Ratko Mladić i dalje deli Crnu Goru, reakcije vlasti, opozicije i civilnog društva – Region

Oproštaj se ne odvija samo u privatnosti, već su se u njega uključili državni i lokalni funkcioneri dela patija na vlasti, političari, druge partije, građani i mediji.

Odnos Crne Gore prema Mladiću kreće se od veličanja njegovog lika i dela do osuda takvog odnosa prema osuđenom ratnom zločincu i poziva na suočavanje s prošlošću.

Ratko Mladić je preminuo 27. avgusta u 85. godini života. Haški tribunal proglasio ga je krivim za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini (BiH), a biće sahranjen sutra u Beogradu.

Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića najavila je odlazak svojih predstavnika na sahranu.

Iz Pljevalja je noćas Mladićevim poklonicima organizovan prevoz autobusima na sahranu u Beograd, u organizaciji „Srpskog kulturnig centra-Patrijarh Varnava“.

U Kolašinu su pre par dana mladići razvijali transparente u čast Mladića i pevali pesme kojima se on slavi kao „general“, dok je u Pljevljima postavljen, pa kasnije uklonjen grafit koji je slavio ratnog zločinca ispred kuće poslanice Bošnjačke stranke Kenane Strujić-Harbić.

Predsednik Skupštine Crne Gore i Nove srpske demokratije (NOVA) Andrija Mandić uputio je saučešće Mladićevoj porodici, a na brojne opozicione kritike poručio da u tome ne vidi ništa sporno i da je to u skladu sa običajima.

Mandić je saučešće uputio u lično i ime partije, ali ga je potpisao kao predsednik Skupštine.

Predsednik Opštine Pljevlja Dario Vraneš je u čitulji nazvao Mladića „besmrtnim srpskim generalom“, zahvaljujući mu za ono što je učinio za srpski narod. Vraneš je funcioner Mandićeve NOVE.

Od odavanja počasti od strane dela vlasti, te veličanja osuđenog za genocid nije se ogradio premijer Milojko Spajić, koji se nije oglašavao tim povodom, dok je njegov Pokret Evropa sad (PES) poručio da poštuje presude međunarodnih sudova.

Suzdržan na pokušaje relativizacije zločina nije bio predsednik države Jakov Milatović, koji je izjavio „da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina“.

Opozicija i deo javnosti uputili su oštre reakcije.

Ukazano je da veličanje Mladiću nije pitanje običaja, već odnosa države prema genocidu i ratnim zločinima.

Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) inicirala je razrešenje Mandića sa mesta predsednika parlamenta zbog slanja telegrama saučeśca porodici osuđenog za genocid i ratne zločine u BIH.

U međuvremenu je reagovala i policija, koja je identifikovala i saslušala osam osoba zbog veličanja Mladića pre dva dana u Kolašinu.

Na veličanje Mladića iz Evropske komisije je političarima i javnosti u Crnoj Gori jasno stavljeno do znanja da „slavljenju ratnih zločinaca nema mesta u Evropskoj uniji“.

Identičan stav imaju i u delu civilnog sektora, odakle „ukazuju da Crna Gora nikada nije sprovela ozbiljan i sveobuhvatan proces suočavanja sa ulogom u ratovima devedesetih.“

„Bilo je presuda, rezolucija, izvinjenja i pojedinačnih poteza, ali nije bilo jasne državne politike koja bi građanima ponudila činjenice umesto mitova i propagande“, saopštili su iz Akcije za ljudska prava (HRA).

Iz Akcije zaključuju da zato „danas nije problem samo u tome što pojedinci žale za Mladićem, već što ga deo političke Crne Gore još uvek može nazvati herojem – i očekivati da to prođe kao pitanje „narodnog običaja“.