Protivpešadijske mine ponovo dele Evropu – Svet

Rahila Bibi igrala se napolju sa braćom i sestrama kada je eksplodirala mina.

Nakon nesreće koja se dogodila u avgustu 2020, tada dvanaestogodišnjoj devojčici amputirane su obe ruke. Njena sestra zadobila je tešku povredu noge, a brat je izgubio oko.

Rahila je za DW 2023. godine ispričala da jedva uspeva da radi domaće zadatke, ali da želi po svaku cenu da nastavi školovanje.

Takvih slučajeva širom sveta i dalje ima na hiljade. Prema preliminarnoj analizi nevladine organizacije Landmine and Cluster Munition Monitor, tokom 2025. godine više od 5.000 ljudi poginulo je ili povređeno od mina i zaostalih eksplozivnih sredstava. Većina žrtava bili su civili.

U Južnom Sudanu prošle godine čak 90 odsto žrtava mina činila su deca.

Podmuklo oružje s dugotrajnim posledicama

Dok mnoga deca stradaju u eksplozijama, protivpešadijske mine često su konstruisane tako da odrasle osobe teško povrede, ali ne i da ih usmrte. Logika iza toga je da ranjeni vojnik protivniku vezuje više resursa nego poginuli.

Mine predstavljaju opasnost i dugo nakon završetka ratova. Više od tri decenije nakon sukoba na Balkanu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i dalje dolazi do nesreća sa smrtnim ishodom ili teškim povredama.

Tokom devedesetih godina širom sveta beležilo se oko 25.000 žrtava mina godišnje. To je dovelo do snažnog međunarodnog pritiska i na kraju do usvajanja Otavske konvencije. Godine 1997. predstavnici 121 države potpisali su u Otavi međunarodni sporazum kojim su se obavezali da će se odreći protivpešadijskih mina.

Do danas je sporazumu pristupilo 166 država. Među njima ipak nisu velike sile poput SAD, Kine, Rusije i Indije.

Posledice rata u Ukrajini

Poslednjih godina taj međunarodni konsenzus počeo je da slabi. Zbog ruske invazije na Ukrajinu, pet članica NATO koje se graniče sa Rusijom odlučilo je da napusti Otavsku konvenciju.

Ukrajina je takođe pokrenula postupak povlačenja, mada će ono pravno stupiti na snagu tek po završetku rata.

„To je opasan presedan koji su stvorile upravo evropske države“, kaže Simona Vizocki iz frankfurtskog Instituta za istraživanje mira i sukoba PRIF. Prema njenim rečima, i druge zemlje koje se suočavaju sa bezbednosnim pretnjama mogle bi da krenu istim putem, što bi dodatno oslabilo značaj cele konvencije.

Ukrajina svoj potez opravdava činjenicom da Rusija nikada nije pristupila sporazumu i da koristi mine na ukrajinskoj teritoriji.

„Ne možemo ostati vezani ograničenjima dok neprijatelj nema nikakva ograničenja“, izjavio je 2025. godine Roman Kostenko, predsednik Odbora za odbranu ukrajinskog parlamenta.

Prema procenama UNMAS-a, oko četvrtine teritorije Ukrajine nalazi se pod sumnjom da je minirana. To obuhvata i područja pod kontrolom Kijeva i teritorije pod ruskom okupacijom.

Tokom prve tri i po godine rata više od 1.150 civila ubijeno je ili ranjeno u eksplozijama mina i zaostalih eksplozivnih sredstava.

Troškovi razminiranja procenjuju se na oko 35 milijardi dolara.

Zemlje NATO mine vide kao sredstvo odvraćanja

Rat u Ukrajini uticao je i na susedne zemlje koje imaju istorijsko iskustvo sukoba sa Rusijom. Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija i Finska tokom 2025. godine odlučile su da napuste zabranu protivpešadijskih mina.

Poljski premijer Donald Tusk više puta je izjavio da njegova zemlja želi mogućnost da u kratkom roku minira istočnu granicu u slučaju rata. Tamošnja državna kompanija Belma trebalo bi zato da pokrene masovnu proizvodnju protivpešadijskih mina.

Slične planove najavila je i Litvanija.

Finska vojska tvrdi da bi u slučaju postavljanja mina vodila precizne karte minskih polja kako bi njihovo uklanjanje kasnije bilo jednostavnije.

Vizocki smatra da je to napredak u odnosu na prošlost, ali upozorava da moderne mine koriste nove senzore i složene tehnologije koje dodatno otežavaju razminiranje.

„U praksi se gotovo uvek dešava da su minirana i područja koja koriste civili. Mine ostaju godinama i upravo civili najčešće stradaju“, upozorava ona.

Slabi sistem kontrole naoružanja

Dok se u brojnim zemljama i dalje uklanjaju zaostale mine iz starih sukoba, organizacija Landmine and Cluster Munition Monitor upozorava da se nova područja ponovo masovno miniraju, između ostalog u Mjanmaru i Ukrajini.

Povratak mina događa se u trenutku kada globalni sistem kontrole naoružanja vidljivo slabi. Poslednjih godina prestala su da važe tri važna sporazuma između SAD i Rusije: sporazum INF o raketama srednjeg dometa, sporazum New START o ograničavanju nuklearnog oružja i Sporazum o otvorenom nebu, koji je omogućavao međusobne posmatračke letove.

Rusija se 2023. godine povukla i iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), koji je ograničavao količinu teškog naoružanja na evropskom kontinentu.

„Humanitarna kontrola naoružanja, kojoj pripada i zabrana protivpešadijskih mina, dugo je bila jedina oblast za koju se moglo reći da još funkcioniše“, kaže Simona Vizocki. „Ali ni to više nije slučaj.“