Građanima stižu obračuni enormnih naknada za legalizaciju: Šta će se dogoditi ako ne platite? – Ekonomija

U odsustvu javno dostupne metodologije u skladu sa kojom se taj obračun vrši, građani su u neverici da li je u pitanju slučajna greška ili signal koji primaju od nekog iz Agencije da treba da nađu vezu, kako bi ostvarili pravo na iznos koji im je predsednik obećao.

Ovu sumnju pospešuje indikativna prioritizacija predmeta prilikom uzimanja u rad, imajući u vidu da se neki kompleksni, a skoro izgrađeni objekti legalizuju pre onih građenih pre deset i više godina, koji su još davno trebali biti ozakonjeni.

Primeri su legalizacija objekta u Maglajskoj 22 – Dedinje i kompleksa u Velikom Mokrom Lugu – ul. Mate Miloševića 2-4.

Još kada se prisetimo višegodišnjeg iskustava nesprovođenja ozakonjenja u praksi, kao i medijski propraćenog ekspresnog ozakonjenja nelegalno građenog objekta u Višnjičkoj Banji, u korist osobe blisko povezane sa ranijim gradskim sekretarom za poslove ozakonjenja, ne čudi sumnja građana da u Srbiji legalizaciju mogu da ostvare u legalnom postupku.

Ono što čudi je da niko od nadležnih nije preduzeo nijedan korak u pravcu kontrole sumnivog postupanja Agencije i argumentog demantovanja u javnosti takvih sumnji.

Ono što je bitno da građani znaju je da im nije priznato pravo na umanjenu naknadu u skladu sa obećanjem predsednika, onda ako obračunu primete da je naknada odmerena u odnosu na m2 tj. da su m2 množeni sa određenim novčanim iznosom.

Agencija od njih u tom slučaju traži da za sve te kvadrate plate naknadu u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, koja se naplaćuje u postupku izdavanje građevinske dozvole.

Ovo je posledica zakonskog rešenja da se za legalizaciju plaća naknada u iznosu pomenutih doprinosa, a da se simbolične naknade koje je obećao predsednik plaćaju samo za porodične stambene objekte sa najviše dve posebne stambene jedinice i stanove u stambenim, odnosno stambeno-poslovnim zgradama.

Takođe, naknada se po Zakonu ne plaća za magacine, skladišni prostor, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone površine do 500 m², a preko te kvadrature se plaća po 10 evra za svaki naredni m².

Naknada se ne plaća ni za objekte upisane u katastar u skladu sa tzv. Veljinim zakonom. Ne plaća se ni ako stan koriste lica sa invaliditetom, borci, porodice sa troje i više dece, samohrani roditelji i korisnici socijalne pomoći.

Pravo na umanjenu naknadu

Agencija u praksi obračun naknada dostavlja uz napomenu da će smatrati da je podnosilac sa istim saglasan ako na obračun ne prigovori u narednih osam dana.

Iako taj rok nije zakonom propisan, pa s toga ne može biti prekluzivan, svako kome je nakada obračunata po m2, a smatra da spada u gore navedene povlašćene slučajeve, treba da uloži prigovor i dostavi dokaze za pravo na umanjenu naknadu.

U dometu visoke naknade legalizacije mogu biti:

1) Porodične stambene zgrade sa preko 2 stambene jedinice;

2) Individualni objekati kombinovane poslovno-stambene namene;

3) Stanovi adaptiranih od pomoćnih prostorija u zgradama ili nadziđivanjem;

4) Stanovi u zgradama koje su izgrađene mimo gabarita dozvoljenih građevinskom dozvolom, za razliku u kvadraturi.

Moguće je da je obračun naknade izvršen na brzinu, previđajući neki od osnova za umanjenje.

Da biste ostvarili pravo na umanjenu nadoknadu u prvom slučaju morate prigovoriti da su osim dva stana sve ostale prostorije pomoćne (tavan, garaža ostava, podrum i sl).

U drugom da je reč o posebim objektima u nizu sa različitim ulazima.

U trećem da je ta adaptacija, odnosno nadziđivanje potpada pod grupu porodičnih stambenih objekata.

