INTERVJU Dubravka Valić Nedeljković: Svi su naši predlozi da REM dobije predsednika i profunkcioniše odbijeni, ali od razgovora ne odustajemo – Društvo

Optimalan rok do kada bi trebalo da izglasaju predsednika vidi 1. novembar, datum do kada bi REM morao da usvoji novi budžet.

– Na dnevnom nivou na mobilnom telefonu dobijam poruke podrške, ali i napada. Imam isti broj više od 20 godina i očigledno ga svi imaju. Podsetila bih samo da u našoj višepartijskoj političkoj istoriji, kad god ste odbili borbu, samo ste izgubili. Mislim da je jako važno da opozicija sedi u parlamentu. I kakva je razlika da li sedim u REM-u ili u parlamentu? Dakle, moramo se boriti na svim frontovima i moramo ući u institucije. Na kraju, zar nisi najveći legitimitet vlasti dao ako sediš u parlamentu? A sa druge strane, ne smeš ni slučajno da izađeš iz parlamenta, zato što bar tu može da se čuje da neko misli drugačije. Ako se povučemo, ostavićemo prazan prostor da devet članova REM-a budu eksponenti vladajuće elite – kazala je Valić Nedeljković.

* To će dugo biti prvo pitanje, zašto ste prihvatili da u ovoj situaciji budete u REM-u?

– Da bismo bili prisutni u svim institucijama u kojima možemo. Važno je da u svakoj instituciji postoje osobe koje će uticati iznutra da one počnu nekako da rade. U društvu je glavna teza da je problem u Srbiji to što institucije ne rade. Pa hajde da damo naš doprinos, da one bar delimično prorade, ili barem da pritiskamo da rade, a to možemo samo ako smo u instituciji. Uži kontekst je taj što zahtev koje smo mi postavili pre nego što smo dali ostavke, da deveti član iz saveta nacionalnih manjina ne sme da bude nametnut, ispunjen je, jer je taj član Saveta povučen. Smatrali smo da je važno da budemo i svedoci šta se dešava u REM-u, koji je sada resetovan, sveden na nulu. To je bez presedana, da za jednu instituciju, koja jeste u svom istorijatu pokazala nezrelost, kažeš – „sad sve ispočetka“.

* Šta bi se desilo da niste prihvatili da se vratite u REM?

– Mislim da bi vlast vrlo brzo u te četiri naše kategorije, plus petu, angažovala svoje gongo organizacije i izabrala osobe koje su potpuno eksponenti vladajuće elite.

*Po treći put niste izabrali predsednika. Vaše kolege u REM-u koje se percipiraju kao režimski ljudi, smatraju da više i nema svrhe da se organizuju sednice na kojima će se tražiti novi predsednik?

– Apsolutno sam protiv toga. Dok god ne dođemo do nekog konsenzusnog rešenja, treba da se trudimo. Ova pozicija i nije tako loša, četiri-četiri. To znači da mi moramo da se dogovorimo, da nema preglasavanja. Za izbor predsednika ili predsednice treba šest glasova. Postoje različite strategije kako se iz ovakvih situacija izlazi. Neke su primenljive na našu situaciju. Sa jedne strane nemamo vremena što se tiče značaja odluka koje treba da donesemo, ali ipak imamo vremena što se tiče pregovaranja, da na kraju taj konsenzus bude podjednako zadovoljavajući za sve članove Saveta REM-a.

* Četvoro nezavisnih članova predložilo je i žreb?

– Šabić, Prodanov, Malešić i moja malenkost smatramo da je jedan od legitimnih načina žreb, kojim se rešavaju i mnogo veće pat pozicije u svetu. Koga od dve predložene osobe izvučemo, taj da bude predsednik i nakon toga glasamo u dobroj veri da ćemo svi poštovati ono što je žreb rekao. Ili nećemo, ali ćemo znati šta se tu u stvari dešava. To je relativno brz način da se izađe iz krize. Predložili smo i da mesto predsednika bude rotaciono, da jednu sednicu drži predsednik, drugu zamenik, pa tako redom u periodu od godinu dana, koliko je ova druga grupacija smatrala da Miloš Garić treba da bude predsednik. Ali oni te predloge nisu prihvatili. Jedina opcija je bila da Garić bude predsednik, ali da se navodno zajedno pripremaju sednice.

Argument za to da on bude predsednik jeste to što ima najkraći mandat, još godinu i dva meseca. A da potom profesorka Prodanov, koja bi bila zamenica, nastavi da predsedava dok se ne izabere nova osoba. Čak je u nekim konsultacijama izrečen jedan stav koji je meni potpuno neprihvatljiv. Da, kada Gariću istekne mandat, novog predsednika ni ne izaberemo, nego da Prodanov nastavi da upravlja REM-om sa mesta zamenice. Dakle, u startu je ideja da izigramo zakon i da se vraćamo na situacije koje smo u REM-u već viđali.

