“Putin u panici pritisnuo dugme za nacionalizaciju”: Ruski istraživački novinari pojašnjavaju o čemu je reč – Svet

Pretnja nacionalizacijom od strane režima koji gaji naklonost prema sovjetskom dobu izaziva strah među ruskim biznismenima i oligarsima.

Prema uredbi, gotovo svaki deo kritične infrastrukture, uključujući privatne kompanije koje se smatraju ključnim za bezbednost zemlje i ekonomiju, može biti „privremeno“ preuzet u državno vlasništvo na neodređeno vreme.

Malo ko sumnja da je ova odluka panična reakcija na nedavne ukrajinske napade dronovima na naftna postrojenja, koji su izazvali ozbiljnu krizu sa snabdevanjem benzinom, kao i na najmanje 21 skladište kompanije Vajlberis, ruske verzije Amazona. U tim napadima je najmanje 14 civila poginulo, a među stanovništvom je zavladao veliki strah.

Dana 24. avgusta, kada je uredba izdata, samo 22 odsto ruskih benzinskih stanica imalo je benzin AI-95 na zalihama, prema podacima servisa Benzonavt, koji u realnom vremenu prati dostupnost benzina i dizela na pumpama, pišu u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe, sadašnja promena ne može pripisati pogoršanju ruske ekonomije, već predstavlja rezultat mešanja Kremlja.

Situacija se razlikuje od regiona do regiona, a na anektiranom Krimu vlada najveća nestašica goriva – AI-95 je bio dostupan na svega dva odsto benzinskih stanica.

Kremlj mobiliše sve raspoložive resurse kako bi zaštitio infrastrukturu. Među najnovijim merama je odluka o formiranju mobilnih protivpožarnih grupa, pod nadzorom vojske i FSB-a, čiji je zadatak da obaraju dronove. Zanimljivo je da je Kremlj jasno stavio do znanja da neke od tih grupa treba da formiraju i finansiraju privatne kompanije kako bi zaštitile sopstvenu imovinu.

Nova uredba ide još dalje, jer praktično prebacuje odgovornost za zaštitu od spoljne pretnje na same kompanije.

To je potpuno suprotno tradicionalnom, vekovima starom shvatanju prema kojem je država krajnje odgovorna za zaštitu zemlje, njenih građana i preduzeća – jer upravo zbog toga država raspolaže vojskom i bezbednosnim službama.

Pristup Kremlja stoga ukazuje na sklonost ka širenju državne kontrole, što će vlast verovatno sve češće primenjivati u budućnosti.

Putinova Rusija prešla je neobičan put da bi stigla do ove tačke. U martu 2022. godine pisali smo o odgovoru Kremlja na to što su se strane kompanije pridržavale zapadnih sankcija, kao i o povezanoj pretnji da će njihova imovina u Rusiji biti nacionalizovana.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izneo je tu ideju već trećeg dana nakon početka sveobuhvatne invazije, a početkom marta dobila je i ličnu podršku Vladimira Putina.

Vlada je zatim na brzinu pripremila nacrt zakona o nacionalizaciji, kojim je uveden novi koncept „spoljne uprave nad organizacijom“.

Nacrt je u aprilu 2022. godine upućen Državnoj dumi, a u maju iste godine prošao je prvo čitanje.

U to vreme izgledalo je da je Kremlj spreman da ponovi rani boljševički pristup krizama, kada je režim posle 1917. godine oduzimao preduzeća u vlasništvu stranaca kako bi kaznio Zapad i održao ključne ruske industrije u funkciji, uprkos teškoćama koje su doneli građanski rat i vojna diktatura. Komunistički režim je na kraju nacionalizovao kompanije sa stranim akcionarima.

Ali nakon 2022. dogodilo se nešto neočekivano.

Nacrt zakona nikada nije stigao do drugog čitanja. Umesto toga, Putin je godinu dana kasnije, u aprilu 2023, potpisao predsedničku uredbu kojom je uveden drugačiji koncept – „privremeno upravljanje određenom imovinom“.

Pod „određenom imovinom“ podrazumevala se imovina stranih kompanija iz zemalja koje Rusija smatra neprijateljskim.

Ono što je usledilo nije ličilo na klasičnu nacionalizaciju, već pre na preraspodelu imovine. Vredna preduzeća i kompanije oduzimane su vlasnicima i završavale u rukama Putinovih prijatelja, bliskih saradnika i telohranitelja.

Na primer, ruske kompanije francuskog proizvođača Danone stavljene su pod privremenu upravu i na kraju su dospele u ruke rođaka čečenskog lidera Ramzana Kadirova.

Rolf, jedan od najvećih ruskih lanaca auto-salona, koji je bio u vlasništvu Sergeja Petrova, biznismena protivnika Kremlja koji danas živi u egzilu u Austriji, na kraju je uz ogroman popust prodat šuraku šefa Predsedničke službe bezbednosti, Putinove lične garde.

Ukratko, Putin je tada usvojio model nagrađivanja prijatelja kroz otimačinu, koji je više podsećao na ponašanje afričkih diktatora iz 1960-ih i 1970-ih nego na veliki lenjinistički projekat nacionalizacije.

Međutim, u avgustu izgleda da su pritisak četiri i po godine rata i stalni napadi dronovima na kritičnu infrastrukturu širom Rusije naterali Putina da promeni taktiku i krene ka mnogo totalitarnijem pristupu.

Neki ljudi bliski Kremlju tvrde da bi nova politika – preuzimanje kompanija koje nisu uspele da se zaštite od napada dronovima – pogodila samo mala i srednja preduzeća, koja bi u jednom trenutku bila primorana da se priključe ili budu preuzeta od strane većih kompanija.

To je taktika, navode Borogan i Soldatov, koju Kremlj već koristi u odnosu prema ruskoj telekomunikacionoj industriji – polazeći od pretpostavke da će pola tuceta velikih nacionalnih operatera verovatnije poštovati sve veće zahteve za cenzurom i nadzorom nego hiljade lokalnih operatera rasutih širom zemlje.

Ali ovog puta, izgleda, stvari bi mogle otići još dalje. Logika eskalacije i širenja rata ostavlja Putinu malo prostora za druge mogućnosti, osim da Rusiju pretvori u sve više militarizovanu i strože kontrolisanu privredu, zaključuju novinari.