“Ratna mašinerija“ Kremlja “gutala” svakog sata gotovo 25 miliona evra: Ruski izdaci za rat protiv Ukrajine dostigli novi rekord – Svet

U poređenju sa istim periodom prošle godine, izdvajanja za vojsku i proizvodnju oružja povećana su za još 30 odsto, odnosno 2,46 biliona rubalja, prenosi The Moscow Times.

U odnosu na januar–jun 2024. godine, ruski vojni budžet veći je za 65 odsto (+4,211 biliona rubalja), u poređenju sa 2023. godinom za 145 odsto, a u odnosu na prvu godinu rata za 285 odsto. U poređenju sa pretkriznom 2021. godinom, izdvajanja za vojsku povećana su više od pet puta.

U proseku je „ratna mašinerija“ Kremlja „gutala“ 1,78 biliona rubalja mesečno, 59 milijardi rubalja dnevno, odnosno 2,5 milijardi rubalja svakog sata (24,86 miliona evra).

Na kraju prvog polugodišta, na vojne rashode potrošeno je 43,8 odsto ukupnih rashoda federalnog budžeta, što je „novi maksimum za sve vreme“, navodi Kluge.

U poređenju sa prihodima budžeta, brojke izgledaju „još ekstremnije“, naglašava on: za finansiranje vojske i vojno-industrijskog kompleksa otišlo je 57,3 odsto ukupnog novca koji je pristigao u budžet. Poređenja radi, godinu dana ranije na rat je trošeno 39,2 odsto budžetskih rashoda i 46,8 odsto njegovih prihoda, dok je pre rata taj odnos iznosio 20 odsto i 19,8 odsto.

Tačno dve trećine ruskog vojnog budžeta je tajno, proizlazi iz Klugeovih proračuna: tokom prvih šest meseci Kremlj je po otvorenim stavkama odbrane potrošio svega 3,546 biliona rubalja, dok je po zatvorenim stavkama potrošeno 7,141 biliona.

U poređenju sa prošlom godinom, „skriveni“ rashodi državne kase povećani su za 42 odsto, a u odnosu na period pre rata — više od sedam puta.

Kumulativno, od početka 2022. godine, Kremlj je na vojsku i nabavku oružja potrošio 57,144 biliona rubalja, odnosno 660 milijardi dolara po važećem zvaničnom kursu – iznos uporediv sa gotovo svim zlatnim i deviznim rezervama Centralne banke Rusije (720,3 milijarde dolara na dan 1. avgusta) i 2,2 puta veći od vrednosti ukupnih zlatnih rezervi zemlje (292,8 milijardi dolara).

U zakon o budžetu za 2026. godinu ruska vlada je prvobitno uvrstila vojne rashode u visini od 6,7 odsto BDP-a, ali oni u stvarnosti premašuju plan za oko 1,5 puta i za šest meseci dostigli su 10,5 odsto polugodišnjeg BDP-a, izračunao je Kluge.

Posledica je rastući budžetski deficit, koji je početkom avgusta dostigao 6,45 biliona rubalja i dvostruko premašio nivo planiran za celu godinu.

Kako bi popunila budžetsku rupu, u kasi koja drugu godinu zaredom beleži značajan pad prihoda od nafte i gasa, ruska vlada je od proleća za trećinu smanjila rashode po civilnim stavkama, a državnim agencijama je naloženo i da smanje broj zaposlenih za 15 odsto, naveli su izvori Bloomberga upoznati sa situacijom.

Prema njihovim rečima, interne kalkulacije Ministarstva finansija pokazivale su da bi „rupa“ u budžetu do kraja godine mogla da poraste na devet biliona rubalja ukoliko se ne pokrene rebalans budžeta, odnosno smanjenje planiranih rashoda.