Palić čeka nove mere zaštite, dok u zaštićenoj celini nestaju stari objekti – Ekonomija

Mere zaštite koje bi trebalo da spreče dalje promene još uvek nisu ugrađene u plansku dokumentaciju, a institucije nadležne za njihovu izradu i primenu međusobno prebacuju odgovornost.

U Splitskoj aleji, jednoj od karakterističnih ulica Palića, srušena je septembra 2025. godine vila Regina, na čijem mestu je u toku izgradnja poslovno-stambenog objekta sa više od 20 apartmana.

Investitor je kompanija „ALK Sever“ iz Pančeva, a izvođač radova „ALK Gradnja“ iz Beograda. Prema podacima sa gradilišta, završetak radova predviđen je za 1. april 2027.

Prema dostupnoj planskoj dokumentaciji, novi objekat bitno se razlikuje od nekadašnje vile Regine i zauzima gotovo celu parcelu.

Ni vila Regina ni vila Dominus nisu pojedinačno zaštićene kao spomenici kulture, ali se obe nalaze u okviru zaštićene prostorno-kulturno-istorijske celine Palića.

Problem je što odluka kojom je Palić 1994. godine proglašen za prostorno kulturno-istorijsku celinu ne sadrži detaljne mere zaštite koje bi precizno odredile dozvoljene i nedozvoljene intervencije u prostoru.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture zatražio je još 6. marta 2023. godine od Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici da pokrene postupak revizije odluka o zaštiti Gradskog jezgra Subotice i Palića.

U tom dopisu Republički zavod je ocenio da stare odluke ne sadrže mere zaštite kojima bi se preciznije propisao način očuvanja tih celina, zbog čega se zaštita u praksi oslanja na plansku dokumentaciju, koja može biti neusaglašena.

Direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Balaž Sič rekao je za Magločistač da je taj zavod mere zaštite za Palić izradio i krajem 2025. godine dostavio nadležnom javnom preduzeću, kako bi bile ugrađene u Plan detaljne regulacije.

Prema njegovim rečima, u pojedinim delovima Palića procenat izgrađenosti parcela smanjen je sa 40 na 20 odsto, a za svaki blok izrađene su posebne mere zaštite.

Uslovi za intervencije na objektima trenutno izdaju na osnovu važećeg Plana detaljne regulacije za Palić iz 2007. godine, koji je menjan 2011, 2012. i 2017. godine.

Govoreći o objektima koji nisu pojedinačno zaštićeni, a nalaze se u zaštićenoj celini, Sič je rekao da je njihovo rušenje dozvoljeno pod uslovom da se ne ugrozi zaštićeni objekat, dok se kod nove gradnje mora voditi računa o odnosu prema zaštićenoj okolini.

„On ne sme da bude u suprotnosti sa zaštićenom okolinom ni u pogledu materijalizacije ni u pogledu oblikovanja, ali svakako treba da bude savremen, a ne imitacija prošlosti“, kazao je Sič.

On je ocenio da je najveći izazov očuvanje ambijenta, uz mogućnost da dotrajali ili sa stanovišta zaštite bezvredni objekti budu zamenjeni novim.

Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica navelo je u odgovoru za Magločistač da je Plan detaljne regulacije za centralni deo prostora „Banje Palić“ u završnoj fazi, te da se završetak očekuje do kraja godine, ali je vraćen na doradu „zbog nedoumica i dodatnog usaglašavanja sa Zavodom“.

„Na zahtev Međuopštinskog zavoda detaljne mere su ipak vraćene na doradu u cilju definisanja usklađenog rešenja, a to je dovelo do potrebe za produženjem roka za izradu Nacrta plana“, navelo je preduzeće.

Direktor Međuopštinskog zavoda Balaž Sič, međutim, rekao je za Magločistač da „nema saznanja o tome da Zavod treba da se radi bilo kakve izmene detaljnih mera“, i najavio da će tim povodom kontaktirati Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.

U međuvremenu, u istom delu Palića traju radovi na vili Dominus, čiji se deo krajem jula obrušio tokom obnove i dogradnje. Međuopštinski zavod je tada naložio investitoru da objekat vrati u prvobitno stanje.

Vlasnik vile Dominus, kao i Konenove vile, poznate i kao Titova vila, jeste subotička kompanija „MD Inženjering“. Za prostor Konenove vile, prema rečima Siča, Zavod još nije dobio zahtev za izradu uslova i mera zaštite.

„MD Inženjering“ se u javnosti pominjao i ranije, kada su, prema pisanju medija iz 2010. godine, u Subotici srušene dve kuće iz 1899. godine u Ulici Vase Stajića, koje je projektovao poznati arhitekta Ferenc Rajhl. Na njihovom mestu izgrađene su višespratnice u zaštićenom gradskom jezgru.

Istraživačica saradnica i doktorantkinja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dezire Tilinger ocenila je da se Palić trenutno razvija „bez jasne vizije“, upozoravajući da pojedinačne intervencije, čak i kada su formalno prihvatljive, u zbiru mogu promeniti karakter prostora.

„Kvalitet neke urbanističke celine proizlazi iz odnosa između objekata, ulica, zelenila, parcela, vizura i drugih prostornih elemenata, a kada je reč o zaštićenim prostornim celinama upravo u tim odnosima leži njihova najveća vrednost“, rekla je Tilinger za Magločistač.

Ona je upozorila da bi prevelika gustina izgradnje i neadekvatna novogradnja mogle da dovedu do paradoksalne situacije da razvojem turizma nestane deo onoga zbog čega je Palić vredan.

Ministarstvo kulture Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja Magločistača da li je upoznato sa navodima Republičkog zavoda da od 2023. godine čeka odgovor Međuopštinskog zavoda u Subotici na inicijativu za reviziju odluka o zaštiti Palića i Gradskog jezgra Subotice.

Palić je za nepokretno kulturno dobro, kao prostorno kulturno-istorijska celina, utvrđen odlukom Skupštine opštine Subotica 19. januara 1994. godine.