Izbacivanje Branka Ružića iz SPS-a bio bi čin prinošenja žrtve Aleksandru Vučiću i SNS – Politika

Statutarna komisija SPS-a na kojoj bi trebalo da se razmatra Ružićeva pozicija i isključenje iz stranke trebalo bi da se održi za vikend.

Razlog zbog čega se Ružićev opstanak u SPS-u ponovo stavlja na dnevni red je navodno javna kritika partije i koalicionog partnera SNS, kao i narušavanje odnosa unutar koalicije. Kap koja je navodno prelila čašu socijalističke trpeljivosti je Ružićevo oglašavanje povodom požara u Deliblatskoj peščari.

Funkcioneri SPS-a prebacuju odgovornost na Statutarnu komisiju

On je, da podsetimo, rekao da je potrebna obnova, a ne prenamena zemljišta u Deliblastkoj peščari.

„Požar ne bi smeo postati urbanistički plan po želji ‘nekih’. Svaki hektar koji je bio zaštićen pre požara mora ostati zaštićen i posle njega“, rekao je Ružić. To je izazvalo i reakciju predsednika Srbije, koji je već ranije bio poprilično iznerviran odlukom SPS da na izbore ide samostalno.

Vučićevu ljutnju osetili su i predsednik SPS-a od koga je predsednik pred novinarima i vatrogascima tražio „Ivice, samo se ne izvinjavaj“, ali i Novica Tončev, potpredsedni GO SPS-a.

Tokom Vučićevog obilaska Surdulice, Tončev je pokušao da razgovara sa predsednikom Srbije, ističući da je najmanje problema u Surdulici, ali ga je predsednik izignorisao poručujući mu samo: „Neka te Novice“.

Zavet ćutanja u SPS-u

Valjda zbog te naelektrisane atmosfere među koalicionim partnerima, niko u SPS juče nije bio raspoložen da razgovara ne samo na temu isključenja Ružića, već nismo dobili potvrdu čak ni da li će se sednica Statutarne komisije održati zaista u subotu, ili će ponovo biti odložena.

„Nisam član statutarne komisije, ali sam bio njihov “ klijent “ i nemam informacije. Sve što mislim reći ću na organima partije“, naveo je Tončev u kratkoj izjavi za Danas.

A na pitanje veruje li da bi isključenje Ružića iz stranke umilostivilo predsednika Srbije, koji je i prema njemu pokazao negativan stav nedavno, Tončev je doslovce odgovorio: „Predsednik je bio naš gost u Surdulici, a mi smo dobri domaćini i od te posete očekujemo ne milostinju, već pomoć u razvoju naše opštine“.

Na pitanje koliko je izvesno isključenje Ružića iz SPS i da li bi stranci uoči izbora odgovarao takav stranački potres, odgovor nismo dobil ni od Vladana Zagrađanina, predsednika IO SPS-a.

„Statutarna komisija je nezavisan i samostalan organ Partije. Garant statutarnosti i demokratskog ustrojstva SPS. Statutarna komisija broji 11 članova. Ja sam predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i ne bavim se radom Statutarne komisije. Za sva pitanje iz nadležnosti Statutarne komisije SPS možete se obratiti njenom predsedniku“, poručio je u kratkoj izjavi Zagrađanin, ostavljajući tako mogućnost da vrhu stranke ne smetaju istupi Ružića, već Statutarnoj komsiji, čiji predsednik Miljkan Karličić juče nije odgovarao na pitanja Danasa.

Da odgovor na eventualno izbacivanje Ružića iz stranke nije lak ni jedostavan, uprkos procenama socijalista da nema rizika od podele stranke, pokazuje i ćutanje samog predsednika SPS-a, Ivice Dačića.

Sam Ružić, koji, takođe, nije odgovario na naša pitanja, u ovom trenutku je manje bitan za SPS, već je znatno ozbiljniji problem to što bi socijalisti direktno u izbornu kampanju ušli sa izbačenim čovekom iz vrha stranke, a to ne bi bila dobra slika pred biračima.

SPS je imuno tkivo spremno na sve regeneracije

„Potencijalno izbacivanje Ružića iz stranke ne može biti od izborne koristi SPS-u ni na jedan način. Koliko god Dačić bio dominantna figura ove partije, Ružić je upravo relativno disidentskim nastupima bio identitetski glas stranke. Odnosno pokušavao je da migoljenjem iz čeličnog zagrljaja SNS-a očuva pilarne (temeljne) vrednosti i karakter SPS-a. Da mu je to doprinelo i ličnom markeringu, te prikupljanju dela razočaranih partijskih pristalica pa i članova, nesumnjivo je tačno“, smatra Marko Vujić sa Fakulteta političkih nauka.

Tim pre, kako dodaje, njegovo izbacivanje bi u smislu glasačkog potencijala bio loš predizborni potez za SPS, kojem je svaki glas preko potreban u prebegu ka bezbenih pet plus odsto cenzusa.

