Kome je ubedljivo Vučićevo obrazloženje o otkazivanju skupa u Novom Sadu? – Politika

Naprednjaci su zakazali pa iznanada i otkazali veliki miting u glavnom gradu Vojvodine, a Vučić to obrazložio brigom za živote ljudi, a ne strahom od fijaska, što kažu njegovi politički oponenti.

Budući da Vučić, kako sam kaže, nikad ništa ne govori slučajno, pitanje je koliko je njegovo obrazloženje uverljivo i kome je namenjeno da poveruje.

Za Dejana Bursaća, istraživača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, obrazloženje nije baš uverljivo, pogotovo kad znamo kako se SNS ponašala poslednjih godinu i više dana, tačnije kakve su „nasilne“ metode primenjivali njihovi batinaši i državne institucije da bi ugušili građanske proteste i kada imamo  u vidu šta se desilo u Užicu.

On konstatuje da znamo da njima nije stalo ni do ljudskih života ni do ljudske bezbednosti, te da ovo opravdanje u suštini jeste namenjeno njihovoj publici i glasačima, i emitovaće se i ponavljati na njihovim medijima.

– Njihovi glasači ne znaju šta se dešavalo u Užicu, ne znaju za druge primere policijske represije. Verovatno ne znaju ni za batinaše, ili znaju u mnogo manjoj meri. Njima, do kojih ne dolaze kritički glasovi, moguće je prodati takvo obrazloženje – objašnjava.

Na pitanje zašto im je potrebno takvo obrazloženje, odgovara jer je otkazivanje mitinga u Novom Sadu ogroman simbolički poraz za Vučića i za SNS, jer najavljuju taj novosadski miting već skoro godinu i po dana.

– Odredili su datum, „pumpali“ su, funkcioneri su snimali maltene preteće video klipove kako će oni doći u Novi Sad pokazati da oni to mogu i slično, oglašavali se u medijima danima, i onda odjednom otkazali miting – opisuje Bursać.

Da ne bi poslali tu simboličku poruku političkog poraza svojim glasačima kojima bi moglo to tako da izgleda, pojašnjava on, moraju da nađu neko opravdanje i da ga ponavljaju da bi ih ubedili da nije poraz nego državnička briga za mir, blagostanje i bezbednost građana.

Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, smatra da bi obrazloženje da je skup otkazan zbog „čuvanja ljudskih života“ bilo uverljivije kada se bezbednost građana ne bi pojavljivala kao prioritet upravo onda kada vlast proceni da joj politički ne odgovara da demonstrira snagu.

– Posebno je teško pomiriti dve Vučićeve tvrdnje: da bi mogao da dovede pedeset ili sto hiljada ljudi i da je istovremeno rizik toliko veliki da država, sa celokupnim bezbednosnim aparatom, ne može da garantuje mir – ističe on.

I dodaje da tu postoje samo dve mogućnosti.

– Ako država zaista nije u stanju da obezbedi politički skup koji sama organizuje i najavljuje, onda je to priznanje ozbiljnog bezbednosnog i institucionalnog neuspeha. Ako je, međutim, u stanju da ga obezbedi, ali odlučuje da ga, ipak, otkaže, onda bezbednost nije stvarni razlog, već obrazloženje kojim se prikriva politička procena. U oba slučaja, priča o „čuvanju života“ ne oslobađa vlast odgovornosti — samo je premešta sa političkog rizika na navodnu brigu za građane – ukazuje Pajtić.

I on kaže da je poruka prvenstveno namenjena njegovim biračima, kojima treba objasniti zašto čovek koji mesecima gradi imidž političara koji „sme svuda“ ipak neće doći upravo u Novi Sad.

– Zato se povlačenje mora prevesti na jezik vrline: nije odustao zato što bi suočavanje bilo politički nepovoljno, nego zato što je odgovoran; nije ustuknuo, nego navodno spasava živote. To nije objašnjenje odluke, već pokušaj da se njen politički trošak pretvori u moralnu prednost – kaže Pajtić.

Prema njegovim rečima, još je problematičnija konstrukcija prema kojoj policija ne bi čuvala njegove pristalice od protivnika, nego protivnike od njegovih „ogorčenih građana“.

– Ako su njegovi pristalice zaista toliko brojne i toliko ogorčene da predstavljaju neposrednu opasnost, onda vlast priznaje da nema kontrolu nad političkom grupom koju sama mobiliše. Ako nisu, onda se ta pretnja koristi kao retorički izgovor. U oba slučaja, poruka je politički korisna: vlast pokušava da predstavi otkazivanje ne kao uzmak pred rizikom, već kao velikodušnu odluku da druge „poštedi“ sopstvene snage – navodi.

Pajtić zaključuje da pitanje nikada nije bilo može li predsednik Republike da uđe u grad okružen hiljadama policajaca i pripadnika specijalnih jedinica, već može li da se pojavi u tom gradu bez izuzetne bezbednosne zaštite i bez unapred režirane demonstracije podrške kao političar koji zaista uživa većinsko poverenje njegovih građana.

– Zato je verovatnije da je „čuvanje života“ plemenito pakovanje jedne mnogo prizemnije političke računice. Procena je, izgleda, bila da bi održavanje skupa proizvelo veći politički rizik nego njegovo otkazivanje: slabiji odziv od očekivanog, vidljiv kontrast između državne sile i stvarne podrške, ili slike koje bi potkopale pažljivo građeni narativ o masovnoj podršci. I upravo takvu procenu kao mogući motiv navode i pojedini politički analitičari – kaže naš sagovornik.

Ali skreće pažnju na to da se u politici povlačenje ne meri brojem reči kojima ga objašnjavate, već odnosom između najave i ishoda.

– Najavljen je dolazak u Novi Sad, najavljena je demonstracija snage, a zatim je plan promenjen. Novi Sad je ostao tamo gde jeste — dok je vlast, suočena sa političkom cenom tog susreta, odlučila da ne dođe – konstatuje on.

Za sociologa Daria Hajrića u pitanju je providna konstrukcija u kojoj vlast organizuje masovni stranački skup u izrazito polarizovanom gradu u kom ljudi gotovo dve godine uzalud čekaju odgovornost i pravdu, a onda potencijalni konflikt predstavlja kao nešto što dolazi spolja i što vlast, eto, plemenito odlučuje da izbegne.

– Očigledno je procenjeno da bi takav skup u Novom Sadu u ovom trenutku nosio više političkog rizika nego koristi. Posle pada nadstrešnice, policijskog nasilja nad demonstrantima, lomljenja vilice studentkinji i oslobađanja odgovornih, kršenja autonomije univerziteta i upada žandarmerije, višestrukog zaletanja kolima u građane, dovesti nekoliko hiljada ljudi u grad u kome postoji snažno protivljenje vlasti značilo bi svesno izazivanje konflikta. Ako je procena da bi moglo doći do incidenata, onda je sasvim legitimno otkazati skup, ali to se ne može predstavljati kao neka moralna odluka predsednika koji je iznad sukoba. On je akter i inicijator tog potencijalnog sukoba – naglašava on.

I zaključuje da je taj skup trebalo da predstavlja „obeležavanje teritorije“ i dobro je što je otkazan, ali onaj ko ga je zakazao ne treba sam sebe da tapše po ramenu nego da shvati da Novi Sad doživljava njihove skupove kao direktnu uvredu preko koje se ne prelazi.