Bjelogrlić na konferenciji filma “Svadba” o dva festivala u Nišu: „Ljudi su mogli da vide kako izgleda jedno, a kako drugo“ – Kultura

Amfiteatar na keju u Nišu bio je pun, film je ponovo izazvao smeh publike, a nakon odjavne špice usledio je veliki aplauz.

Jutro nakon projekcije, Šeregi, Dragan Bjelogrlić, Anđelka Stević Žugić i Nevena Nerandžić razgovarali su sa novinarima. Svi su bili dobro raspoloženi, a tema razgovora brzo je otišla dalje od samog uspeha filma. Govorilo se o Niškom filmskom festivalu, publici, snimanju „Svadbe“, odnosima između srpskih i hrvatskih glumaca, ali i o tome koliko su podele koje film koristi kao osnovu za komediju zapravo još prisutne.

„Ceo grad diše za ovaj festival“

Za Igora Šeregija ovo je bio prvi dolazak na Niški filmski festival. Utisci posle projekcije bili su, kako je rekao, snažni.

„Ja sam stvarno impresioniran. Prvi put sam ovde u Nišu i nekako, slušao sam sve te priče o ovom festivalu i stvarno sam se veselio. I baš mi je drago da sam došao“, rekao je Šeregi.

Posebno ga je iznenadila atmosfera izvan samog festivalskog prostora.

„Projekcija je bila stvarno impozantna. Nekako mi se učinilo da punije od ovoga ne može biti. I sve, od red karpeta do dočeka ljudi, do ljudi na ulici, taksista, svih, nekako ceo grad diše za ovaj festival. I baš sam presretan.“

Zahvalio je organizatorima, volonterima i svima koji su učestvovali u održavanju festivala, a zatim se na njegovo izlaganje nadovezao Dragan Bjelogrlić, koji Niš i njegov festival poznaje iz sasvim drugačije perspektive.

Bjelogrlić je rekao da je imao malu tremu pred sinoćnju projekciju, upravo zbog specifičnog odnosa koji Niš ima prema festivalu i gostima koji na njega dolaze.

On je podsetio da na festival dolazi decenijama, još iz vremena kada je imao jugoslovenski karakter, a zatim i kroz njegove kasnije faze. Zato je, kako je rekao, posebno primetio razliku u prostoru u kojem se filmovi danas prikazuju.

„Ta publika je nekako jako blizu. U tvrđavi je malo daleko sve to, a ovde je tako nekako intimno. Tako vi vidite, maltene ovako kao što ja sad vidim vas, sve te ljude koji vam aplaudiraju, koji su ozarenih lica, vas pozdravljaju.“

A upravo u toj neposrednosti vidi nešto posebno.

„Ima neka, zaista ima neka posebna emocija u tome. Vrlo sam srećan kako je ovo sve juče izgledalo.“

Bjelogrliću je, ipak, žao što se festival nije održao u prvobitno planiranom terminu. Tada je, kako je rekao, veliki broj kolega iz Hrvatske već rezervisao 25. za dolazak u Niš.

„Mnogi nisu bili, čuli su razne legende o Niškom filmskom festivalu i želeli su da prisustvuju. Nažalost, došlo je do pomeranja i nisu mogli da dođu. I to je jedino što mi je žao da se nije desilo.“

Na pitanje kako bi opisao ostatak festivala, najpre mu je izletela reč „spektakularno“, a onda je odmah sam sebe prekinuo.

„Ova glupa reč, spektakularno.“

Sala je reagovala smehom, a Bjelogrlić nastavio:

„Sve ostalo je bilo jako, jako toplo, srdačno i divno.“

Kako je „Svadba“ od scenarija stigla do više od dva miliona gledalaca

„Svadba“ je nastala iz scenarija koji je Šeregi napisao još pre deset godina. Ideja se u međuvremenu nije suštinski promenila, ali jesu pojedine uloge.

„Promenile su se neke uloge, iz muških u ženske“, rekao je Šeregi, uz objašnjenje da su neke izmene napravljene zbog Anđelke Stević Žugić.

