5 zaboravljenih filmova o vremenskoj petlji koji su i danas odlični – Kultura

Najbolji i najzabavniji deo ovog beskrajnog ciklusa u filmovima o putovanju kroz vreme jeste posmatranje likova koji se suočavaju sa sopstvenim manama, kajanjem i svim onim teretom od kojeg su pokušavali da pobegnu.

Tokom poslednje tri decenije pojedini reditelji potpuno su ovladali umetnošću vremenskih petlji, koristeći ih kao osnovu za sve – od romantičnih komedija do paranoidnih trilera i slešer filmova. Predstavljamo pet pomalo zaboravljenih filmova o vremenskim petljama koji su i danas podjednako dobri.

„Palm Springs“ vas ubacuje pravo usred večnosti

Ako se „Groundhog Day“ smatra zlatnim standardom žanra vremenske petlje, „Palm Springs“ nudi svežu, modernu perspektivu za novu generaciju. Endi Samberg i Kristin Milioti igraju dvoje nesrećnih stranaca koji prisustvuju venčanju u pustinji, da bi završili u svetlećoj pećini i ostali zarobljeni u istom danu koji se ponavlja zauvek.

Genijalnost ovog filma leži u tome što preskače dosadno postavljanje priče. Film je prvobitno nastao kao jednostavan nezavisni scenario o sagorevanju milenijalaca, pre nego što su scenaristi shvatili da je vremenska petlja savršena metafora za osećaj zaglavljenosti u životu. Film je izuzetno duhovit, ali istovremeno ima i mnogo iskrenih emocija, naročito kada govori o tome kako naučiti da sebi oprostimo sopstvene greške.

„Happy Death Day“ okreće slešer žanr naglavačke

Spajanje vremenske petlje sa tinejdžerskim slešerom jedna je od najgenijalnijih i najkreativnijih ideja u ovom žanru. „Happy Death Day“ je pomalo zaboravljeni poklon ljubiteljima slešera koji su želeli nešto više od pukog krvoprolića. Džesika Rot igra Tri, zlobnu studentkinju koju na njen rođendan ubija maskirani ubica, samo da bi se ponovo probudila istog jutra i iznova proživela isti dan.

Film uvodi i fizičke posledice vremenske petlje. Svaki put kada Tri bude brutalno ubijena, njeno telo se vraća na početak, ali zadržava unutrašnje povrede i ožiljke. Ona postepeno shvata da njeno telo počinje da otkazuje, čime se uvodi zastrašujuća trka sa vremenom. Ovo je jedan od onih filmova koji odlično izvrću stare horor klišee i primoravaju zaista užasnu osobu da postane bolje ljudsko biće kako bi preživela.

„Timecrimes“ je majstorska lekcija iz paranoidne niskobudžetne naučne fantastike

Španski reditelj Načo Vigalondo iskoristio je mehanizam vremenske petlje kako bi napravio klaustrofobičan niskobudžetni triler. „Timecrimes“ prati Hektora, sasvim običnog čoveka koji slučajno otputuje samo jedan sat u prošlost. Međutim, umesto da mu omogući da ispravi svoje greške, film funkcioniše unutar strogo zatvorene vremenske petlje. To znači da se vremenska linija ne može promeniti.

Dok Hektor pokušava da izbegne čoveka sa zavojima koji ga je ranije tog dana progonio, polako shvata da, kako bi sprečio paradoks, zapravo mora da postane čudovište koje ga je napalo. „Timecrimes“ je briljantan niskobudžetni triler koji se u potpunosti usredsređuje na užas posmatranja samog sebe kako pravi grešku koju nije moguće ispraviti.

„Primer“ prikazuje haotičnu stvarnost slučajnog putovanja kroz vreme

Šejn Karut napisao je scenario, režirao film i igrao u ovom nezavisnom ostvarenju zajedno sa Dejvidom Salivanom, a rezultat više podseća na kućni snimak dvojice momaka koji sebi uništavaju živote u garaži nego na holivudski blokbaster. Snimljen sa skromnim budžetom od samo 7.000 dolara, „Primer“ prati dvojicu inženjera koji slučajno izumeju vremensku mašinu dok pokušavaju da naprave sasvim drugačiji uređaj.

Likovi ubrzo gube moralne kočnice čim ih obuzme paranoja. Vremenske linije postaju neverovatno složene dok različite verzije istih likova počinju da se preklapaju, lažu jedni druge i pokušavaju da nadmudre sami sebe. „Primer“ je i dalje potcenjen i nedovoljno cenjen film o putovanju kroz vreme koji na vrlo prizeman način pokazuje koliko bi brzo jedno neverovatno naučno otkriće moglo da dovede do potpunog psihičkog sloma.

„Triangle“ pretvara vremensku petlju u psihološku noćnu moru

„Triangle“ koristi Bermudski trougao kao polaznu tačku za nešto mnogo neobičnije. Nakon što njihovu jahtu pogodi iznenadna oluja, Džes, koju igra Melisa Džordž, i njeni prijatelji nađu se na naizgled napuštenom prekookeanskom brodu. Džes ima osećaj da joj je brod poznat, a situacija postaje sve uznemirujuća kada maskirani ubica počne da ih progoni.

Bermudski trougao priči daje misteriozno okruženje, ali film ovu ideju na kraju odvodi u mnogo više psihološkom pravcu. Džes ostaje zarobljena u ciklusu u kojem je svaki pokušaj da promeni ono što se događa, čini se, vraća u istu noćnu moru. Upravo to „Triangle“ čini tako dobrim, a pomalo zaboravljenim filmom o vremenskoj petlji – petlja je toliko čvrsto povezana sa Džesinim osećajem krivice i očajanjem da horor sa svakim novim ponavljanjem postaje sve ličniji.

Izvor: CBR