Produžena licenca NIS-u, neizvesnost ostaje: Kakve su šanse da se sve reši do kraja septembra? – Ekonomija

Produženje licence za pregovore o preuzimanju većinskog udela od ruskog Gasproma dobio je i mađarski MOL.

Gostujući na RTS-u Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, istakla je da novo produženje licenci za NIS do 30. septembra vidi slično kao i prethodna, ali da se nada da će ovoga puta biti poslednje.

„Nadam se da ovo što su naši zvaničnici rekli da imaju pozitivne signale da bi mogao konačno u septembru da bude finiš tih pregovora između ‘Gaspromnjefta’ i MOL-a, da je to ono što ćemo zaista imati i posle toga da normalno krene preuzimanje kompanije“, napominje Putnikovićeva, prenosi RTS.

Naglašava da bi novo prolongiranje dodatno opteretilo NIS, kao i da neizvesnost traje već godinu i po dana i da je sigurno uticala na rezultate kompanije.

Govoreći o očekivanjima da bi problem mogao da bude rešen tokom septembra, Putnikovićeva kaže da veruje da državni zvaničnici raspolažu određenim informacijama.

„Verujem da predsednik kao političar ima neke informacije koje su stigle, da li iz Vašingtona ili možda i od samih pregovarača, znači od MOL-a ili iz ‘Gaspromnjefta’. I ministarka je u svom saopštenju istakla tu jednu dozu optimizma“, navodi Putnikovićeva.

Ipak, ukazuje da niko ne može sa sigurnošću da kaže kada će pregovori biti okončani.

„Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da će pregovori biti završeni i nadam se da će ovoga puta zaista biti kraj, da ćemo 30. septembra, a možda i pre 30. septembra čuti neke pozitivne vesti po pitanju NIS-a“, kaže Putnikovićeva.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije smatra da produženje licence NIS-u do 30. septembra ima dve strane, omogućava kompaniji da nastavi da radi, ali istovremeno produžava neizvesnost.

„To je i dobra i loša vest. Dobra je u tom smislu što se ipak nastavlja snabdevanje, a sa druge strane loša što se nastavlja pritisak, jer i dalje postoji neizvesnost da li ćemo do 30. septembra zaista rešiti problem NIS-a, odnosno da li neće biti potrebe da se produžava ta operativna licenca, već će kompanija moći da funkcioniše u normalnim okolnostima“, objašnjava Stanić.

Ocenjuje da je odluka američke administracije delom posledica unapređenih odnosa sa SAD u okviru pokrenutog strateškog dijaloga.

„U izjavama zvaničnika provejavao je optimizam da će ipak doći do produženja, tako da je ovo očekivano, ali opet, sa druge strane, blago razočaranje zašto nije produženo na duže“, kaže Stanić.

Naglašava da nova licenca omogućava NIS-u da nastavi poslovanje i podseća na posledice koje su nastale kada preko JANAF-a nije mogla da bude transportovana sirova nafta do Pančeva.

„Ovo je sada daleko bolja situacija i smatramo da je ono što je najgore iza nas“, kaže Stanić.

Ipak, ukazuje na posledice koje je dugotrajna neizvesnost već ostavila na kompaniju.

„Činjenica je da je kompanija pretrpela gubitke, činjenica je da je kompanija značajno ugrožena i, treće, još uvek ne možemo biti sigurni da ćemo zaista u roku od mesec dana imati taj dogovor koji će značiti vraćanje NIS-a u normalne okvire poslovanja“, naglašava Stanić.

Putnikovićeva ističe da javnosti nisu poznati uslovi o kojima su pregovarali mađarski MOL i ruski „Gaspromnjeft“.

Podseća, međutim, da je saopšteno da su pregovori Vlade Srbije i MOL-a završeni i da su prihvaćene određene „crvene linije“.

Ukazuje da je od objavljivanja informacije o preliminarnom dogovoru MOL-a i „Gaspromnjefta“ prošlo dosta vremena.

Prema njenim rečima, ono što je kao rezultat tih razgovora dostavljeno OFAC-u očigledno nije bilo dovoljno da se odmah pređe u fazu preuzimanja kompanije.

„Nadam se da neće sada biti možda i zle volje sa američke strane ili da neće biti napravljena neka greška u koracima. Jednostavno, mi ne znamo, a verujem da malo ko i u Rusiji i u Mađarskoj zna detalje tih pregovora i to je možda problem“, kaže Putnikovićeva.

