Trijumf filma “Oče naš”, Vučić Perović svoju Zlatnu mimozu posvetio Mićanoviću, a Goran Stanković kolegama u Srbiji koji se bore za kinematografiju: Završen 39. Festival Herceg Novi – Kultura

U konkurenciji dugometražnog igranog filma ove godine je bilo 10 ostvarenja iz regiona i Crne Gore, a ceremonija je započela uručenjem nagrada žirija kritike FEDEORA.

– Čestitam svim autorima filmova ovogodišnjeg programa, što su se, u godinama kada su pitanja slobode stvaranja i slobode izražavanja mišljenja pred velikim testom, izborili da svoje vizije prenesu na veliko platno, baš onako kako su zamislili – izjavio je Dragan Jovićević, član ovog žirija kome je pripala dužnost da uruči nagrade.

Specijalno priznanje FEDEORA poneo je crnogorski film „Crna truba“ Bojana Stijovića, koji pokazuje da „u vreme identitetskih klackalica možeš da izađeš iz kuće, ali kuća neće nikada izaći iz tebe“. Nagradu su primili producet Veliša Popović, koji je istakao da su pokušali da naprave hrabar film, i scenarista Stefan Bošković, koji se duhovito zahvalio žiriju:

– Svi oni koji prave filmove vole da kažu kako ne čitaju filmske kritike, a ipak to čine čitav dan.

Glavnu nagradu FEDEORA za najbolji film dobio je „Oče naš“ Gorana Stankovića, koji se, kako je žiri obrazložio svoju odluku, „narativnom preciznošću i hrabrošću izdvojio iz Takmičarskog programa, jer zadire u bolna tkiva društva, a sama filmska priča postaje simbol svih anomalija današnjice“.

Zahvaljujući se na nagradi Stanković je pomenuo da je deo njegove porodice do nedavno živeo u Herceg Novom, i da je on kao dete dosta vremena provodio na Kanli Kuli.

– Već sama mogućnost da ovde prikažem svoj debitantski film bila je spektakularna, a ova nagrada mi još više znači – rekao je reditelj.

U ovoj konkurenciji, međunarodni žiri – glavna selektorka Međunarodnog filmskog festivala u Palm Springsu Alissa Simon, predsednica Izvršnog odbora Mreže kinematografija Jugoistočne Evrope Elena Hristodulidu, glumci Sebastijan Kavaca i Ljiljana Blagojević, i reditelj Draško Đurović, takođe je dodelio dva specijalna priznanja.

A oba su otišla makedonskim filmovima – „Majka“ Teone Strugar Mitevske, i „Skejtbording nije za devojčice“ Dine Dume.

Plaketa „Živko Nikolić“ za specijalni doprinos filmsko izrazu pripala je reditelju Bojan Stijović za film „Crna truba“, jer u ovom naslovu „meša apsurdne i kritičke elemente u stilu starog majstora Živka Nikolića“.

– Velika je čast poneti nagradu koja nosi ime velikana filmske umetnosti Živka Nikolića – rekao je Stijović.

Zlatnu mimozu za najbolju mušku ulogu osvojio je Vučić Perović za lik zavisnika u filmu „Oče naš“, u kome je „izgubljeni čovek koji hoda tankom linijom na putu ka isceljenju, potvrđujući da je jedan od najboljih glumaca svoje generacije“.

Perović nije bio prisutan na ceremoniji, nagradu su umesto njega primili koproducentkinja filma, rediteljka Marija Perović i reditelj Goran Stanković, koji je pročitao publici njegovu poruku:

– Ja sam rođen u Kotoru i u duši sam Bokelj, a mi Bokelji smo drugačijij – biti istinski Bokelj znači ne pripadati nijednoj opciji koja nas deli. Zato ovu nagradu posvećujem svom kolegi Draganu Mićanoviću – zapisao je Perović u poruci, a njegov gest podrške jednom od najvažnijih glumaca na ovom prostoru publika je ispratila višeminutnim aplauzima i ovacijama.

Zlatnom mimozom za najbolju žensku ulogu nagrađena je Snježana Sinovčić Šiškov „za višeslojnu transformaciju u kompleksnoj roli gde do izražaja dolaze sve njene glumačke sposobnosti“ u filmu „Koke“. Nagradu je umesto nje primila koleginica iz filma Aleksandra Jankovi.

– Da sam ja bila u žiriju, Snježana bi takođe bila moj izbor za ovu nagradu. Maestralna je, i dižem joj ovu nagradu, tamo u Zagrebu, gde snima film trenutno, u čast!- rekla je Janković, koja je za epizodnu ulogu u ovom filmu osvojila Zlatnu arenu na ovogodišnjoj Puli.

Zlatnu mimozu za najbolji scenario „podelili“ su Miha Hočevar i pokojni Srđan Koljević za film „Skriveni ljudi“, i Vladimir Arsenijević za tinejdžersku dramu „3 nedelje posle“ u režiji Miroslava Terzića.