Jedna stvar, međutim, od početka je bila važna: Rene Bitorajac.

Šeregi je rekao da sa njim sarađuje u Hrvatskoj i da ga smatra jednim od najboljih hrvatskih glumaca. Oko njega je zatim sastavljao ostatak ekipe.

„Imam taj neki pritisak da kad mu dodajem druge glumce, da oni stvarno isto svi budu vrhunski. I tako smo krenuli sa tim srpskim delom kaste, gde nekako ja kažem da smo skupili te Avengers-e, počevši sa Bijelom, pa i svi ostali.“

Ispostavilo se da je izbor glumaca bio jedan od ključnih elemenata uspeha filma.

„Kad imate jako dobre glumce, onda to i postane neki uspeh“, rekao je Šeregi.

Nevena Nerandžić prisetila se prve čitajuće probe u Zagrebu, kada se prvi put našla u prostoriji sa celom ekipom.

„Ušla sam tamo i samo gledam preko sobe ko sve tu sedi. I onda me je lupilo. Onda me je onako lupilo, kao, a jao, brate, dobro, sad polako, pa da vidimo.“

Bjelogrlić se prisetio istog susreta, ali i činjenice da je početak rada na komediji uvek pomalo neizvestan.

„Komedija dugo, dugo nije rađena, posebno ovakva jedna vrsta komedije, vi onda ne znate, dok ne počnete da izgovarate te rečenice, kako će to da izgleda.“

A onda je usledila priča o rakiji koju je doneo u Zagreb kao znak pažnje.

Pre prve probe, Bjelogrlić je kupio flašu šljivovice. Atmosfera je u početku bila pomalo napeta, ali je Šeregi otvorio flašu.

„Nekako je ta rakija pomogla da počnemo svi da se opuštamo, i onda se desila ta prva proba, kada sam, bar ja, prvi put osetio da ovo može da bude velika stvar koju radimo.“

Na pitanje o generacijskom jazu među glumcima, usledio je još jedan od šaljivijih trenutaka konferencije.

A onda se razgovor nekako pretvorio u priču o visini glumačke ekipe. Bjelogrlić je zaključio da je Bitorajac, između ostalog, poslužio kao svojevrsna polazna tačka.

„Trebalo je da Srbin bude previsok, ali smo zato uzeli, ovag, sa frizurom Srbina, za razliku od Hrvata, koji je ćelav i onda smo i mi ostali morali da budemo tu negde malo ispod“, rekla je Anđelka.

Uz smeh je dodato da je tako zapravo ostavljen materijal i za eventualne nastavke.

„Rene je odredio visinu glumaca“, zaključeno je.

„Ništa nismo prevazišli“

Jedno od pitanja odnosilo se i na ideju da mogućnost da se danas pravi komedija o srpsko-hrvatskim stereotipima možda znači da su neke podele prevaziđene.

Šeregi nije bio toliko optimističan.

„Ništa nismo prevazišli.“

Objasnio je da činjenica da je publici i dalje zanimljivo da gleda priču o braku Hrvatice i Srbina upravo pokazuje da određeni tabui još postoje.

„Nekako mi se čini da ljudima da je još uvek to nekakav tabu, pošto su došli svi gledati i smejati se tome, i smejati se reakcijama roditelja u filmu i tim karakterima.“

Ipak, uspeh filma vidi i kao mogućnost da se o tim temama razgovara drugačije. Posebno zbog reakcija publike u dijaspori, gde su mu ljudi često prilazili sa pričama koje su prepoznavali u filmu.

Šeregi se nada da bi film upravo zato mogao da pokrene neku drugačiju priču.

A Anđelka Stević Žugić dodala je da je jedna od važnih stvari bila odluka da se temi pristupi bez previše opreza.

„Nismo se stavljali rukavice, taj problem, pa kao malo na „Vi“, pa malo sa merom. Nego smo nekako bili u tome realni.“

Kako je rekla, za dobru komediju ponekad je potrebno upravo suprotno od političke korektnosti. Ako je stereotip deo priče, on se mora pokazati u punoj meri.

