“Rusi sve više provociraju”: Kakva je reakcija EU na “hibridno ratovanje” Rusije – Svet

„Rusija nas sve češće zasipa hibridnim napadima koji imaju i fizičke posledice. Time želi da nas odvrati od podrške Ukrajini. U tome neće uspeti“, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas nakon neformalnog sastanka ministara odbrane EU.

Sastanak ministara odbrane Evropske unije u okrugu Viklou u Irskoj, oko 40 kilometara od glavnog grada Dablina, bio je u znatnoj meri obeležen nemačkom objavom da Rusija snosi odgovornost za pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu.

Iako su ministri odbrane drugih država članica EU uoči nemačkog saopštenja bili uzdržani, postalo je jasno da pokušaj napada smatraju problemom koji se tiče cele Evrope.

Ruski dronovi u vazdušnom prostoru EU

Državni sekretar Sebastijan Hartman, koji je na sastanku predstavljao nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, naglasio je da je u evropskom interesu da se jasno stavi do znanja da se ova „hibridna ratna konfrontacija“ i njen uticaj na društvo ozbiljno shvataju.

Na početku sastanka razgovaralo se i o sličnim incidentima u drugim državama članicama EU. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je da je bilo više takvih slučajeva širom Evropske unije, a ne samo u Lajpcigu.

U prošlosti su, na primer, ruski dronovi ulazili u vazdušni prostor Rumunije i Poljske, gde su potom obarani. Rusija odbacuje optužbe za sabotažu.

Posebno u baltičkim državama više puta su zabeleženi i upadi ukrajinskih dronova. Pritom postoje sumnje da Rusija tehničkim sredstvima preusmerava njihove putanje.

Kalas: „Rusi sve više provociraju“

Za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Kaju Kalas mnogo toga ukazuje na umešanost Rusije u slučaj drona natovarenog eksplozivom. Ipak, konačnu procenu prepušta nemačkim vlastima.

Ona, međutim, ukazuje na širi trend:

„Kao što vidimo i u drugim zemljama, Rusi sve više provociraju.“

Slično ocenjuje i estonski ministar odbrane Hano Pevkur, koji smatra da Rusija testira granice, pre svega granice obaveza uzajamne odbrane u okviru NATO-a.

Kalas upozorava da postoje određene kritične bezbednosne slabosti koje moraju biti otklonjene kako bi Rusija mogla efikasnije da se odvrati od sličnih aktivnosti.

Zbog toga je najavila osnivanje ekspertske grupe, koja bi trebalo da počne sa radom već naredne sedmice. U njoj bi trebalo da učestvuju i predstavnici Ukrajine i Velike Britanije. Cilj je, kako je rekla, da se u uslovima rastuće pretnje deluje efikasnije.

Nove sankcije protiv Moskve

Nemački državni sekretar Hartman zalaže se za dodatne mere protiv takozvane ruske „flote iz senke“. Reč je o brodovima koji pod stranim zastavama prevoze rusku sirovu naftu ili njene derivate.

Prema podacima EU, do 23. jula 2026. godine na listi sankcionisanih našlo se više od 670 takvih plovila.

Još jedan instrument pritiska predstavlja 22. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije. Prema rečima Kaje Kalas, to bi trebalo da bude do sada najobimniji paket sankcija protiv Moskve.

U Briselu se govori o oko 1.600 novih sankcionisanih pojedinaca i kompanija, posebno iz sektora vojne industrije.

Solidarnost sa Nemačkom i Ukrajinom
Nakon nemačkog saopštenja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je solidarnost sa Nemačkom. Poručila je da se Evropa neće povinovati onima koji ugrožavaju slobodu i bezbednost.

Slične poruke podrške i solidarnosti stigle su i iz drugih evropskih prestonica, uključujući Varšavu, Rim i Budimpeštu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je istakao solidarnost sa Nemačkom. Prema njegovim rečima, svi pokušaji Rusije da zastraši Alijansu, naruši njeno jedinstvo ili oslabi spremnost za podršku Ukrajini unapred su osuđeni na neuspeh.

Na sastanak ministara odbrane bio je putem video-veze uključen i novi ukrajinski ministar odbrane Jevgenij Hmara. Pošto je sastanak imao neformalni karakter, nisu donete dalekosežne odluke.

Milijarde za Ukrajinu stižu ranije, ali ne i PVO
Ipak, prema rečima irske ministarke spoljnih poslova i odbrane Helen Mekinti, ministri su načelno pokazali spremnost da sredstva iz kredita EU vrednog 90 milijardi evra budu isplaćena ranije nego što je planirano.

Kada je reč o sistemima protivvazdušne odbrane, posebno o raketnim sistemima „Patriot“, ukrajinski ministar odbrane nije dobio konkretna obećanja. Nijedna članica EU nije se obavezala da će isporučiti te sisteme, uprkos insistiranju Evropske unije i Ukrajine.