Kad je u Srbiji zabranjeno veličanje ratnih zločinaca – BBC News na srpskom

Isti čovek, isti zločin – različite reakcije u dve susedne države.

Dok je kovčeg sa telom Ratka Mladića, prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, preuzelo nekoliko pripadnika Vojske Srbije na aerodromu u Beogradu, u Bosni i Hercegovini više ljudi je dobilo otkaze i pokrenute su istrage zbog veličanja ovog haškog osuđenika za genocid.

U Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u BiH, mnogi smatraju Mladića herojem, a održani su i brojni skupovi njemu u čast.

Ratko Mladić osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) na doživotni zatvor zbog, između ostalog, progona Hrvata i Bošnjaka u BiH, opsade Sarajeva i ubistva više od 8.000 ljudi u Srebrenici.

„Vlast u Srbiji ne želi da se odrekne niti ogradi od onih koji su u ime Srbije vršili ratne zločine.

„Atmosfera u društvu je takva da umesto negativnih posledica zbog veličanja ratnih zločina postoji masovno podržavanje i veličanje osuđenih ratnih zločinaca“, kaže Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom za BBC na srpskom.

Sedam dana posle smrti u zatvorskoj bolnici u Hagu, kovčeg sa telom dopremljen je iz Holandije avionom Vlade Srbije, gde ga je, pored porodice, sačekao i Nenad Vujić, ministar pravde.

Različite reakcije u dve susedne države, koje su obe bile u vrtlogu ratova 90-ih, delom su odraz i različitih zakona.

Različiti zakoni

Na prvo čitanje, krivični zakonici Srbije i Bosne i Hercegovine deluju slično u delu koji se odnosi na poricanje genocida.

Oba zabranjuju odobravanje i negiranje genocida i ratnih zločina koji bi mogli da dovedu do nasilja ili mržnje.

U oba je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Ali dok se u Srbiji u krivičnom zakoniku priznaju presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda, u BiH se priznaju i presude MKSJ-a.

Međunarodni krivični sud, koji postoji od 2002, istražuje i krivično goni optužene za najteža krivična dela: genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti.

Pred ovim sudom donete su presude odgovornima za zločine u Ruandi, a njegova odluka da izda nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog rata u Gazi nedavno je podelila svetske lidere.

S druge strane, MKSJ je starija institucija, osnovana 1993. godine i bavi se zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina.

Pred ovim sudom, pored Mladića, za zločine u Srebrenici, osuđeni su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i više visokopozicioniranih predstavnika Vojske Republike Srpske.

Zakon u Srbiji ne obuhvata ni presude trećeg – Međunarodnog suda pravde, koji je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid.

Negiranje genocida, utvrđeno presudama MKSJ-a, u BIH je kažnjivo od 2021. godine, kada je bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Incko, koristeći Bonska ovlašćenja, nametnuo izmene Krivičnog zakonika.

Do sada su zbog ovog dela donete dve pravosnažne presude.

Među susednim državama, Crna Gora i Hrvatska takođe zabranjuju poricanje genocida, dok u mnogim državama Zapadne Evrope postoje posebne odredbe koje zabranjuju negiranje Holokausta.

Čin generala i počasti

Govoreći o sahrani Ratka Mladića, ministar pravde Nenad Vujić rekao je ranije da je „Mladić general i znaju se protokoli“, a komemoracija je zakazana u Domu vojske u Beogradu.

Duž puta od aerodroma, kojim je odvezeno Mladićevo telo, kolonu automobila pozdravile su desetine ljudi sa transparentima na nadvožnjacima: ‘Junaci nikad ne umiru’, ‘Nek’ je tvojoj majci hvala’, ‘Dobro došao kući, generale’, ‘Generale, hvala’.

Pripadnici policije i vojske su salutirali koloni automobila u kojem je bio i kombi sa Mladićevim telom.

Prema Zakonu o vojsci Srbije, osoba koja je osuđena na kaznu zatvora preko šest meseci gubi čin, podseća Milena Vasić.

„Dosadašnje postupanje prema haškim osuđenicima u potpunosti je suprotno ovom članu zakona.

„Vladimir Lazarević je nakon odslužene dve trećine kazne po presudi haškog tribunala dovezen državnim avionom iz Haga“, dodaje.

Ona podseća i da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj zadržao poslanički mandat tokom koga je bio pravnosnažno osuđen za ratni zločin, što je suprotno Zakonu o izboru narodnih poslanika.

„Postupanje prema osuđenim ratnim zločincima predstavlja nerazrešeno pravno pitanje i političko pitanje“, kaže Vasić.

Prema informacijama koje su ranije objavili mediji, Mladić, komandant Vojske Republike Srpske, primao je vojnu penziju iz Srbije.

Već danima reakcije na njegovu smrt u Bosni i Hercegovini su podeljene, od skupova podrške, do osude veličanja.

Tužilaštvo BiH pokrenulo je istragu protiv nekih od najviših zvaničnika Republike Srpske (RS), zbog veličanja osuđenog za genocid i ratne zločine.

Iz istog razloga, za sedam dana podneto je skoro 76.000 krivičnih prijava, na osnovu kojih je formirano više od 820 predmeta, piše na sajtu Registar 145a, nazvanom po članu Krivičnog zakona koji to zabranjuje.

Lik Mladića u javnosti

Ratko Mladić je svojevrsnu popularnost u javnosti u Srbiji sticao tokom celokupnog izdržavanja kazne u Hagu.

Njegov lik se našao na muralima, od kojih su neke čuvali navijači, a majice sa njegovom slikom prodaju se širom zemlje.

Nedavno, za vreme mitinga vladajuće stranke u Užicu, privatno obezbeđenje, obučeno upravo u takve majice bilo je nasilno prema okupljenima, govori Vasić.

„Lik Ratka Mladića je postao ikona iza koje se kriju nasilnici i apologete ratnih zločina iz devedesetih i to je jedan od najdubljih društvenih problema ove države.

„Na taj način se oni koji vrše fizičko, pravno i političko nasilje kriju iza floskula o patriotizmu i vrte nas u neprekinutom krugu nasilja već skoro 40 godina“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]