„Izlet“ u Nišu: Film o očevima, potrazi za sobom i granicama slobode – Kultura

Na konferenciji na Niškom filmskom festivalu su govorili reditelj Nenad Pavlović, glumica Milena Pavlović i mladi glumci Stefan Vukić i Pavle Veselinović, a razgovor o filmu postepeno se otvorio prema temama umetničkog nasleđa, odrastanja, slobode i potrage za sopstvenim izrazom.

Razgovor je počeo utiscima o reakciji publike, a zatim se otvorio prema onome što ovaj neobični, crno beli film nosi u sebi: priči o odnosu oca i sina, potrebi mladog čoveka da pronađe sopstveni izraz i pitanju koliko sloboda zaista može da bude potpuna.

Film je adaptacija romana Miće Popovića, a scenario je napisao njegov sin Jovan Popović. Reditelj Nenad Pavlović objasnio je da je ideja za adaptaciju potekla od Nebojše Pajkića, koji je producentu Predragu Popoviću predložio upravo ovaj roman. Iako film ne određuje precizno vreme i prostor u kojem se radnja odvija, u njemu se oseća atmosfera istočnoevropskog režima pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kao i duh tadašnje književnosti i egzistencijalizma.

Za Pavlovića je, međutim, „Izlet“ vremenom postao mnogo više od adaptacije tuđeg predloška. Najveći izazov bio je, kako je rekao, da u već napisani scenario unese sopstveni autorski pečat.

„Lično najteže mi je bilo što to nije bio moj, u startu moj, autorski. Kad već sam bio pozvan, kao što sam već rekao, kad je već napisan scenario, pa su došli negde da to povežu i sa Žikom, i, odnosno, preko mene i sa Žikom. Ovaj, tako da mi je bilo najteže da zapravo unesem sebe u to što mislim da sam uspeo, da, da, da je postao prilično moj i ličan i meni bitan film, pre svega na nivou scenarija.“

Ta veza sa Živojinom Pavlovićem nije slučajna. Nenad i Milena Pavlović, deca jednog od najznačajnijih reditelja jugoslovenske kinematografije, u filmu su se našli u priči koja se i sama bavi senkom velikog oca. Živojin Pavlović je delimično citiran u filmu, ali je njegovo prisustvo mnogo šire od autorskih referenci. U „Izletu“ otac postaje figura od koje dete mora istovremeno da uči, da se odvoji i da je na kraju preraste.

Milena Pavlović govorila je upravo o toj složenoj vrsti nasleđa. Podsetila je da nije lako biti dete velikog umetnika, ali i da je odlazak od očevog autoriteta deo sazrevanja koje film prepoznaje kao univerzalno iskustvo.

Toma, koga tumači Stefan Vukić, jedini lik u filmu koji nosi ime, kreće na put u potrazi za sopstvenim izrazom. Odlazak od grada, porodice i društvenih pravila trebalo bi da ga dovede do potpune slobode. Ali „Izlet“ tu ideju ne prihvata jednostavno.

Stefan Vukić, smatra da je upravo potraga za identitetom ono što priču čini savremenom, bez obzira na to u kom se vremenu radnja odvija. Njegov junak pokušava da pobegne od svih obrazaca koji su mu nametnuti, ali tek kada ostane potpuno sam shvata da sloboda bez drugih ljudi može da izgubi smisao.

„Pa, to nešto što je vanvremenski i važi, čini mi se, za sve mlade ljude je potraga za svojim identitetom i integritetom, i možda i, pa možda i neki otpor prema ukalupljivanju u koje te društvo stavlja.“

A onda dolazi do paradoksa koji je u samom srcu filma:

„I onda je, kad je došao do toga da je potpuno slobodan i sam, tamo negde na nekom ostrvu, shvatio ja sad kad je dostigao to, te neke stvari od kojih je bežao, da mu i fale. I shvatio je da zapravo potpuna sloboda u čoveku izaziva besmisao. I da su, čovek je socijalno biće i trebaju mu ljudi da bi mogao da, onako, dođe do svoje svrhe i suštine.“

U tome se „Izlet“ možda najviše udaljava od klasične priče o mladom čoveku koji samo želi da pobegne. Njegov odlazak nije bekstvo koje ima jednostavan cilj, već put na kojem mora da otkrije šta zapravo želi da zadrži od sveta od kojeg je pokušao da se oslobodi.

Pavle Veselinović, koji u filmu igra mladog umetnika, u Tomi vidi upravo ono što njegov lik tek pokušava da postane. Govoreći o ulozi, istakao je da ga je privukla priča o mladom čoveku koji traži sebe, ali i način na koji film govori o umetnosti, sazrevanju i slobodi.

I sve to spakovano u jedan umetnčki film koji ipak može da komunicira sa publikom.

Niška publika, čini se, prepoznala je tu nameru. Milena Pavlović rekla je da joj je posebno značilo što je film dočekan sa pažnjom, upravo zato što zahteva drugačiji način gledanja.

„On je neobičan po svom izrazu, autentičan je i, moglo bi se reći, autorski film, tako da je potrebno, onako, jedan drugačiji način gledanja na celokupan film „Izlet“, a i na samu glumu, izrazu, estetici, režiji i, ovaj, scenskom izrazu.“

Za nju je, međutim, Niški filmski festival mnogo više od mesta na kojem se film prikazuje. Govorila je o generacijama glumaca i umetnika koji su ga čuvali i o osećaju odgovornosti koji danas imaju oni koji dolaze posle njih.

„Nama glumcima je, naravno, uvek najdraže da dođemo na ovaj festival.“

U toj rečenici možda se i nalazi najjednostavnija veza između „Izleta“ i njegovog dolaska u Niš. Film govori o čoveku koji mora da ode dovoljno daleko da bi razumeo odakle je krenuo. Festival, sa druge strane, okuplja generacije koje od svojih prethodnika nasleđuju umetnost, ali i obavezu da joj pronađu novi jezik.