Uz najviše državne počasti sahranjuje se ratni zločinac, a ne general – Društvo
Smrt Ratka Mladića nije događaj koji bi trebalo da se posmatra jednodimenzionalno, već otkriva ono suštinsko – da li se vlast, koja se bar deklarativno zalaže za evropske vrednosti, odrekla nasleđa ratnih devedesetih i gde se kao društvo u ovom trenutku nalazimo. Jedan od pokazatelja ovih stanja je i najava ministra odbrane Nenada Vujića da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti.
Kao argument ministar navodi da se zna koja je bila njegova uloga, ali da je Mladić, ipak, general i da se znaju protokoli u ovakvim situacijama.
Da je Ratko Mladić samo penzionisani general, koji je nakon vojničke karijere penzionerske dane i starost proveo onako kako većina penzionisanih generala provodi, sahrana uz najviše državne počasti bila bi nešto sasvim normalno.
No, činjenice su sledeće. Osim što je bio general, Mladić je pravosnažno osuđeni ratni zločinac, i to za najteže krivično delo koje postoji, a to je genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici za vreme rata 1995. godine, koji je više od decenije bio u bekstvu i koga je upravo država Srbija uhapsila i izručila Haškom tribunalu.
Presudu je doneo sud koji ova država u potpunosti priznaje, što znači da i presuda kojom je Mladić osuđen za genocid treba da predstavlja nešto što se ne bi smelo dovoditi u pitanje, naročito od strane najviših državnih zvaničnika, a kamoli od ministra pravde.
Dakle, država Srbija će sahraniti osuđenog ratnog zločinca za genocid uz najviše državne počasti i tu prestaje svaki prostor za dalju raspravu, jer je to nepobitna činjenica.
U pravnom, ali i vrednosnom smislu, to je identično kao da je posleratna Nemačka naciste osuđene u Nirnberškom procesu sahranjivala uz najviše državne počasti.
Iako je Mladić pravosnažno osuđeni ratni zločinac, to nikako ne znači da nema pravo da bude sahranjen dostojanstveno, u mestu i na način kako njegova porodica odluči, jer je to neotuđivo pravo pošto je i ratni zločinac čovek, ali država koja sebe predstavlja kao buduću članicu Evropske unije ne bi smela da ima bilo šta sa sahranom ovog čoveka.
Pošto od državnih zvaničnika, ali i pojedinih lidera opozicije i velikog dela građanstva slušamo kako je Mladić bio heroj, mnogo bi poštenije bilo da Srbija prestane da priznaje Haški tribunal, a samim tim i presude koje taj sud donosi.
Međutim, to za sobom povlači političke posledice koje se na kraju uvek svode na novac, pa je zbog toga mnogo lakše ćutke i na papiru priznavati ono što taj mrski sud presuđuje, a sa druge strane se dodvoravati biračkom telu, naročito pred izbore.
Na kraju, ništa od ovoga ne bi trebalo da čudi bilo koga ko iole poznaje manir ove vlasti.
Njima nije problem da budu u koaliciji sa jednim živim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljom, tako da je sahrana Ratka Mladića uz najviše državne počasti potpuno očekivana. Sahranili bi oni Mladića i u Aleji zaslužnih građana, ali znaju da bi to već bilo previše kada su u pitanju odnosi sa međunarodnom zajednicom. Sahrana uz državne počasti je sredina, za to se dobijaju samo packe i brzo se zaboravi.
Svaka smrt je sama po sebi morbidna, ali ova sahrana će biti morbidnija od ostalih, jer najviše državne počasti na sahranama podrazumevaju i prisustvo Garde Vojske Srbije, koja će ispratiti Mladića uz počasnu paljbu, kao što su i dvojicu svojih pripadnika koji su 2004. godine stradali pod veoma (ne)razjašnjenim okolnostima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
