U Srebrenici veće prisustvo policije, skupovi povodom smrti Mladića zabranjeni – BBC News na srpskom

Dan pošto je policija iz bezbednosnih razloga zabranila sva najavljena okupljanja u Srebrenici povodom smrti Ratka Mladića, osuđenog generala Vojske Republike Srpske, u tom mestu u istočnoj Bosni i Hercegovini je mirno.

Na ulicama je veliko prisustvo policije i u civilu i uniformama, javlja Slađan Tomić, reporter BBC-ja na srpskom.

Mladić je osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida u Srebrenici, a umro je 27. avgusta, u 84. godini, u zatvorskoj bolnici u Hagu.

Prethodnih dana, na društvenim mrežama kružio je navodni poziv da se i u Srebrenici – kao u drugim mestima širom Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine – održi skup za Mladića.

„Ne znam ko je hteo da organizuje taj skup“, kaže kratko Dragan Cvetinović iz Srebrenice za BBC na srpskom.

„Pozivamo vas na okupljanje povodom oproštaja od generala Mladića“, pisalo je na fotografiji sa društvenih mreža, koja je objavljena u mnogim medijima i izazvala veliku buru širom regiona.

Datum je 2. septembar, vreme 17 sati, a lokacija – „srpska Srebrenica“, pisalo je u pozivu uz Mladićev lik.

Po ulasku njegovih vojnika u Srebrenicu 11. jula 1995. godine, u kojoj je u narednih nekoliko dana ubijeno više od 8.000 muslimana, Mladić je takođe upotrebio izraz „srpska Srebrenica“, koju, kako je rekao, „poklanja srpskom narodu“.

„Dođite da dostojanstveno ispratimo našeg generala – dobro došli“, pisalo je na kraju poziva na skup koji deluje da je napravljen pomoću veštačke inteligencije.

Jedan od Instagram postova u kojem je ovaj poziv objavljen, a koji su preuzeli mediji širom Balkana, u međuvremenu je obrisan.

Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske je iz bezbednosnih razloga zabranilo sve javne skupove u Srebrenici najavljene za 2. septembar, piše sarajevsko Oslobođenje.

Time su potvrđena nezvanična saznanja BBC-ja na srpskom od troje ljudi iz lokalne policije da skupa podrške Mladiću u Srebrenici neće biti.

„Sve će biti u redu“, rekao mi je jedan od njih 1. septembra u telefonskom razgovoru.

U međuvremenu je i nekoliko udruženja žrtava podnelo zahtev za skup u Srebrenici 2. septembra od 16 do 18 sati, ali se i od toga odustalo.

„Budući da smo dobili čvrste garancije Policijske stanice Srebrenica da neće dozvoliti neformalnoj grupi građana da održi skup (podrške Mladiću), mi smo obavestili da odustajemo od mirnog okupljanja“, napisao je na Fejsbuku Alija Tabaković, politički predstavnik Bošnjaka u Skupštini Republike Srpske.

Kao cilj njihovog okupljanja prethodno je navedeno da se „na miran i dostojanstven način uputi javna poruka protiv javnog veličanja, opravdavanja i pružanja podrške osobama koje su pravosnažno osuđene za ratne zločine“, prenelo je Oslobođenje.

Skup su najavila udruženja „Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa“, „Žene Srebrenice“, „Majke Srebrenice“ i „Žene Podrinja“.

„Teško je pronaći brutalniji primer moralnog sunovrata i istorijskog revizionizma“, saopštili su iz nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava, uoči navodnog skupa u Srebrenici.

„To nije samo provokacija, već ponovno simboličko izvršavanje zločina nad žrtvama.“

Prethodnih dana, slični skupovi u Mladićevu čast održani su na Palama, u Banjaluci, Zvorniku i Višegradu, iako u BiH postoji zakon o zabrani negiranja genocida i veličanju pravosnažno osuđenih za ratne zločine.

