Šta se dešava u telu ako svakih sat vremena ustanete od radnog stola? – Život

Ipak, tih nekoliko minuta kretanja trebalo bi da postane uobičajeni deo naše radne rutine. Ljudsko telo jednostavno nije stvoreno za osam sati gotovo neprekidnog sedenja, piše Zadovoljna.hr.

Kada dugo sedimo, trošimo manje energije nego kada stojimo ili se krećemo, a dugotrajno sedenje povezuje se sa nizom negativnih posledica po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na vezu između dugotrajnog sedenja i kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka; ona preporučuje da se vreme provedeno u sedenju što češće zamenjuje fizičkom aktivnošću – pa makar i laganom.

Naravno, to ne znači da nam je stolica neprijatelj ili da kancelarijski posao automatski dovodi do zdravstvenih problema. Glavni problem je dugotrajno, neprekidno sedenje. A to je nešto na šta možemo uticati već danas.

Koliko često treba da ustajemo?

Ne postoji jedinstvena zvanična ili univerzalna formula koja tačno određuje koliko dugo pauza treba da traje. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija navodi da trenutno nema dovoljno dokaza za propisivanje tačne učestalosti ili trajanja pauza tokom sedenja.

Ipak, praktične preporuke sugerišu da se sedenje prekida što je češće moguće. Klinika „Mejo” (Mayo Clinic), na primer, savetuje kratku pauzu od sedenja na svakih 30 minuta, dok njihovi stručnjaci predlažu jednostavnu rutinu: bar pet minuta stajanja, hodanja ili istezanja na svaki sat proveden u sedenju.

Ako radite osmočasovni radni dan, možete početi sasvim jednostavno: ustanite na oko pet minuta svakog sata.

Prošetajte do kuhinje, sipajte sebi vodu, posetite kolegu lično umesto da mu šaljete poruku ili izvedite nekoliko blagih pokreta za opuštanje ramena i leđa. Osam takvih petominutnih pauza znači oko 40 minuta manje sedenja tokom radnog dana – bez odlaska u teretanu i bez značajnog remećenja vašeg rasporeda.

A evo šta vaše telo dobija zauzvrat:

1. Pokretanje cirkulacije

Nakon dugog perioda provedenog u istom položaju, samo ustajanje aktivira mišiće nogu i prekida višečasovno mirovanje. Kratka šetnja je još bolji izbor.

Ne mora to biti krug oko zgrade. Nekoliko minuta hodanja po kancelariji, korišćenje stepenica umesto lifta ili odlazak po čašu vode odlični su načini za početak.

2. Mišići i zglobovi konačno menjaju položaj

Ukočen vrat od gledanja u ekran, ramena koja se podižu ka ušima i leđa koja počinju da bole pred kraj dana – sve to je dobro poznat scenario za svakoga ko radi za računarom.

Ustajanje menja položaj tela i aktivira mišiće koji ostaju relativno neaktivni tokom sedenja. Redovne pauze takođe pružaju dobru priliku za istezanje i izvođenje nekoliko pokreta za ramena, kukove i kičmu.

3. Metabolizam dobija mali podsticaj

Stajanje i hodanje zahtevaju više energije od sedenja. Male svakodnevne aktivnosti – hodanje po kancelariji, stajanje tokom telefonskog razgovora ili brzo istezanje – doprinose potrošnji energije mimo formalnog vežbanja.

Jedna petominutna šetnja neće učiniti čudo, ali ponavljanje ovih malih pokreta iz dana u dan smanjuje ukupno vreme provedeno u potpunoj neaktivnosti.

4. Prekidanje obrasca povezanog sa lošijim metaboličkim zdravljem

Dugotrajno sedenje povezuje se sa nepovoljnim metaboličkim pokazateljima, dok studije pokazuju da je prekidanje perioda sedenja povezano sa boljim rezultatima kada je reč o obimu struka, nivou triglicerida i regulaciji glukoze.

Drugim rečima, nije važno samo da li smo tog jutra vežbali ili ne. Važno je i ono što radimo tokom ostatka dana.

5. Vaš mozok pravi pauzu od ekrana

Tih pet minuta provedenih u stajanju ne moraju biti samo odmor za vaše telo.

To je prilika da skrenete pogled sa monitora, promenite okruženje i na trenutak prekinete mentalni niz mejlova, tabela i otvorenih kartica u pregledaču. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi pozitivne efekte na mentalno i kognitivno zdravlje, kao i na opšte blagostanje, među prednostima redovne fizičke aktivnosti.

Ponekad se rešenje problema u koji ste gledali poslednjih pola sata pojavi upravo tokom kratke šetnje do kuhinje.

6. Tokom dana ćete ostvariti iznenađujuće veliku količinu kretanja

Najveća prednost ovih pauza možda je upravo njihova jednostavnost.

Nisu vam potrebne patike, prostirka za jogu niti slobodan sat vremena. Ako svakog sata napravite nekoliko stotina koraka – hodajući hodnikom ili penjući se uz stepenice – do kraja radnog dana ostvarićete znatno više kretanja nego da ste svih osam sati ostali prikovani za stolicu.

SZO naglašava da je svaki trenutak fizičke aktivnosti važan i da je bilo koja količina aktivnosti bolja nego nikakva. Pored toga, odraslima se savetuje da nedeljno imaju najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti.

Najlakši način da zaista usvojite ovu naviku jeste da povežete ustajanje sa nečim što već radite.

Obavljajte telefonske razgovore stojeći. Prošetajte jedan krug po kancelariji nakon što završite zadatak. Postavite flašicu sa vodom malo dalje od svog stola. Ako razgovor sa kolegom ne zahteva upotrebu računara, predložite kratak sastanak u pokretu, odnosno šetnji.

Možete takođe podesiti diskretan alarm koji će se oglašavati svakog sata – ne kao još jedno od onih dosadnih radnih obaveštenja, već kao podsetnik da na pet minuta ponovo uključite svoje telo u priču.

Na kraju krajeva, u kulturi u kojoj se „zauzetost” često meri time koliko dugo provodimo prikovani za ekran, ustajanje od stola lako može delovati kao gubljenje vremena.

U stvarnosti, situacija je upravo suprotna. Pet minuta nije luksuz; to je predah koji naše telo zaista zaslužuje nakon sat vremena sedenja.