Za kvalitetan odmor nije presudno kada idete na spavanje: Lekari otkrivaju šta je mnogo važnije – Život

Ne postoji univerzalno pravilo

Lekari se slažu da ne postoji jedno, idealno vreme za odlazak u krevet koje važi za sve. Najbolje vreme zavisi od unutrašnjeg biološkog sata pojedinca, poznatog kao cirkadijalni ritam, objašnjava dr Erik Džou. Dr Niši Bopal savetuje da pronađete raspored koji je u skladu sa prirodnim ritmom vašeg tela i koji obezbeđuje dovoljno sna, umesto da vreme birate proizvoljno, prenosi Index.hr.

Ona predlaže da počnete od vremena kada morate da ustanete, a zatim planirate odlazak u krevet tako da obezbedite sedam do devet sati sna, što je preporuka za većinu odraslih osoba. „Mozak voli rutinu. Uspostavljanje doslednog rasporeda spavanja jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za svoju energiju i opšte zdravlje”, dodaje Bopal.

Neki ljudi najbolje funkcionišu kada rano odlaze na spavanje i rano se bude. S druge strane, „noćne ptice” se najbolje osećaju kada kasnije ležu – često posle ponoći – i kasnije se bude, kaže Džou. „Naravno, postoje i ljudi koji su negde između; oni nisu izrazito jutarnji niti večernji tipovi. Oni čine većinu stanovništva”, dodaje on.

Kvalitet i dužina sna

Dobar odmor ne zavisi samo od toga kada i koliko dugo spavate, već i od kvaliteta tog sna. Ako se često budite tokom noći, teško tonete u san ili se osećate umorno uprkos tome što ste proveli dovoljno sati u krevetu, kvalitet vašeg sna je verovatno loš.

„Normalno je probuditi se jednom ili dvaput tokom noći – na primer, radi odlaska u toalet – i ponovo zaspati u roku od 10 do 15 minuta. Međutim, učestala buđenja ili dugi periodi budnosti usred noći nisu idealni”, kaže Džou. Bopal ističe da se nedostatak sna vremenom akumulira. „Ako spavate manje od sedam sati, to će negativno uticati na vašu budnost, koncentraciju i brzinu reagovanja”, napominje on.

Ovo još jednom ističe važnost doslednosti. „Ljudi koji dobro spavaju ne spavaju pet sati jedne noći, a deset sledeće. Dužina njihovog sna je uglavnom predvidiva i varira najviše 30 minuta”, kaže Džou.

Praktični saveti za bolji san

Nemojte biti opsednuti idejom o „savršenom snu”. Bopal napominje da takav pritisak može stvoriti nepotreban stres i anksioznost u vezi sa spavanjem. Pored toga, korisno je izložiti se sunčevoj svetlosti ujutru. Džou predlaže da što više vremena provodite na otvorenom. „Ne morate ići u duge šetnje. Čak i sedenje na terasi sa licem okrenutim ka suncu pomaže u regulisanju cirkadijalnog ritma”, kaže on.

Budite fizički aktivni. „Svakodnevne navike imaju veliki uticaj na nivo energije i kvalitet sna. Redovno vežbanje, izlaganje jutarnjoj svetlosti i upravljanje stresom su ključni faktori”, kaže Bopal.

Ograničite unos stimulansa. Dr Ručir Patel savetuje izbegavanje kofeina šest do osam sati pre odlaska na spavanje, a nikotina najmanje dva sata pre spavanja.

Napravite pauzu od ekrana. „To može biti šetnja, čitanje knjige, slušanje muzike, istezanje ili provođenje vremena sa voljenima”, kaže Bopal. Prekomerno vreme provedeno pred ekranom, posebno u večernjim satima, povezano je sa lošijim kvalitetom sna.