Član Kongresa SAD Džo Vilson o Srbiji – o špijuniranju aktivista, izborima i uticaju Rusije – Politika

Neprihvatljivo je da Vučićev režim protiv građana Srbije koristi invazivni špijunski softver za nadzor. Ova totalitarna tehnologija se koristi kao oružje protiv slobodnog naroda koji zahteva vladavinu prava“, napisao je na Iksu Vilson, poslanik vladajuće Republikanske stranke.

Vilson, koautor predloga zakona o Srbiji koji je nedavno predstavljen u Kongresu SAD, objavio je tu poruku uz link ka tekstu agencije Rojters o špijuniranju aktivista u Srbiji putem njihovih telefona.

U tekstu na koji se Vilson pozvao, agencija Rojters je opširno izvestila o tvrdnjama da su telefoni studenata i opozicionih aktivista u Srbiji špijunirani naprednom tehnologijom – izraelskim softverom Pegazus (Pegasus) i srpskim softverom Novispaj (NoviSpy).

Studenti u blokadi i beogradska Fondacija Šer (SHARE) objavili su juče da su telefoni najmanje 14 osoba iz Srbije špijunirani ove godine naprednim softverom, i da to predstavlja najveći dokumentovani talas takvog nadzora u zemlji. Među tim osobama su studentski i opozicioni aktivisti i političari, među kojima su i narodni poslanik Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, i jedan lokalni odbornik.

Predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić odbacila je optužbe da je država špijunirala studentske i opozicione aktiviste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ti navodi predstavljaju „sumnje bez ijednog dokaza“, dok je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) opisala te tvrdnje kao „trivijalni senzacionalizam“.

O predlogu zakona o Srbiji, čiji je koautor sa poslanikom opozicione Demokratske stranke Bilom Kitingom (Bill Keating), Vilson je za beogradsku televiziju Insajder rekao da mu je važno da članovi Kongresa iz obe stranke „promovišu interes ljudi u Srbiji tako što će podržati slobodne i poštene izbore“.

„I verujem da ljudi u Srbiji vide uspešne primere zemalja u svojoj okolini koje su se svrstale uz Zapad. Ne možete da idete na dve stolice. To ne funkcioniše“, kazao je Vislon u danas objavljenom intervjuu za Insajder.

Glavni „štapovi“ u predlogu zakona o Srbiji (Serbia Act) jesu sankcije i Strateški dijalog, koji su SAD pokrenule sa Srbijom u julu ove godine. U predlogu zakona se navodi da je potrebno pauziranje Strateškog dijaloga ako teme razgovora ne budu i slobodni i pošteni izbori u Srbiji, reforma pravosuđa i borba protiv korupcije, sloboda medija i okupljanja, odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom.

Jedan deo zakonskog predloga kritikuje jačanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza Srbije sa Rusijom i Kinom, iako ostaje zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Navodi se i da je „trajni interes SAD stabilna, demokratska i suverena Srbija koja je posvećena miru i bezbednosti u regionu, čvrsto ukorenjena u evroatlantskim institucijama i slobodna od malignog spoljnog uticaja“.

Predlog zakona o Srbiji, koji su Vilson i Kiting predstavili u Kongresu SAD 27. avgusta, u suprotnosti je sa dobrim odnosima Beograda i Vašingtona, koji su 16. jula započeli Strateški dijalog. Za sada je reč samo o predlogu zakona koji bi, da bi stupio na snagu, morao da bude usvojen u oba doma Kongresa i potom potpisan od predsednika SAD Donalda Trampa.

Vilson, član Predstavničkog doma Kongresa od 2001. godine, rekao je za Insajder da je počeo detaljnije da se bavi Srbijom kada je odlučeno da godišnje zasedanje Parlamentarne Skupštine OEBS, gde je šef američke delegacije, bude održano u Beogradu 2027. godine.

On je sredinom jula, pre zakonskog predloga o Srbiji, podneo predlog rezolucije kojom se traži da zasedanje Parlamentarne Skupštine OEBS ne bude u Beogradu, između ostalog i zbog uticaja Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina.

Vilson je za Insajder kazao da mu glavna zabrinutost ostaje uticaj Rusije na energetskom tržištu Srbije, a na Iksu je krtiikovao i najavljenu proizvodnju kineskih robota u Srbiji.

„Moja najveća briga u vezi sa uticajem Kine u Srbiji je kineska tehnologija, posebno za komunikacije – jer se koristi dvojako. Osim što olakšava komunikaciju, ima potencijal i za špijunažu i moramo sa time da budemo jako oprezni“, rekao je Vilson za Insajder.

U zakonskom predlogu čiji je koautor kritikuje se i odluka vlasti Srbije da pošalje ministra informisanja Borisa Bratinu na sahranu iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, koga su američke snage ubile krajem februara, na početku rata protiv Irana.

„To je sramotno. Ajatolah Hamnei je bio diktator koji je naredio da se ubijaju američki vojnici. Režim u Iranu podržava teroriste – Hamas koji raznosi ljude u Izraelu, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, ugnjetava sopstveni narod. Uspeli smo da napravimo veliko jedinstvo na Bliskom istoku u borbi protiv tog režima i onda se pojavi Srbija koja ide da mu oda poštu. To je kao da odajete poštu Hitleru! To je po meni pogrešno“, naveo je Vilson.