– Možda smo s filmom „Skriveni ljudi“ pružili publici jedan momenat kada je svet nežniji, lepši. Verujem da je Srđan Koljević, koji nije stigao da vidi ovaj film, zapravo negde „tamo gore“ uspeo da ga vidi – izjavio je Hočevar.

Kako je naveo Vladimir Arsenijević, film „3 nedelje posle“ nalazi put do srca publike, od Karlovih Vari, preko Pule, do Herceg Novog.

– Tema filma, koliko god mračna bila, nikada nije bila relevantnija. Ovo je priča o Srbiji i turobnim dinamikama u kojima društvo, koje je dozvolilo da zlo prodre preduboko u njegove pore, već predugo živi. Ujedno, to je priča koje je, na žalost, krajnje razumljiva svima, ma gde da živeli.

Čak i ako stvari kod vas još nisu otišle toliko daleko, nije nimalo izvesno da u budućnosti neće. I zato, da citiram reči glumca Dragana Mićanovića iz jednog sjajnog govora koji nije bio u prilici da održi:

„Ono što se dešava sada nama, ovde, može se desiti, sutra, tamo, vama“. Niko, dakle, nije pošteđen. Stoga, još jednom, rečima Dragana Mićanovića iz spomenutog govora koji je trebalo da izgovori na ovom mestu ali je u tome na žalost bio sprečen:

„Pozivam vas da ne žmurimo, da ne dozvolimo da nam stavljaju povez oko očiju, već da ih širom otvorimo“ – rekao je Arsenijević, praćen burnim ovacijama publike.

Zlatna mimoza za najbolju režiju takođe je ravnopravno „podeljena“ makedonskoj rediteljki Kosari Mitić za film „17“, i Goranu Stankoviću za „Oče naš“.

– Čestitam svojoj koleginici na sjajnom filmu i zadovoljstvo mi je da delimo ovu nagradu. Hvala žiriju na ovom priznanju i mojoj celokupnoj ekipi – rekao je Stanković.

– Danas u Srbiji postoji pokušaj da se filmska zajednica podeli stvaranjem paralelnih festivala, dok naše kolege prebijaju na ulicama. Zbog toga ovu nagradu u znak podrške želim da posvetim svojim kolegama u Srbiji koji uprkos svemu svojom borbom pokušavaju da sačuvaju našu kinematografiju.

On je iz Herceg Novog poneo i Plaketu „Zoran Živković“ za najbolji film, a na kraju ceremonije uručena mu je i glavna nagrada – Gran pri festivala, Velika Zlatna mimoza za, kako je naveo žiri, „ozbiljan, maestralno režiran film, uz snažne glumačke izvedbe“.

Zahvalujući žiriju i festivalu, Stanković je izjavio:

– Ova nagrada pripada svim ljudima koji su godinama radili na filmu i bez kojih on ne bi postojao. Ovaj film je srpsko-crnogorska koprodukcija. Naše filmske zajednice sarađuju već dugi niz godina i one su duboko povezane.

Međutim, već dve godine Filmski centar Srbije nema konkurse za proizvodnju domaćih filmova, niti za manjinske koprodukcije. To je direktna osveta nama koji smo se drznuli da ukažemo na nepravdu s kojom se naše društvo suočava.

Takva nebriga ostavlja ozbiljne posledice na srpsku kinematografiju, ali će se neminovno odraziti i na kinematografije sa kojima sarađujemo.
Ovo je, dakle, nešto što se tiče i nas i vas, jer nam onemogućava da pravimo filmove zajedno. Zato je važnije nego ikad da filmski festivali ostanu mesta na kojima se štite sloboda govora i izražavanja i pokazuje solidarnost sa kolegama kada im je potrebna – istakao je Goran Stanković.

Ovogodišnje, 39. izdanje Festivala Herceg Novi zatvoreno je sinoć premijerom dugometražnog dokumentarca „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića, crnogorsko-srpskom koprodukcijom koja je osvojila Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na Sandens Festivalu, kao i nagradu Srce Sarajeva na Sarajevo Film Festivalu.

Nagrade dokumentarcima i studentskim filmovima

U konkurenciji dokumentarnog filma Specijalnim priznanjem nagrađena su ostvarenja „Pravo na zaborav“ i „Isprepletana sećanja“, dok je Zlatnu mimozu osvojio iranski dokumentarac „Sećanja prozora“.

U selekciji Studentskog filma žiri je specijalnu nagradu dodelio slovenačkom filmu Eme Paš „Sve što sam oduvek želela čuti“, a za režiju naslovu s Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, „Egzistencija je koincidencija“ Veljka Petrovića.

Zlatnu mimozu za najbolji studentski film odneo je „Tarik“ Adema Tutića, takođe sa FDU u Beogradu.

– Razmišljao sam šta festivali znače, pogotovo zbog toga što su u Srbiji festivali dovedeni u pitanje. Uskraćeno nam je mnogo stvari, ali moje kolege u Srbiji to ne dozvoljavaju već se na svaki mogući način bore da ne izgube svoj glas i pravo da stvaraju umetnost.
Ovu nagradu posvećujem njima i nadam se nekom boljem vremenu. Da i mi vas u Srbiji ugostimo – poručio je Adem Tutić.