U četvrtom slučaju proverite samo da li vam je razlika u kvadratima obračunata u skladu sa važećim doprinosom za uređenje građevinskog zemljišta na toj opštini.

U svakom slučaju uz prigovor dostavite i dokaze o svojim navodima ili bar najavite njihovo dostavljanje.

Nakon avgustovskih izmenama Zakona Agencija neće dostavljati potvrdu RGZ-u pre plaćanja naknade za legalizaciju.

Oni koji ne plate naknadu, neće legalizovati svoj objekat

Imajući u vidu da se u Srbiji svojina na objektu po pravilu stiče upisom u katastar, oni koji ne plate naknadu nećete legalizovati svoj objekat.

Zakonska odredba i praksa Agencije stvaraju dilemu da li je u momentu dostavljanja obračuna potvrda već doneta ili tek treba da se donese, nakon što se izvrši plaćanje naknade.

Ipak, imajući u vidu praksu sa tzv. Veljinim zakonom, može se pretpostaviti da će u budućnosti građani koji dođu u posed potvrde, biti u povoljnijem položaju od onih o čijoj prijavi nije ni odlučivano. Ovo i u slučaju ako njihovi objekti ne budu uknjiženi jer nisu platili naknadu.

Čak i oni kojima je dostavljen samo obračun naknade će moći da dokazuju da je po njihovoj prijavi pozitivno odlučeno.

Naravno, svaki građanin će donositi odluku da li će platiti obračunatu naknadu, u zavisnosti od vrednosti tog objekta na tržištu i rizika da mu nelegalizovn objekt bude srušen.

Rizik rušenja je minimalan ako je objekat van urbanih centara i zaštićenih područja. Bitno je da bez upisa po potvrdi u katstar neće biti moguće regularno otuđenje objekta. Bilo kakva konstrukcija prometa kroz poravnjanje, odnosno medijaciju značajno bi uticala na smanjenje prodajne cene.

Ne postoji rizik naplate prinudnim putem

Smatram da ne postoji rizik naplate naknade po obračunu prinudnim putem, jer Zakonom nije propisano da obračun ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku.

U tom smislu Agencija ne bi mogla da pokrene izvršni postupke ako naknada ne bude plaćena u ostavljenom roku. To bi samo prouzrokovalo zastoj postupka po prijavi.

U slučaju da naknadu plati, a iz određenih razloga ne dođe do legalizacije, podnosilac prijave bi imao pravo na povraćaj te naknade u skladu sa članom 17. Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno članom 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Treba imati u vidu da zahtev za povraćaj takse zastareva u roku od tri godine od plaćanja, dok zahtev za povraćaj nedugovanog zastareva u opšem roku zastarelosti od 10 godina.

To su situacije ako ste platili naknadu a desi se da: 1) Katastar ne sprovede potvrdu, već je vrati Agenciji na doradu, a Agencija ne postupi ili vam traži papire koje nemate; ili 2) RGZ sprovede upis po potvrdi u katastar, ali treće lice naknadno uspešno ospori legalizaciju; ili 3) Ustavni sud do upisa u katastar stavi Zakon van snage kao neustavan.

Na kraju, o tome da li će platiti naknadu po obračunu odlučuje obveznik.

Mora se pomenuti da su Zakonom naknade traljavo propisane, do granica neustavnosti. Zbog toga će sigurno biti predmet brojnih polemika.

Onaj ko je odlučivao o kriterijumima za umanjenje naknade treba da obrzloži javnosti npr. zbog čega bi punu cenu legalizacije trebao da plati roditelj koji je u prigradskom naselju gradio porodičnu kuću za sebe i više svoje dece, čak i ako je ukupna površina manja od 200m2, ako je objekat podeljen na tri ili više stanova.

Kao i zbog čega nasuprot tome povlašćenu naknada od 1.000 evra treba plati roditelj koji je na Dedinju podigao vilu do 400 m2, sa dve stambene jedinice, bazenom u dvorištu i pomoćnim objektom-garažama za sebe i svoga sina jedinca.

Autor je advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.