Izveštaj Fiskalnog saveta: Država finansira održavanje neuspešnog agrarnog modela, svako dalje „guranje pod tepih“ povećava ekonomske troškove – Ekonomija

Oni naglašavaju da u poslednjih 10-15 godina poljoprivreda Srbije uopšte nije povećavala svoju proizvodnju, iako je u isto vreme ostatak privrede porastao za oko 40 odsto.

Produktivnost rada je tek na trećini proseka EU, mlečnos t po kravi približno je upola manja, a prinosi po hektaru za oko četvrtinu niži. Dodatno, čak 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna starije je od deset godina, pokazuje njihova analiza.

Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da međunarodna konkurentnost sektora postepeno slabi, na šta ukazuje osetno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja, pre svega, zbog nedovoljnog prilagođavanja sušama i drugim klimatskim rizicima.

Oni upozoravaju da verovatno najveće ograničenje za budući razvoj poljoprivrede predstavlja brzo smanjivanje radne snage. Iznose podatak da je između dva Popisa poljoprivrede ukupan obim rada u sektoru smanjen za više od 20 odsto, a da je gotovo polovina nosilaca gazdinstava danas starija od 65 godina.

Problem nije koliko država izdvaja, već kako ta sredstva koristi

Iz Fiskalnog saveta naglašavaju da država mora da napravi zaokret u agrarnoj politici. Međutim, oni smatraju da se za poljoprivredu već opredeljuje dovoljno sredstava iz budžeta, odnosno oko 1,4 milijardi evra godišnje, te da neophodna reforma u načelu ne zahteva dodatna budžetska izdvajanja.

Problem je, ukazuju, struktura podrške, koja se bitno razlikuje od savremene agrarne prakse.

Za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, eko-šeme, redistributivna plaćanja za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda, kod nas su zapostavljeni, napominju.

Kako sumiraju, država finansira održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela, umesto da raspoloživa sredstva koristi za njegovu transformaciju – ka produktivnijoj,
konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi.

Problem predstavlja, smatraju, i nestabilnost sistema.

Podsećaju da su samo u periodu 2023-2025. propisi o raspodeli podsticaja menjani čak 34 puta. Takav sistem otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, posebno u sektorima poput stočarstva i višegodišnjih zasada, gde je povrat ulaganja dug.

Neuspešna agrarna politika utiče i na visoke cene hrane

Iz Fiskalnog saveta ukazuju da posledice ovakvog stanja sve više osećaju i građani.

Hrana u Srbiji danas košta oko 96 odsto proseka EU, iako je BDP po stanovniku, prilagođen paritetu kupovne moći, tek 51,8 odsto EU, napominju oni.

Kako dodaju, tačno je da visoke cene hrane u Srbiji nisu posledica samo poljoprivrede, značajan deo cenovnih pritisaka nastaje i u preradi, distribuciji i maloprodaji, ali niska produktivnost domaće proizvodnje predstavlja deo problema.

Posebno je indikativno to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva, navode.

Šta je potrebno promeniti?

Kako naglašavaju, gotovo svi problemi domaće poljoprivrede su strukturne prirode i akumuliraju se decenijama, a svako dalje „guranje pod tepih“ povećava ekonomske troškove njihovog rešavanja.

Iz Fiskalnog saveta smatraju da više nema prostora za parcijalne korekcije i ad hok regulatorne intervencije, jer one mogu privremeno ublažiti posledice, ali ne otklanjaju njihove uzroke, a neretko stvaraju nove trajne budžetske obaveze.

Zato je, smatraju, potrebna postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, zahteva drugačiju upotrebu raspoloživih sredstava.

Prema objašnjenju, to podrazumeva postepeno smanjivanje značaja proizvodno vezanih subvencija i drugih kratkoročnih mera, a veće oslanjanje na investicije, redistributivna plaćanja, upravljanje rizicima i mere usmerene na kvalitet i bezbednost hrane i očuvanje prirodnih resursa.

Fiskalni savet predlaže mogući pravac reforme koja bi se sprovodila fazno, tokom šest do 10 godina.

U prvoj fazi prioritet bi bila stabilizacija pravila i vraćanje predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema. U narednoj fazi postepeno bi se menjala struktura podrške – sve veći značaj dobijale bi mere za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje.

U završnoj fazi novi instrumenti postali bi okosnica sistema, koji bi se time približio savremenoj arhitekturi Zajedničke poljoprivredne politike EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrede.

Ključ reforme, poručuju, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da složeniji sistem sprovede i kontroliše. Srbija nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva.

Zato institucionalno jačanje mora početi odmah, naglašavaju i to kroz uspostavljanje IACS/LPIS sistema, unapređenje registra gazdinstava, jačanje inspekcija i specijalizovanih službi i obezbeđivanje dovoljnog broja stručnih kadrova.

Konačno, reforma agrarne politike ne završava se reformom podsticaja, ukazuju iz Fiskalnog saveta.

Neophodno je povećati javna ulaganja u infrastrukturu, pre svega, u navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete i lokalnu i atarsku putnu mrežu, navode oni.

Istovremeno, dodaju, povećanje produktivnosti primarne proizvodnje mora biti praćeno boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom – većom transparentnošću cena i marži, jačanjem pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvojem zajedničke logističke infrastrukture.