Ko je čovek koji bi mogao da dovede AfD na vlast? – Svet

Pogledi su uprti u nemačku pokrajinu Saksoniju-Anhalt. Ona ima nešto više od dva miliona stanovnika, a po ekonomskoj snazi i očekivanom životnom veku nalazi se pri dnu među 16 nemačkih saveznih pokrajina.

Ipak, kada se u nedelju 6. septembra 2026. tamo budu održavali izbori za pokrajinski parlament, pažnja će biti mnogo šira od samog Magdeburga, glavnog grada pokrajine.

Razlog je Ulrih Zigmund. On bi mogao da postane prvi premijer neke nemačke pokrajine iz redova AfD-a, stranke koju delovi nemačkih institucija i dalje svrstavaju u krajnju desnicu.

Ankete pokazuju ubedljivo vođstvo Alternative za Nemačku. Neizvesno je samo da li će to biti dovoljno za samostalnu vlast ili će druge stranke uspeti da je zaustave formiranjem koalicije.

Nova zvezda AfD-a

Za sada stvari idu na ruku Ulrihu Zigmundu. Tokom predizborne kampanje u avgustu uspevao je da okupi pune trgove čak i u manjim gradovima.

Pratili su ga brojni domaći i strani novinari: od BBC-ja i Economista do kanadskih, danskih i švajcarskih medija. Sve ih zanima isto pitanje: ko je zapravo Ulrih Zigmund?

I DW ga je pratio tokom kampanje kroz Saksoniju-Anhalt.

Njegov nastup deluje mladalački i energično. Uvek nasmejan, u beloj košulji, fizički spreman i sa samo 36 godina znatno mlađi od mnogih etabliranih političara.

Rukuje se s građanima, šali se i lako uspostavlja kontakt.

„Ne znam kada smo poslednji put imali ovako visoku podršku, pa i među mladima. To je zaista ogromno“, rekao je Zigmund za DW.

S vetrom u leđa

Čak i kritičari priznaju da AfD trenutno ima zamah.

„Predizborni skupovi AfD-a funkcionišu besprekorno, i logistički i politički“, ocenjuje David Begrih iz organizacije Miteinander, koja se bavi istraživanjem desnog ekstremizma.

„To je sjajan marketing sopstvene politike“, dodaje on.

Ali šta ta politika zapravo podrazumeva?

Ako je suditi po Zigmundovim govorima, cilj je povratak u neko ranije vreme: u Nemačku koja sebe nije smatrala useljeničkom zemljom, u kojoj su nuklearne elektrane proizvodile struju, a pitanja prava LGBTQ-zajednice nisu bila u fokusu javnih debata.

„Iz naroda, za narod“, poručuje on svojim pristalicama.

Oštar program za prvih sto dana

Program AfD-a za prvih sto dana na vlasti znatno je tvrđi od atmosfere koju Zigmund stvara na predizbornim skupovima.

Među glavnim obećanjima su masovne deportacije migranata, ukidanje finansiranja organizacija koje promovišu demokratiju, obaveza rada za izbeglice i naglašavanje „ljubavi prema nemačkoj domovini“ umesto društvene raznolikosti.

Pojedini stručnjaci dovode u pitanje da li pokrajinska vlada uopšte ima nadležnosti da sprovede deo tih najava.

Kontroverze iza imidža „običnog čoveka“

Kritike se ne odnose samo na program. AfD se poslednjih godina suočava i sa optužbama za nepotizam.

Prema navodima medija, brojni poslanici te stranke zapošljavali su članove porodice i prijatelje na dobro plaćenim mestima. Među njima je i Zigmund – on je zaposlio svog oca.

To nije protivzakonito, ali je izazvalo negodovanje čak i unutar same stranke, koja se predstavlja kao glas „običnih ljudi“.

Veze s krajnjom desnicom

Dodatne kontroverze izazivaju ljudi iz Zigmundovog političkog okruženja.

Kao šef poslaničke grupe AfD-a u pokrajinskom parlamentu, on predvodi tim u kojem su, prema pisanju lista Velt, zaposlena i četvorica bivših članova zabranjene neonacističke organizacije „Lojalna nemačka omladina“ (Heimattreue Deutsche Jugend HDJ). Ta organizacija negovala je ideološke uzore iz vremena nacionalsocijalizma i zbog toga je zabranjena odlukom nemačkih sudova.

DW je i tokom kampanje zabeležio Zigmundove kontakte s osobama koje nose simbole povezane sa krajnje desničarskom scenom – uključujući i tzv. „Crno sunce“, jedan od poznatih neonacističkih simbola.

Laboratorija za AfD?

Šta bi značila pobeda Alternative za Nemačku u Saksoniji-Anhaltu?

„Mnogo toga ukazuje na to da bi AfD tu pokrajinu pretvorila u svojevrsnu laboratoriju za testiranje“, smatra David Begrih.

Prema njegovim rečima, pitanje bi bilo koliko daleko može da se ide u promeni ne samo zakona već i nepisanih pravila demokratske političke kulture.

Zbog toga crkve, sindikati, nevladine organizacije i veliki deo civilnog društva upozoravaju na moguće posledice izbornog uspeha AfD-a.

„Najteže bi bilo manjinama i ljudima koji se ne uklapaju u političku i ideološku sliku sveta AfD-a“, kaže Begrih. „Društvena klima mogla bi da se promeni iz liberalne otvorenosti ka autoritarnijem modelu.“

Prvi korak ka Berlinu?

Za mnoge kritičare najveća opasnost nije samo promena vlasti u jednoj pokrajini.

Oni strahuju da bi pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhaltu mogla da bude prvi korak ka mnogo većem cilju stranke: dolasku na vlast u celoj Nemačkoj.

I to bez koalicionih partnera.