Stanić ističe da je važno što razgovori nisu prekinuti.

„Značajno je da pregovori napreduju. Značajno je da pregovori nisu obustavljeni i takođe je značajno jer mi zaista verujemo da je to u završnoj fazi“, navodi Stanić.

Međutim, upozorava da konačne garancije nema sve dok dogovor ne bude potpisan i dok ga ne odobri američki OFAC.

„Nema garancija dok se ne stavi potpis, dok se mastilo na papiru ne osuši, ali, sa druge strane, i dok OFAC ne potvrdi to što su se dogovorili MOL i ‘Gasprom'“, ističe Stanić.

Ipak, veruje da je NIS sada bliže konačnom rešenju.

„Nadamo se da je ono najgore iza nas, da neće doći do nove obustave i verujemo, zahvaljujući ovom strateškom dijalogu i nekoj vrsti razumevanja, bar u tom strateškom smislu između Amerike u određenim segmentima i Rusije, da smo bliži rešenju nego što smo udaljeni od njega“, ističe Stanić.

Posle zelenog svetla OFAC-a, transakcija bi mogla brzo da bude završena

Ukoliko MOL i ruska strana postignu dogovor, a američka administracija ga odobri, Stanić ne očekuje da bi realizacija transakcije dugo trajala.

„Ukoliko bi zaista bio potpisan dogovor, ukoliko bi se dve strane koje pregovaraju sporazumele na obostranu korist, ukoliko bi Amerika to odobrila, onda zaista ne vidim da bi bilo prostora da se taj dogovor ne ispoštuje“, kaže Stanić.

Smatra da bi u tom slučaju proces mogao da bude relativno brz.

„Zaista bi bilo blamantno za pregovarače da jednostavno ne ispoštuju ono što su dogovorili, za šta su dobili odobrenje onoga koji je sve vreme uslovljavao te pregovore i konačno rešenje. Tako da verujemo da bi to u vremenskom smislu bilo kratko“, dodaje Stanić.

NIS posluje u otežanim uslovima, ali nema nestašice goriva

Govoreći o posledicama neizvesnosti za poslovanje NIS-a, Putnikovićeva ukazuje da se kompanija istovremeno suočava i sa širim problemima na energetskom tržištu – od krize na Bliskom istoku do niskog vodostaja Dunava.

Podseća da je Srbija, nakon početka rata u Iranu, zabranila izvoz derivata kako bi obezbedila dovoljne rezerve u slučaju poremećaja na globalnom tržištu.

„Vidimo da je kriza sa dizelom zaista uzela maha u Evropi i dobra stvar je što mi nemamo problem sa manjkom goriva i to je, između ostalog, i zahvaljujući NIS-u koji je pametno balansirao i preradu i šta će od derivata proizvoditi“, objašnjava Putnikovićeva.

Ističe da su problemi za NIS počeli i pre aktuelnih poremećaja na tržištu.

„Još prošle zime mnoge strane kompanije prestale su da kupuju gorivo od NIS-a. NIS je imao problema jer su neki otkazali neke dugoročne aranžmane. Imao je problema i u nabavci neke opreme koja mu je trebala“, kaže Putnikovićeva.

Zbog neizvesnosti, dodaje, kompanija nije mogla normalno da planira poslove.

„NIS je i zbog toga imao lošije poslovanje. Međutim, uspeli su da pametnom strategijom ipak posluju pozitivno i što je najbitnije da se taj njihov problem sa pretnjom sankcijama ne odrazi na tržište“, ističe Putnikovićeva.

Napominje da je tome doprinela i država povećavanjem rezervi derivata. Ističe i da aktuelna situacija sa sankcijama NIS-u ne utiče direktno na maloprodajnu cenu goriva u Srbiji.

„Ovo što se dešava sa sankcijama NIS-a ne utiče zapravo na cenu goriva. Mi imamo situaciju da već nekoliko godina naša država jednom nedeljno određuje najvišu maloprodajnu cenu za benzin i dizel“, objašnjava Putnikovićeva.

Rast cena derivata, prema njenim rečima, posledica je kretanja na širem tržištu, a posebno velike potražnje za dizelom.

„Imamo odjek onoga što se dešava u Evropi, jer se dizel, kada se uvozi, a mi moramo određene količine da kupimo iz uvoza, uvozi po tim nekim berzanskim cenama za tu vrstu robe“, objašnjava Putnikovićeva.