* A zašto se insistira da Garić bude predsednik?

– Meni to nije jasno, taj argument da on ima najkraći mandat pa treba da bude predsednik potpuno je neodrživ. Na poslednjoj sednici su predložena čak četiri kandidata za izbor da bi se anulirao naš kontaargument, odnosno pitanje zašto toliko insistiraju na izboru Garića. U finalnom glasanju opet je bio on i dobio je četiri glasa, koliko i ja. Taj predlog novih kandidata je, naravno, bio farsa, pomalo i komedija. Ispada da osobe koje su predlagale kandidate za njih nisu ni glasale.

* Garić je u svojevrsnoj kampanji. Kolege koje prate monitoring medija pobrojale su da je najviše bio na televizijama Pink i Informer, zanimljivo, upravo onim televizijama na koje je REM 2023. godine u Skupštinu poslao izveštaj u kojem ove dve televizije imaju najviše prigovora na rad.

– Da, tu se postavlja pitanje o njegovoj nezavisnosti, kako mi možemo da imamo poverenja u način na koji donosi odluke osoba koja je jednom sedmično na Pinku i Informeru. Pritom, to su vrlo prijateljska gostovanja u tim medijima.

* Garić tvrdi da je vaša taktika odugovlačenje sa izborom predsednika.

– Grupa Prodanov, Šabić, Malešić i Valić zalaže se za što hitniji izlazak iz krize. Do sada smo dali pet različitih predloga i svaki je mogao da dovede podjednako za obe grupe prihvatljiv izlazak iz krize. Međutim, jedini prihvatljiv predlog za njih je da Garić bude predsednik. Sada je to vrlo indikativno, jer je još tokom procedure predlaganja osoba za REM kao jedna od ozbiljnih prepreka isticano da je on do 17. aprila prošle godine bio državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija te je samo mesec i po dana kasnije ušao u proceduru kandidovanja za REM. U vreme kandidature, po dostupnim podacima, bio je i savetnik aktuelnog ministra Bratine. Doduše, zakon kaže samo da ne možeš u isto vreme da budeš visokopozicionirani funkcioner i član REM-a, a ne da između te dve funkcije mora da prođe određeno vreme. Međutim, možda samo formalno on nije bio duboko vezan za ministarstvo, ali suštinski i po izjavama koje se podudaraju u nekim elementima sa onima aktuelnog ministra, verovatno jeste i dalje. Tu mislim, na primer, na priču zašto nevladine organizacije predlažu kandidate. O ostalim kontroverzama iz njegove biografije svako se može informisati na sajtu REM-a i na sajtu UNS-a koji je vrlo temeljno analizirao Garićevu biografiju.

* REM treba da zaseda svakih 15 dana, dakle očekuje se nova sednica?

– Da, trenutno su konsultacije. Dolazim iz sveta nauke i smatram da uvek treba napraviti jasnu metodologiju. Mi smo uradili naučnu analizu kroz bodovanje kandidata uz pomoć savetnika za strateško planiranje, menadžment i facilitaciju. Napravljeno je 11 kategorija koje su navedene u zakonu. Zvanične biografije kandidata su ponderisane kroz te kategorije. Neki članovi Saveta su dobili 94 i 92 poena, dok ima onih sa 60 i 70 ili čak 48 poena. Moj zdrav razum kaže da bih uvek glasala za osobu koja je dobila najviše bodova. To je odbijeno uz argument da izbor predsednika nije nikakva naučna metoda, sa nekim vrlo negativnim stavom prema nauci. Ako moj izbor ne treba da temeljim na racionalnom, metodološkom principu, već na nekoj ljubavi, osećanju ili odnosu prema ljudima u Savetu, kako da to uradim kad sam pre ulaska u REM od osam osoba poznavala jednu? A mislim da je slično i sa ostalim članovima Saveta.

Kriterijumi koji su bodovani za izbor predsednika REM-a

Prema članu 10 Zakona o elektronskim medijima predsednik REM-a bira se na osnovu sledećih kriterijuma: formalna dopustivost i odsustvo pravnih smetnji, institucionalna nezavisnost od izvršne vlasti, integritet, reputacija i ugled u javnosti, stručna kompetentnost u domenu medijske regulacije i prava, iskustvo rukovođenja institucijom i upravno-procesna sposobnost, sposobnost ostvarivanja dvotrećinske većine i kolegijalnost, kredibilitet prema spoljnim akterima, nezavisnost mišljenja i otpornost na pritisak, te dokazana privrženost transparentnosti i odgovornosti.

* Koliko je bitno da se izabere predsednik? Po nekim izjavama vaših kolega iz „suprotnog tabora“ ispada da to i nije sad toliko važno.

