Da li zajedno idu hrišćanstvo i Alternativa za Nemačku? – Svet

Zastave se vijore na vetru ispred katoličke katedrale u Magdeburgu. „Milosrđe, dijalog, ljudsko dostojanstvo, solidarnost, GLASAJTE SAVESNO!“ piše na njima.

Nijedna politička stranka nije pomenuta. Ali poruka govori za sebe.

Samo nekoliko minuta hoda dalje, na zgradi protestantske parohije piše „RAZNOLIKOST JE BOŽANSKA“. Transparenti sa natpisom „Srce umesto huškanja“ vise i na drugim protestantskim crkvama u regionu.

Upozorenja na Alternativu za Nemačku (AfD), koja ima snažno uporište u saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt, deo su crkvenog života već mnogo meseci.

Kada je magdeburški biskup Gerhard Fajge propovedao pred tri hiljade vernika na godišnjem hodočašću u manastiru Hujsburg u septembru prošle godine, gotovo usput je pomenuo da hodočasnici ne glasaju „ins Blaue hinein“.

U pitanju je igra reči – to doslovno znači „u plavo“, a preneseno „impulsivno, nalsepo“. Svima je bilo jasno da, zbog plave boje stranke, misli na AfD. Dobio je dugotrajan aplauz.

Mesecima je AfD ubedljivo najjača politička snaga u anketama uoči pokrajinskih izbora u nedelju (6. septembar). Ankete joj daju 40-43 odsto što je na ivici apsolutne većine mandata.

Zavod za zaštitu ustava klasifikovao je pokrajinsku organizaciju AfD-a u Saksoniji-Anhaltu kao „potvrđeno desničarsko-ekstremističku“.

Crkva upozorava – i staje na put AfD-u

U Saksoniji-Anhaltu oko deset odsto od 2,1 miliona stanovnika čine protestanti, tri odsto katolici. Samo nekoliko hiljada ljudi pripada muslimanskoj ili jevrejskoj veroispovesti.

Više od 85 odsto stanovništva nije povezano ni sa jednom religijom – skoro dvostruko više od nemačkog proseka (47 odsto).

Uloga crkava kao zagovornika demokratije u ovoj istočnonemačkoj saveznoj pokrajini veća je nego što bi se moglo zaključiti iz same statistike. I upravo to, očigledno, smeta AfD-u.

Programom za slučaj dolaska na vlast stranka namerava da obustavi sva izdvajanja iz pokrajinskog budžeta za dve crkve i ukine naplatu crkvenog poreza preko državnih organa za šta same crkve plaćaju naknadu.

Kada je reč o takozvanom crkvenom azilu, zahvaljujući kojem izbeglice traže utočište u objektima kojima upravljaju crkve, crkve će biti „trajno“ pozvane na finansijsku odgovornost.

Takođe, Evangelistička akademija Saksonije-Anhalt više ne bi trebalo da prima državna sredstva. Razlog su, kako se navodi, „politička agitacija u skladu sa etabliranim strankama: klimatska doktrina, rodna ideologija i kultura duginih boja“.

Akademija je optužena da zagovara „neobuzdanu masovnu imigraciju“. Pri tome je udeo stranaca u Saksoniji-Anhaltu manji nego u gotovo bilo kojoj drugoj nemačkoj pokrajini.

Od otuđenja do otvorene konfrontacije

Oštrina kritika prevazilazi ono što se obično može čuti od drugih pokrajinskih organizacija ili sa saveznog nivoa Alternative za Nemačku. Davno su prošla vremena kada su predstavnici tada nove stranke negodovali zbog toga što nisu pozivani u crkve ili na katoličke skupove.

U februaru 2024. plenarna skupština Nemačke biskupske konferencije jednoglasno je usvojila deklaraciju u kojoj se navodi da su nespojivi „etnički nacionalizam i hrišćanstvo“. U tom dokumentu je ideologija AfD-a opisana kao „pravi desni ekstremizam“.

„Do sada je moto Saksonije-Anhalt bio ‘Misli moderno’. AfD želi da ga zameni sa ‘Misli nemački’“, rekao je biskup Fajge za DW. „Plakati AfD-a govore mnogo: ‘Spasite svoju zemlju’, ‘Vratite svoju zemlju’, ‘Deportacija od prvog minuta!’ Šta bi to drugo moglo biti nego etnički nacionalizam?“

Ovaj 74-godišnjak kaže da „nikada nije mogao da zamisli da bi danas toliko ljudi ponovo moglo da bude zavedeno. I da će se pojaviti huškači, demagozi i šarlatani, a da će toliko njih na to nasesti“.

Kao primer navodi takozvanu ceremoniju zastave, koju AfD želi ponovo da uvede u škole: podizanje zastave i pevanje himne. „To je postojalo u vreme nacizma, DDR je to preuzeo. A sada bi trebalo da se vrati? Smatram to neprihvatljivim.“

Bilo da je reč o zaštiti klime i očuvanju stvorenog sveta ili o odnosu prema strancima – opomene crkava „pre svega nisu političke, već hrišćanske poruke koje ne bi trebalo tumačiti kao podršku određenoj političkoj stranci“, nedavno je rekao Fridrih Kramer, biskup Evangelističke crkve u centralnoj Nemačkoj.

Verska sloboda prema viziji AfD-a

Jevreji i jevrejski život uopšte se ne pominju u programu AfD. Islam se, međutim, često spominje kao „kulturološki strana religija“. Verska sloboda, navodi AfD, ne obavezuje Nemce da „ispunjavaju svaku želju islamskog lobija“.

Upadljivo je da program AfD-a govori o „hrišćanskoj misiji“ koju takozvane „crkve koje ubiraju crkveni porez“ više ne ispunjavaju.

To podseća na podršku koju američki predsednik Donald Tramp dobija od uticajnih konzervativnih hrišćanskih grupa u Sjedinjenim Državama. Međutim, uporedivi verski krugovi nemaju snažno prisustvo u Saksoniji-Anhaltu.

Zašto biskupi dižu uzbunu

„Učešće AfD-a u vlasti imalo bi razorne posledice“, kaže biskup Kramer. Zato, prema njegovom mišljenju, svi koji deluju u oblasti kulture, kao i oni koji su na bilo koji način uključeni u civilno društvo, zajednički upozoravaju na AfD.

Njegov katolički kolega, biskup Fajge, takođe upozorava da AfD vodi kampanju „sa mesijanskim idejama“ i koristi poruke poput „Sve će biti dobro“ ili „Sve je moguće“.

Pošto nosilac liste AfD-a Ulrih Zigmund „deluje veoma pametno i entuzijastično“, neki se pitaju šta bi kod njega moglo da bude „krajnje desno ili opasno“.

„Ali iza njega stoje snage koje mogu biti zastrašujuće“, upozorava Fajge. „Ako ovde na vlast dođe jednostranačka vlada AfD-a, to će biti pilot-projekat. Saksonija-Anhalt će tada poslužiti kao ulazna tačka u saveznu politiku.“