Da li je država bila saučesnik u falsifikovanju udžbenika istorije? – Društvo

Resorni ministar Dejan Vuk Stanković ideju uvođenja udžbenika od nacionalnog značaja obrazlaže namerom da se znanje „standardizuje“, kako se u školskim knjigama ne bi provukli istorijski falsifikati i da bi se isključila neka pogrešna i moralno zla uverenja.

„Mi želimo da dobijemo činjenično utemeljenu istoriju koja će kod vas stvarati, direktno ili indirektno, osećaj pripadnosti naciji kojoj pripadate svojim rođenjem. Ne želimo da to bude samo osećaj pripadnosti srpskoj naciji nego i drugim nacijama, jer smo multikulturalno društvo“, kazao je Stanković za Radio Beograd.

Zakon o udžbenicima, dodaje, nije imao cilj da uspostavi nacionalnu hegemoniju većinskog naroda nego da omogući različitost identiteta.

„Ali zašto bismo kao pripadnici većinskog naroda odustajali od svoje patriotske svesti“, upitao je Stanković.

– Da li je zadatak školskog udžbenika istorije da učeniku objasni prošlost i osposobi ga da samostalno donosi zaključke ili da kod njega proizvede unapred određeni osećaj pripadnosti – komentariše Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije i predsednik Udruženja za društvenu istoriju Euroklio.

Ministrovu izjavu ocenjuje kao prilično zbunjujuću, jer je kontradiktorna na više nivoa.

Posebno mu je problematična najava da će novi udžbenici istorije „ukloniti istorijske falsifikate“.

– Nije jasno o kojim falsifikatima se govori i odakle će oni biti uklonjeni. Iz konteksta izjave možemo da zaključimo da se oni nalaze u aktuelnim udžbenicima. Ako ti udžbenici nisu kvalitetni i u njima se nalaze istorijski falsifikati, u tom slučaju Ministarstvo prosvete mora da odgovori na pitanje kako su njegovi stručni organi odobravali takve udžbenike. Kako je moguće da je to isto Ministarstvo odobrilo udžbenike u kojima se nalaze falsifikati – kaže Todosijević.

Identično pitanje postavlja i njegov kolega Aleksandar Markov, gimnazijski profesor istorije i predsednik Udruženja Edu forum.

– Ako su u postojećim udžbenicima zaista postojali ozbiljni i namerni falsifikati, ko je te rukopise odobrio i kako su prošli postojeću proceduru kontrole? To bi otvorilo i pitanje odgovornosti institucija koje su učestvovale u proceduri pregledanja udžbenika, jer ispada da je država bila saučesnik u falsifikovanju, dok se na vrhu piramide nalazio svaki ministar koji je svojim potpisom odobravao navodno falsifikovane udžbenike, što je apsolutno netačno – ističe Markov.

Todosijević dodaje da problem nije zahtev da udžbenici budu zasnovani na činjenicama, jer se to podrazumeva.

– Aktuelni udžbenici i jesu zasnovani na utvrđenim činjenicama, koje su verifikovale stručne komisije Ministarstva. Problem nastaje ako definišemo poželjan identitetski ishod nastave. U tom slučaju postoji opasnost da biramo samo one činjenice koje su važne da dođemo do poželjnog identitetskog rezultata, a ne zato što doprinose razumevanju prošlosti. Istorija u školi ne bi trebalo da proizvodi poželjan identitet (ili više identiteta kako navodi ministar, jer živimo u multikulturalnom društvu), već učenika sposobnog da kritički razume prošlost – ističe Todosijević.

U prilog njegovom zaključku govori uvodna napomena u nastavnim programima istorije, od kojih je neke potpisao upravo Stanković – da je cilj nastave i učenja istorije da učenik unapredi znanja i kompetencije neophodne za razumevanje savremenog sveta i njegovih istorijskih korena, razvija kritičko mišljenje, istorijsku svest i istraživačke veštine kao preduslov negovanja ličnog identiteta, nacionalnog i drugih kolektivnih identiteta, interkulturalnosti, odgovornog odnosa prema kulturno-istorijskom nasleđu, društvu i državi u kojoj živi“.

Zakon o udžbenicima pak udžbenike od nacionalnog značaja definiše kao „osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti“.

– Odluka o uvođenju takozvanih nacionalnih udžbenika je isključivo politička i jedino tako treba gledati na nju. Ministar govori da ovim udžbenicima država uvodi standardizaciju znanja, ali pritom namerno ili slučajno zanemaruje važnu činjenicu da je znanje već standardizovano na nacionalnom nivou kroz programe nastave i učenja. Država propisuje šta učenici treba da uče, definiše sadržaje i ishode obrazovanja, a udžbenici moraju da budu usklađeni sa tim programima da bi uopšte mogli da budu odobreni za upotrebu – podseća Markov.

Da greške u udžbenicima postoje on ne spori.

– One se mogu pojaviti u istoriji, ali i u bilo kom drugom predmetu. Međutim, greške su izuzetak, a ne pravilo. Uz to, udžbenici pre objavljivanja prolaze proceduru odobravanja i stručne kontrole koju sprovode nadležna tela. Zato je važno napraviti razliku između pojedinačne greške, poput pogrešno navedene godine ili pogrešno napisanog imena, i tvrdnje da u udžbenicima postoje namerni istorijski falsifikati – ukazuje Markov.

Smatra da je priča o sistemskim falsifikatima u dosadašnjim udžbenicima ne samo apsurdna, već i nepravedna prema ljudima koji su te udžbenike pisali, recenzirali i odobravali.

– A nepravedna je čak i prema kolegama iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji je zadužen za kontrolu kvaliteta i standardizaciju udžbenika – ističe Markov.

Korišćenje udžbenika od nacionalnog značaja počeće od školske 2027/28. godine, pa će učenici petog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole imati jedinstvene udžbenike iz istorije i geografije koje će izdavati Zavod za udžbenike. Kako je Danas objavio, ta izdavačka kuća odabrala je prve autorske timove koji će pripremiti rukopise udžbenika istorije i geografije za pomenute razrede.