„Zato, eto, hvala ovom čoveku što nas je pustio da budemo tu. Što se kaže, nikom nije niko ostao dužan.“

Šeregi o hrvatskoj kinematografiji: „Publiku smo izgubili u kinima“

Na pitanje o stanju hrvatske kinematografije, Šeregi je govorio otvoreno o problemu koji je godinama postojao između festivalskog i komercijalnog filma.

Njegova ocena trenutne situacije je pozitivna, ali uz objašnjenje da se odnos prema publici menja.

„Za Hrvatsku je dobro. Za mene nije bila dugi niz godina dobra, zato što radim komercijalne filmove“, rekao je.

Prema njegovim rečima, hrvatska kinematografija je dugo bila više okrenuta festivalskom filmu.

„Dugi niz godina nekako, neka prešutna politika, rekao bih, našeg filmskog saveza HAVC-a je bila festivali.“

To je, kako je objasnio, funkcionisalo kada je cilj bio da hrvatski filmovi budu prisutni na velikim međunarodnim festivalima, ali je istovremeno otvorilo drugi problem.

„Mi smo tu stvarno predali smo se i rekli smo, okej, publike nemamo, publiku smo izgubili u kinima, nećemo je juriti.“

Šeregi smatra da se situacija poslednjih godina menja, posebno pojavom većeg broja komercijalnih, dečjih i žanrovskih filmova.

„Drago mi je da smo pokazali da to nije tako“, rekao je govoreći o publici koja se vratila u bioskope.

Posebno je pomenuo činjenicu da su filmovi poput „Južnog vetra“ i „Tome“ imali publiku i u Hrvatskoj, što je, prema njegovom mišljenju, pokazalo da interesovanje za bioskop nije nestalo.

„Nekako na valu toga, evo, mi smo sad uspeli, kažem, poglavito u Hrvatskoj, vratiti publiku  kinima.“

Za Šeregija taj povratak publike može da bude važan i za filmove koji nisu komercijalni hitovi. Glumci koji igraju u popularnim ostvarenjima pojavljuju se i u drugim filmovima, pa deo publike koja ih upozna kroz bioskopske hitove može kasnije da potraži i drugačije naslove.

Kada je reč o finansiranju, Šeregi kaže da je situacija u Hrvatskoj dobra. Postoje konkursi i fondovi dva puta godišnje, kao i posebne kategorije za debitante i mlade autore.

„Mladi imaju priliku da režiraju do 40. godine.“

Uz opasku da je mnogo ljudi koji pokušavaju da dođu do svoje šanse, Šeregi je razgovor završio u svom tonu.

„Ako imate puno strpljenja i porodične ušteđevine… Šalim se, moj nema ništa.“

Dva festivala

Poseban deo razgovora odnosio se na ovogodišnji kontekst Niškog filmskog festivala i činjenicu da su ove godine u Nišu održana dva festivala.

„Na nesreću imamo tu situaciju što smo imali dva festivala, jedan pravi i jedan koji imitira“, rekao je.

Dodao je da mu je zanimljivo što, prema njegovim rečima, organizatori drugog festivala ne komentarišu ovaj koji se održava u gradu.

„Međutim, kad se već to desilo, mislim da nije loše da su ljudi mogli da vide kako bi izgledala i kako će izgledati ta Srbija koju će oni da organizuju, mislim da će ličiti na onaj festival, i kako će da izgleda Srbija sa ove naše strane.“

Bjelogrlić je rekao da je, u okolnostima u kojima su se našla dva festivala, jedna od retkih dobrih stvari upravo mogućnost da publika vidi razliku između njih.

„Mislim da su tačno imali na horizontu jasnu sliku kako izgleda jedno, kako izgleda drugo. Tako da, kad smo već imali tu nesreću da imamo dva festivala, onda jedino što je u tome dobro je što su ljudi tačno mogli da vide kako izgleda jedno, kako izgleda drugo, pa će im to možda pomoći uskoro kad se budu opredeljivali kako budućnost žele.“