Zbog toga Vujić smatra da ovako izolovana analiza vodi ka potpunoj apsurdnosti takve odluke, ali isključivo dok je izolovana.

„Naime, napadi iz svih oružja SNS funkcionera, prorežimskih medija, na odluku SPS-a da samostalno izađu na izbore, do nivoa tvrdnji da su izdali vlast, sistem, državu su bili jako intenzivni. Stoga je moguće ovaj potencijalni potez organa stranke (čitaj Ivice Dačića) shvatiti kao čin prinošenja žrtve, u cilju zakletve o postizbornoj koaliciji. Da li će to ublažiti jasno iskazan gnev Aleksandra Vučića, i da li će za početak poverovati da ovo nije unutar SPS-sovski smišljeni dogovor zarad mira u režimu, ostaje da se vidi“, navodi Vujić za Danas.

Naš sagvornik podseća da je SPS stranka koja ne samo da preživljava duže od tri i po decenije, već je bezmalo cele tri provela u vlasti. U politici to je, napominje, nemoguće sa predvidivim potezima.

„Takvo imuno tkivo je spremno za sve vrste regeneracija, čak i potpunih metamorfoza bez previše skrupula, a sa maksimumom poltičkog pragmatizma“, ukazuje on.

Ukoliko ih Vučić pritisne, Dačić i ekipa efikasno će izbaciti Ružića

I politički analitičar Dragomir Anđelkovć smatra da bi Dačić i ekipa, ukoliko ih SNS jako pritisne, nevoljno, ali efikasno izbacili Ružića.

„Do sada su dokazali da im interesi SPS mnogo manje znače od sopstvenih. S druge strane, sada kada se režim bori za svaki glas, pitanje je da li je Vučiću stvarno cilj da izazove čistku disidenata u SPS-u, ili samo dodatno da zaplaši socijalistički establišment i natera ga da bude još pokorniji. Ako Vučić proceni da je to postigao, možda se navodna disidentska predstava sa Ružiicem nastavi samo malo manjim intenzitetom“, napominje Anđelković.

Ucena i novo povijanje pred zahtevom naprednjaka

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović primećuje za Danas da je čak i najpažljivijim posmatračima teško da se snađu u ovoj SNS-SPS sapunici.

„Mene je lično iznenadila Dačićeva objava da će na izbore ići odvojeno i sve vreme sam je tretirao više kao najavu i ponudu za dogovor (po modelu, „idemo sa zajedničkom listom, ali vi mene podržite za predsednika“) nego kao konačno i definitivno rešenje. No, Vučić i naprednjaci su to dočekali na nož, podigli ulog i optužili socjaliste da su prešli na „blokadersku“ stranu“, podseća Vukadinović.

Umesto, kako dodaje, da pruže otpor i koliko-toliko uzvrate (a nije da nisu imali čime), zatečeni i zbunjeni Dačić i socijalisti su se opredelili za svoju standardnu taktiku „pravi se mrtav“.

„Nastavili su da pomirljivo ljube ruku koja ih bije, sve zaričući se na vernost partneru koji im direktno radi o političkoj glavi. Mislim da je Vučićev plan, ili da im agresivnom kampanjom na koju oni očigledno ne smeju da uzvrate, uzme par procenata glasača i obori ih ispod, ili na samu ivicu cenzusa, ili da ih natera se javno povuku i da mole da ih primi u predizbornu koaliciju praktično bez ikakvih zahteva i uslova. A Ružićeva politička glava bi trebalo da bude pečat, zalog i manifestacija te kapitulacije“, ocenjuje urednik NSPM.

Vukadinović smatra da jedino što u ovom trenutku nije sasvim jasno da li bi izbacivanje Ružića iz stranke trebalo da bude konačna ulaznica za prijem SPS u koaliciju – ako Vučić tako odluči ili pak simboličko pogružavanje pred naprednjacima bez ikakvih garancija i samo uz obećanje da ih ovi u kampanji neće mnogo napadati i kinjiti.

„I ne radi se tu više o samom Ružiću, koji verovatno nije ni ‘spasitelj’, ni „rušitelj“ SPS-a, a još manje Jelena Trojanska, već o ostatku ostatka stranačkog i ličnog samopoštovanja kod socijalista. Da su ga isključili bilo kada ranije, to bi se moglo kako-tako pravdati ‘stranačkom disciplinom’, ali ovako je svima jasno o čemu je reč. Tako se Dačić preko noći iz pozicije nekog ko bi posle dugo vremena možda opet mogao da drži ključ formiranja vlasti našao u poziciji nekog ko čak i bez jasne kompenzacije i garancije (zajednička lista, predsednička kandidatura) mora da pristaje na ucenu za koju svi znaju da je ucena i novo povijanje pred zahtevom naprednjaka“, zaključuje Đorđe Vukadinović.