“Teza” ministra pravde je netačna iz više razloga: Smrt i sahrana Ratka Mladića iz ugla pravnika – Lični stavovi

Ta njegova izjava, nažalost, nije bila neočekivana kao što je, sasvim očekivano, odmah naišla na oštre reakcije iz delova srpskog društva, a i u uglednim svetskim medijima, koji imaju drugačiji odnos prema liku i delu umrlog haškog zatvorenika.

U nameri da zaobiđe pitanje nikada okončanog suočavanja Srbije sa njenom ratnom prošlošću, ministar je svoju izjavu pokušao da utemelji na trvdnji da Ratku Mladiću te počasti pripadaju jer je on general i zato što se “znaju protokoli.”

Ta “teza” ministra pravde, međutim, je netačna – iz više razloga.

Krenimo redom…

Najpre se mora istaći da državne i vojne počasti nisu sinonimi!

Državne počasti predstavljaju široki spektar odluka (poput proglašavanja dana žalosti na teritoriji Republike Srbije ili održavanja komemorativnih sednica itd.) o kojima pojedinačnim aktom odlučuje Vlada Srbije.

S druge strane, za odlučivanje o odavanju vojnih počasti nisu nadležni ni ministar pravde ni Vlada Srbije, već se odluka o tome donosi se u skladu sa Pravilima službe Vojske Srbije koja, u okviru svojih zakonskih nadležnosti u vezi sa komandovanjem i rukovođenjem Vojskom Srbije, donosi predsednik Republike.

Pomenuta pravila, doneta su 3. aprila 2012. godine i koliko je poznato javnosti do danas nisu menjana. U njima je eksplicitno propisano da se vojne počasti ne odaju licima koja su pravnosnažno osuđena za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

To nas, opet, i po ko zna koji put, vraća na temu odnosa Republike Srbije prema Haškom tribunalu i njegovim presudama.

Iako je Srbija Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, Dejtonskim mirovnim sporazumom i na kraju Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je sama donela, obavezana da poštuje i sprovodi odluke ovog suda, činjenica je da je ona tu svoju konkretnu pravnu obavezu retko izvršavala dobrovoljno i bez značajnih političkih pritisaka da to učini.

Koliko će pritisaka morati da bude da Srbija u ovom konkretnom slučaju “ispoštuje” svoje zakone i preuzete međunarodne obaveze tek ostaje da se vidi, ali formalno pravno je jasno da Ratko Mladić prema zakonima Republike Srbije nema pravo na vojničku sahranu.

Da li će, međutim, Vlada Srbije donositi u vezi sa tim druge odluke koje jesu u njenoj nadležnosti, poput proglašavanja dana žalosti na teritoriji Srbije, u ovom trenutku nije poznato.

Poznato je samo da ona takvu odluku – koja je gotovo po definiciji politička – može doneti u slučaju da je umrlo lice koje je imalo visoke zasluge za zemlju.

Verovatno svesni mogućih političkih posledica zbog ovakve političke odluke Vlada Srbije izjavom ministra pravde pokušala je da moralnu odgovornost za svoju odluku o sahrani Ratka Mladića izbegne pozivanjem na “protokole” vojske – u koje narečeni ministar naizgled nije upućen, a koji međutim eksplicitno opovrgavaju njegovu osnovnu tezu da Ratku Mladiću vojne počasti kao vojnom licu pripadaju po automatizmu.

Na taj način odavanje državnih počasti Mladiću pokušalo se predstaviti kao “obaveza” države, a ne kao svesna politička odluka državnog vrha da mu se te počasti ukažu.

Ministar Vujić je svoj stav o tom pitanju najpre jasno izneo, pa je, potom, posledice koje je mislio da izbegne pozivanjem na “vojne protokole“, a koje već sustižu i njega i vladu čiji je član, pokušao da zakrili pričom o sahrani po željama pokojnikove porodice.

Dok iščekujemo politički rasplet oko ove izjave ministra pravde među ostalim ministrima u Nemanjinoj, kao i na Andrićevom vencu, uz mogućnost da se tamo možda računalo i da je haškog osuđenika generala Nebojušu Pavkovića ista vlada uz vojne počasti smestila u Aleju zaslužnih građana bez većih političkih posledica što je ipak grdna zabluda – može se kasti da je i ovo dosad već obeležililo kako mandat vlade premijera Macuta, tako i političke karijere i živote svih lica koja u donošenju „konačne odluke“ budu učestvovala.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na internet stranici Foruma za demokratiju i bezbednost