Na velikom skupu u Banjaluci 1. septembra uveče, okupljeni su nosili transparente „Poslednja komanda: Svi na izvršenje!“, „Komandante, hvala ti za sve“, „Heroji ne umiru“, kao i baklje, cveće i upisivanje u knjigu žalosti, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Život u Srebrenici danas

Dragan Cvetinović, rođeni Srebreničanin, kaže da je život u Srebrenici danas „vrlo težak“.

„Dno dna, gore ne može biti… Ostao je samo ko mora“, kaže kratko.

„Nema pekara nijedna, verovatno smo jedino mesto u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini gde ne možeš kupiti burek za doručak“.

I to, ističe, važi za sve – i Srbe i Bošnjake.

Koliko je mesto prazno, kako kaže, posebno se vidi kada padne mrak.

„Sedamdeset odsto kuća i stanova nije osvetljeno, sve prazno.

„A i tamo gde sija to su penzioneri, kad oni umru svetlo se gasi.“

Isto kaže i 78-godišnja Miljana Nikolić, sedeći ispred njene kuće.

„Žalosno je, ulice su prazne“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

Tenzije

Napetosti oko poziva za skup u Srebrenici samo su jedan u nizu sličnih potresa koju je Mladićeva smrti izazvala širom zemalja bivše Jugoslavije.

Posebno u Srbiji i BiH, gde strasti ne jenjavaju danima posle Mladićeve smrti.

U Republici Srpskoj mahom tuguju i slave „heroja“ koji je „ubijen u Hagu“, okupljajući se na trgovima paleći sveće i polažući vence i cveće „generalu koji je spasio Srbe“.

Zbog negiranja genocida i veličanje ratnih zločinaca u BiH podneto je skoro 55.000 krivičnih prijava, na osnovu kojih je formirano više od 820 predmeta, piše na sajtu Registar 145a, nazvanom po članu Krivičnog zakona koji to zabranjuje.

Krivična prijava je podneta i protiv Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Draška Stanivukovića, gradonačelnika Banjaluke, Nenada Stevandića, predsednika Narodne skupštine RS i Staše Košarca, ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH.

Zakon o zabrani veličanja genocida i ratnih zločinaca u BiH usvojen je 2021. godine, kada je tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko, pred sam kraj mandata, nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH.

Po tom zakonu, dosad su donete samo dve pravosnažne presude.

Pogledajte video: Ko je bio Ratko Mladić

Uporedo, u Sarajevu i drugim gradovima Federacije, gde većinu čine Bošnjaci i Hrvati, Mladić je „krvnik“ i ratni zločinac, i poručuju da njegova uloga u genocidu u Srebrenici i skoro četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva ne sme da bude zaboravljena.

U vreme rata 1990-ih, Srebrenica je bila enklava pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, a danas je na teritoriji Republike Srpske.

Pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je upostavljen mir u BiH, Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, civilnog stanovništva i za držanje pripadnika mirovnih snaga za taoce.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

Na kaznu doživotnog zatvora pravosnažno je osuđen 2021. godine.

Gde će i kada Mladić biti sahranjen?

Za sada nema odgovora na ova pitanja.

Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MKSR) u Hagu još nije obavestio Mladićevu porodicu kada bi mogli da preuzmu njegovo telo, rekao je njegov sin, Darko Mladić beogradskoj Politici.

Još nemam informacije dokle je stigla istraga o okolnostima smrti mog oca koju je naložila predsednica Mehanizma Grasijela Pati Santana, dodao je.

Prethodnih dana je bilo raznih informacija o sahrani Mladića, ali nijedna nije potvrđena.

Najpre je ministar pravde Srbije Nenad Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti, ali je potom preinačio izjavu.

Srbija će učiniti sve da sahrana Mladića bude dostojanstvena i u skladu sa željom porodice, glasila je potonja izjava ministra Vujića.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]