“Uzvratićemo razorno poput zemljotresa”: Kako bi Iran mogao da odgovori na Trampov ekonomski udar? – Svet

Na konferenciji za novinare u ponedeljak, ministar finansija SAD Skot Besent najavio je da će SAD ciljati složenu mrežu koju je Iran godinama gradio kako bi njegovim subjektima omogućio zaobilaženje širokog spektra američkih sankcija.

Ovaj potez dolazi nakon šest meseci rata koji su pokrenule SAD i Izrael, a koji je u međuvremenu dospeo u pat-poziciju zbog izostanka diplomatskog rešenja.

Sveobuhvatne sekundarne sankcije koje je Besent predstavio uključuju kazne za iranske trgovinske partnere u sektorima koje Islamska Republika koristi za održavanje svoje ekonomije, poput digitalne imovine, tehnologije i pomorskog saobraćaja.

Međutim, dugo očekivana najava Trampovih mera nazvanih „ekonomski Dan D“ mnoge je ostavila razočaranima, nakon što je Vašington odlučio da odloži uvođenje velikih novih mera.

Umesto toga, SAD će se uglavnom usredsrediti na proširenje i pooštravanje sprovođenja već postojećih sankcija, uz upozorenje da bi strože kazne mogle uslediti za zemlje koje ne prekinu veze sa Iranom, piše CNN.

Umesto da poklekne pred pretnjama, Iran ističe svoju sposobnost da uzvrati udarac, upozoravajući na proširene napade na regionalne proizvođače nafte i evropske zemlje, pa čak i nagoveštavajući mogućnost pretvaranja svog nuklearnog programa u oružje.

„Dugo smo igrali šah a naučili smo i da igramo poker“, rekao je u ponedeljak portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaji novinarima. „Sada već neko vreme igramo kombinaciju te dve igre.“

Kako bi Iran mogao da odgovori na američku ekonomsku eskalaciju?

Podizanje cene nafte na još viši nivo

Mesecima Iran blokira plovilima prolaz kroz Ormuski moreuz, sprečavajući zemlje u regionu da izvoze naftu i gas putem rute koja je pre rata činila petinu ukupnog svetskog snabdevanja.

Iranska proksi grupa u Jemenu, Huti, nedavno je otvorila novi front u Crvenom moru, napadajući izvoz nafte i infrastrukturu Saudijske Arabije.

Sada najviši vojni zvaničnici Islamske Republike prete da će napasti energetska postrojenja i ciljeve izvan Ormuskog moreuza, što bi potencijalno moglo da obuhvati i neke od novih ruta za transport nafte koje zaobilaze ovaj plovni put.

„Ako se ekonomski rat nastavi, nijedna kap nafte neće biti izvezena, ni kroz Ormuski moreuz niti bilo gde iz Persijskog zaliva“, napisao je Mohsen Rezaei, lider iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, na platformi X.

„Uzvratićemo na način nalik zemljotresu“, rekao je kasnije u televizijskom intervjuu.

Svaki eventualni napad ili poremećaj u pomorskom saobraćaju mogao bi da dovede do rasta cena nafte na svetskom tržištu, što bi verovatno povećalo i cene benzina na američkim pumpama.

Uz pomoć američke mornarice, naftne kompanije iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata počele su da isključuju transpondere na svojim tankerima kako bi izbegle otkrivanje od strane iranskih vlasti. Zahvaljujući tome, izvoz nafte odvija se sa određenim uspehom, iako je broj prolazaka kroz moreuz i dalje znatno manji nego pre rata.

Saudijska Arabija je preusmerila oko 5 miliona barela nafte dnevno kroz svoj naftovod Istok–Zapad, koji joj omogućava da naftu izvozi preko Crvenog mora umesto kroz Ormuski moreuz. Proizvođači nafte sa Bliskog istoka preusmerili su još oko dva miliona barela dnevno oko ovog moreuza.

Iran je nagovestio da su ti tankeri na meti njegovih snaga. Objavio je spisak od 45 plovila za koja tvrdi da ne poštuju pravila koja Teheran pokušava da nametne pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz. Iran je upozorio da će plovila koja prekrše njegova pravila biti suočena sa ograničenjima prilikom budućih prolazaka, uključujući „novčane kazne, zadržavanje ili zaplenu“.

Proširenje rata geografski

Teheran bi takođe mogao da napadne ciljeve koji se nalaze znatno dalje, koristeći svoje rakete.

U ponedeljak je iransko Ministarstvo spoljnih poslova ukazalo na američke avione za dopunu goriva koji su polazili sa teritorije Bugarske, upozoravajući da bi Teheran mogao da napadne ovu evropsku državu, koja je ujedno i članica NATO-a.

„Iran ima legitimno pravo da gađa mesto porekla i izvor svakog čina agresije“, rekao je Bagaji novinarima u ponedeljak. Dodao je da je Teheran „jasno stavio do znanja da se svaka akcija koja se smatra podrškom američkoj i izraelskoj vojnoj agresiji protiv Irana, prema međunarodnom pravu, smatra učešćem u aktu agresije“.

Prilagođavanje i odvraćanje

Stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će zajedničke mere Vašingtona – blokada, sankcije i vojna dejstva – navesti Iran da odustane od svojih ključnih pregovaračkih stavova, odnosno zahteva za ukidanje ekonomskih sankcija i priznavanje njegove kontrole nad Ormuskim moreuzom.

„Iran i dalje ima mogućnost da troškove koji mu se nameću proširi na čitav region, preteći energetskim tokovima, infrastrukturnim objektima i regionalnoj trgovini“, rekao je za CNN Sina Tusi, viši saradnik Centra za međunarodnu politiku u Vašingtonu.

„Što Vašington bude nastojao da ekonomsku blokadu učini sveobuhvatnijom, biće mu potrebno više zemalja koje će u tome sarađivati, a samim tim će Teheran potencijalno vršiti pritisak na još veći broj aktera.“

Za sada, Tusi smatra da će odgovor Irana predstavljati kombinaciju ekonomskog prilagođavanja i odvraćanja od dalje eskalacije.

„Izgraditi alternativne načine opstanka tamo gde je to moguće, uz jasno stavljanje do znanja da pokušaj potpunog ekonomskog gušenja Irana neće proći bez posledica po region.“