici predsednika Uzbekistana istaknuto je, shodno poseti Srbiji, „da je glavni deo poseste danas 8. septembra te da su prema programu predviđeni razgovori na visokom nivou između Uzbekistana i Srbije, kao i poslovni forum koji će okupiti predstavnike vlada i poslovnih zajednica dve zemlje. Nakon razgovora očekuje se usvajanje obimnog paketa bilateralnih dokumenata“.

Ko je Šavkat Mirzijojev?

Šavkat Mirzijojev je izabran za predsednika Uzbekistana sa 88,61 odsto osvojenih glasova na izborima održanim 4. decembra 2016. godine.

Šavkat Mirzijojev rođen je 24. jula 1957. godine u Zaaminskom okrugu Džizakske oblasti, u porodici lekara. Godine 1981. diplomirao je na Taškentskom institutu inženjera navodnjavanja i mehanizacije poljoprivrede, stekavši zvanje mašinskog inženjera. Doktor je tehničkih nauka i vanredni profesor.

Započeo je karijeru 1981. godine na Taškentskom institutu inženjera navodnjavanja i mehanizacije poljoprivrede, gde je radio kao mlađi istraživač, viši predavač, vanredni profesor i prorektor za nastavu.

Godine 1990. izabran je za poslanika Vrhovnog saveta Republike. Bio je hokim (guverner) okruga Mirzo Ulugbek u gradu Taškentu, zatim hokim Džizakske oblasti, kasnije i hokim Samarkandske oblasti, dajući veliki doprinos društveno-ekonomskom razvoju navedenog okruga i oblasti, stoji u zvaničnoj biografiji.

Aktivno je i uspešno učestvovao u izradi i usvajanju važnih zakonskih akata koji se odnose na politički i društveno-ekonomski razvoj zemlje i sprovođenje demokratskih reformi.

Šavkat Mirzijojev imenovan je za premijera Republike Uzbekistan 2003. godine, a njegov mandat na toj funkciji potvrđen je još tri puta, 2005, 2010. i 2015. godine, od strane oba doma uzbekistankog parlamenta Oliy Majlisa.

Od prvih godina nezavisnosti svoje domovine, Šavkat Mirzijojev stekao je veliko poverenje prvog predsednika Uzbekistana Islama Karimova, radeći nesebično kao njegov kolega i bliski saradnik.

„U svom radu Šavkat Mirzijojev pridavao je poseban značaj industrijski zasnovanom ekonomskom razvoju, unapređenju izvoznog potencijala zemlje, temeljnom preobražaju poljoprivrednog sektora, naročito intenzivnom razvoju poljoprivrednih gazdinstava, dubokoj preradi poljoprivrednih proizvoda, obezbeđivanju prehrambene sigurnosti stanovništva i garantovanju snabdevanja stanovništva robom po pristupačnim cenama.

U cilju značajnog poboljšanja uslova života i rada stanovništva, Šavkat Mirzijojev preduzeo je efikasne mere za realizaciju obimnih građevinskih i infrastrukturnih projekata i radova na unapređenju svih regiona zemlje, poboljšanje kvaliteta javnih usluga, kao i integrisani razvoj gradova i okruga, uključujući i udaljena ruralna područja“.

U svom radu, navedeno je dalje, pored društveno-ekonomske dimenzije, poseban naglasak stavljao je kao prioritet na unapređenje obrazovanja, nauke i zdravstvene zaštite kao i zaštitu majčinstva i dece.

Veliku pažnju posvećivao je daljem jačanju ugleda jedinstvene institucije lokalne samouprave – mahale, kao i drugih društvenih organizacija, doslednom jačanju njihove uloge u zajednici kroz široko uključivanje u proces demokratskih reformi, kao i očuvanju i obogaćivanju nacionalnih duhovnih vrednosti.

Šavkat Mirzijojev je oženjen i ima dve ćerke, jednog sina i petoro unučadi. Njegova supruga, Z. M. Mirzijojeva, po struci je inženjer-ekonomista. Trenutno je domaćica.

Kao priznanje za dugogodišnji plodonosan rad u Vladi i državnoj upravi, veliki doprinos razvoju zemlje i unapređenju blagostanja naroda, Šavkat Mirzijojev odlikovan je ordenima „Mehnat Šuhrati“ („Slava rada“) i „Fidokorona Hizmatlari Učun“ („Za nesebičnu službu“).

U kolekciji ordenja Šavkat Mirzijojev će od danas moći da doda i ovaj koji će mu uručiti Vučić – „Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici“.

Zahladneli odnosi sa Putinom?

Prošlog meseca sastao se sa Vladimirom Putinom, susuret kioji je ocenjen kao „zahlađenje odnosa“, kako je pisala Eurasia.net.

Navodno se Putin iznervirao nedavnom uzbekistanskom velikom nabavkom kineskih borbenih aviona, potezom koji ukazuje na slabljenje ruskog uticaja na regionalnom tržištu naoružanja. Ministarstvo odbrane Uzbekistana predstavilo je nove kineske avione u Taškentu dan uoči sastanka Putina i Mirzijojeva, nazivajući ih „modernim borbenim avionima koji čuvaju vazdušni prostor naše zemlje“.

Mirzijojev je, takođe, verovatno najistaknutiji među liderima Centralne Azije koji nastoje da razviju bliže odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Na Putinovo verovatno nezadovoljstvo, uzbekistanski predsednik je susretima sa američkim zvaničnicima u Biškeku, usred događaja povezanih sa samitom, potkopao sliku jedinstva unutar Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).

Na emotivnijem nivou, Putin je verovatno bio ogorčen ceremonijom održanom krajem avgusta u Taškentu, kojoj je prisustvovao Mirzijojev, a koja je bila posvećena Uzbekistancima koji su se suprotstavljali „sovjetskoj represiji“ nad uzbekistanskim narodom. Tokom komemoracije, Mirzijojev je skrenuo pažnju na Državni muzej posvećen sećanju na žrtve represije, koji dokumentuje metode iz carskog i sovjetskog perioda korišćene za prisiljavanje Uzbekistana na pokornost ruskoj vlasti.

Vrhovni sud Uzbekistana, u nastojanju da uspostavi „istorijsku pravdu“, „rehabilitovao je više od 1.200 sunarodnika koji su bili žrtve represije“

Putin, koji je umanjivao značaj represije na koju se Sovjetski Savez oslanjao i veličao pobedu Crvene armije u Drugom svetskom ratu kao sredstvo za jačanje legitimiteta sopstvene vlasti, pokazao je netrpeljivost prema svima koji nastoje da rasvetle mračnu prošlost komunističke ere. Ova sklonost potvrđena je nastojanjima Kremlja da ugasi Memorial, domaću nevladinu organizaciju posvećenu razotkrivanju zločina počinjenih nad sovjetskim narodima tokom Staljinove ere.

Sa svoje strane, Mirzijojev bi svakako imao razloga za nezadovoljstvo Rusijom. Uzbekistan je angažovao Rosatom, rusku državnu kompaniju koja kontroliše nuklearnu industriju, za izgradnju prvih nuklearnih reaktora u zemlji, koji bi trebalo da obezbede energiju potrebnu za ostvarivanje ambicioznog plana uzbekistanske vlade za privredni rast. Međutim, izgradnju su pratila kašnjenja koja se u velikoj meri pripisuju problemima sa novčanim tokovima sa kojima se Rosatom suočava.

U izveštaju Mirzijojeva o sastanku sa Putinom 31. avgusta upadljivo nema konkretnog pomena projekata koje realizuje Rosatom.