Rudnici i životna sredina: Ekološko udruženje podnelo prijavu zbog istraživanja na Rogozni, inspekcija zaustavila krčenje šume na Homolju – Ekonomija

Kako Polekol navodi, postoji osnovana sumnja da izvršeno krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine na Rogozni.

Izvršna direktorka Polekola Žaklina Živković navodi da se su se još početkom godine suočili sa žalbama lokalnog stanovništva na zagađenje koje izaziva geološko istraživanje na Rogozni, za koje su sumnjali da im narušava zdravlje.

„Mi smo im prvo pomogli da oni sami sastave prijave, zajedno sa Zborom „Novi Pazar“. U aprilu su te iste prijave podnete, inspekcija je izašla na teren, konstatovala nepravilnosti i naložila kompaniji da ih otkloni, međutim ništa nije učinjeno po tom pitanju“, kaže Živković i dodaje da su prijave koje su sada podneli samo ponovni pokušaj skretanja pažnje na problem koji nije rešen kada su prijave podneli prvi put.

Podsećamo, u aprilu ove godine je građanska incijativa „Ne damo Rogoznu“ takođe podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu zbog ugrožavanja životne sredine na tom području.

Tada je u Novom Pazaru ispred Gradske uprave od strane nezadovoljnih građana održan i protest protiv otvaranja rudnika zlata na Rogozni, a građani su tada zahteve uputili i policijskoj upravi.

Od policije su zahtevali da se povuče 49 kazni koje su uručene građanima za tri dana kada su pokušali da spreče vozila kompanije „Zlatna reka“ da dođe do planine Rogozna.

Polekol je, pored prijava, nadležnim organima uputio i zahteve u kojima traže hitno ispitivanje vode i zemljišta sa ciljem otkrivanja potencijalnog zagađenja životne sredine, ali i od Ministarstva rudarstva i energetike zahtevaju da ne produži dozvolu kompaniji, ili da se ona ukine ukoliko je već izdata.

„Njima početkom septembra ističu dozvole. Mi ne znamo koji je njihov status, ali u svakom slučaju smatramo da ima dovoljno dokaza da kompanija ne može odgovorno vršiti istraživanja. Od nadležnih organa očekujemo da reaguju kako su reagovali u aprilu, odnosno da nalože odgovorne mere, a od tužilaštva očekujemo da postupi po krivičnoj prijavi“ rekla je Žaklina Živković i dalje poručila da lokalna zajednica i ekološka inicijativa neće čekati, već će se okupiti na trgu u Novom Pazaru u subotu 29. avgusta da pozovu institucije da rade svoj posao.

U kompaniji Zlatna reka resources za Danas su kratko prokomentarisali da su navodi iz prijave potpuno neosnovani, kao i da je kompanija ispunila apsolutno sve zakonske obaveze.

Ipak, meštani Rogozne i okoline nisu jedini koji se bore sa uticajem rudarenja na životnu sredinu. Jelena Anasonović Kuč iz ekološke organizacije „Eko Istok“ tvrdi da se građani na istoku Srbije suočavaju sa problemima, od zagađenja, do upitnog statusa rudarskih dozvola.

„Do sada je bilo puno slučajeva blatantnog kršenja zakona, gde kompanija prvo sprovede radove, a tek potom dobije potrebne dozvole“, kaže Anasonović Kuč i dodaje da je kompanija „Ziđin majning“ sa dozvolom za privremene pristupne puteve i primenjena geološka istraživanja nezakonito posekla 11,5 hektara šume na Malkoj Golaji.

Nakon upućenih prijava, inspekcija koja je izašla na teren donela je rešenje koje nalaže hitno sklanjanje mašina Ziđina sa prostora posečene šume. Kako Eko Istok navodi u svom saopštenju, kompanija Ziđin majning je podnela žalbu na ovo rešenje, ali je žalba odbijena, rešenje je ostalo pravosnažno, a kompanija je svu mašineriju uklonila.

Uzimajući u obzir širenje rudnika, kao i sve učestalije oglašavanje ekoloških organizacija zbog uticaja koji imaju na životnu sredinu, mnogi će se zapitati kako da spreče zagađenje ukoliko ga primete u svojoj sredini.

Zbog ovoga naši sagovornici savetuju građane da dokumentuju svako potencijalno kršenje zakona, odnosno zagađenje i pokušaju da se umreže sa lokalnim inicijativama za očuvanje životne sredine.

„Ono što se dešava u selima jeste da ljudi bez direktnih obeležja kompanije prolaze kroz selo i ljudima, često starijim meštanima, traže da oni dozvole da se na njihovim imanjima vrše istraživanja, bez obaveštenja o potencijalnim posledicama po životnu sredinu. Zato je važno da meštani u tim početnim fazama alarmiraju javnost, jave lokalnim medijima, objave na društvenim mrežama i nekoga kontaktiraju, makar to bio lokalni advokat“, kaže Anasonović Kuč.

Žaklina Živković iz Polekola dodaje da je najbolja stvar koju građani mogu da urade je da informišu sebe i one oko sebe o negativnim posledicama koje ovakva rudarska praksa ima po životnu sredinu.

„Moramo da uradimo sve što je do nas da dokumentujemo zagađenje, da podnosimo prijave nadležnim institucijama i da ih nateramo da rade svoj posao, ali u tome treba biti aktivan, treba informisati medije i širu javnost. Zato smo mi uradili malu publikaciju na temu rudarskih istraživanja. Čini se da nemamo ni puno informacija o tim procesima, a ne možemo ni uraditi jednu stvar, već sve što možemo, jer institucije neće automatski reagovati“ rekla je Živkovićeva.