– Njegovu ulogu ne treba glorifikovati, ali naravno, ona je važna. Prvo, predsednik REM-a utvrđuje dnevni red, zakazuje sednice, vodi sednice, može da vam da reč ili ne. Potpisuje odluke. Dovoljno je da ne stavite nešto na dnevni red, da to odložite za neki drugi put. Svako od nas ima pravo 24 sata pre sednice da da primedbu na dnevni red. Ali primedba ide na glasanje i ako nas je četiri prema četiri, vaš predlog nikad ne mora da bude izglasan. Neke važne tačke tako mogu doveka da ostanu van dnevnog reda, što se u istoriji REM-a dešavalo. Na kraju, novi budžet treba izglasati do 1. novembra. To je neki optimalni rok do kojeg treba da postignemo konsenzus.

Mi se zalažemo da funkcionišu neke stvari koje bi mogle bez predsednika, ali za to nemamo podršku. Možemo da se upoznamo sa svim pritužbama. Njih u ovom trenutku ima oko 200, a ne 20.000.

* Da li REM može da profunkcioniše pre izborne kampanje?

– REM bi morao da najkasnije 10 dana po raspisivanju izbora izmeni svoj plan nadzora za izveštavanje o predizbornoj kampanji i metodologiju monitoringa medija. Bilo bi idealno kad bi krajem septembra profunkcionisao. Svi znamo da je i tu bilo vrlo upitnih stvari oko toga kako je REM u izbornim kampanjama radio. Trenutno radi po metodologiji donesenoj 2023. godine i za taj monitoring ne mogu da kažem da je loš, ali bi morao da se doradi, da se u monitoring uvedu neke dodatne kategorije, kao i u pravilniku kako se prati predizborna kampanja, koji mora da bude detaljniji. Po meni, on je opšti, a kad je nešto opšte, možete tu da ugurate šta god hoćete.

* Ako ikada dođemo u priliku da sredimo našu medijsku scenu, od čega da počnemo?

– Prvo moramo da donesemo novi statut, jer je ovaj u REM-u iz 2005. godine, još iz vremena kada je postojao RRA. On mora da korespondira sa poslednjim izmenama medijskih zakona iz 2023. godine. Nakon statuta moramo da menjamo pravilnik. Nama su izbori u Mađarskoj pokazali koliko veštačka inteligencija može negativno da utiče na predizbornu kampanju. Toga kod nas nema ni u tragovima. Ovde se priča svela na to da smo mi ušli u REM da zatvaramo medije. Što nije tačno. Mi smo ušli u REM da napravimo atmosferu u društvu u kojoj će mediji raditi po zakonu i etičkom kodeksu, prateći evropski paket medijskih zakona. Ako si svesno radio onako kako ne treba, onda svesno moraš da prihvatiš svoju odgovornost i da za nju budeš sankcionisan. U zakonu je raspon tih sankcija jako velik. Moramo doći do svesti da ne može svako da radi šta hoće. Danas, barem kada pričamo o elektronskim medijima, svako radi šta hoće i misli da nikad u životu nikome za to neće odgovarati. Kao što niko ne odgovara za opasnu kampanju javnog targetiranja N1 i Nove, gde se bez ikakvih dokaza obeščašćuju mediji koji ne odgovaraju režimu.

* Da, ali i predsednik je sam rekao da vi hoćete da dođete u REM da biste zatvorili Informer.

– Kad se primeni zakon i etički kodeks kao i sva raspoloživa analiza doći će se do toga šta je određeni medij radio. Onda ćemo videti rezultate. Ako se ti rezultati primene i ne bude pomilovanja koja predsednik inače deli, to će biti opomena svim drugima da ne mogu tako da rade. Mislim da su svi u tom lancu odgovorni, od proizvođača preko operatera do novinara. Ako ja sad kažem nešto neprimereno, ružno, što je govor mržnje, a vi kao osoba koja mene intervjuiše na to ne reagujete i vi saučesnik. To ste učili na fakultetu, da morate da reagujete. Ne može svako da govori svašta, ma na kojoj funkciji bio.

Stručna javnost upozoravala da Garić ne može da bude član REM-a

Miloš Garić radio je u Nacionalu, Kuriru, Presu, Ekspresu, TV Mostu iz Zvečana, Kosovu onlajn i Večernjim novostima. Iz Fondacije Slavko Ćuruvija ranije su upozorili na problematičnu biografiju ovog člana REM-a. Svoju nezavisnu produkciju „Garnets“ je ugasio tek dva dana pošto je postao član Saveta. Bio je savetnik ministra gotovo do postavljenja na mesto u REM-u. Predstavljao je Ministarstvo informisanja na sastanku u vezi sa izmenama i dopunama tri ključna medijska zakona. Garić, po pisanju medija, nema deset godina staža u elektronskim medijima koliko bi morao za ovu funkciju, jer po zakonu onlajn verzija štampanih medija nije elektronski medij. Do deset godina došao je tako što je istovremeni rad u dva medija računao posebno pa je stigao do deset, a zapravo je reč o šest godina.