Ovih sedam biljaka nikako ne treba orezivati u jesen: Jedna greška može da ih ostavi bez cvetova – Život

Biljke koje ne treba orezivati u jesen

Zbog toga jesenje orezivanje nekih vrsta može da dovede do slabijeg cvetanja naredne godine, oštećenja biljke, pa čak i njenog propadanja. Ovih sedam biljaka zato je najbolje ostaviti na miru do proleća, piše Miss7.

Hortenzije

Hortenzije već krajem leta formiraju cvetne pupoljke za narednu godinu, pa biste jesenjim orezivanjem mogli da uklonite buduće cvetove. Osušene cvetne glavice imaju još jednu važnu ulogu – štite osetljive pupoljke od mraza.

To je naročito važno kod krupnolisnih hortenzija. Stare cvetne glavice najbolje je ukloniti tek u proleće, kada biljka počne da razvija nove izdanke.

Ruže

Iako može delovati da je jesen pravo vreme za sređivanje ruža, glavnu rezidbu bolje je ostaviti za kraj zime ili početak proleća. Duži izdanci pružaju biljci određenu zaštitu od mraza i vetra, dok snažno orezivanje može da je učini osetljivijom na niske temperature.

Osim toga, ako je jesen blaga, rezidba može da podstakne razvoj novih izdanaka koji neće imati dovoljno vremena da ojačaju pre prvih mrazeva. Izuzetak su veoma dugi izdanci kojima preti lomljenje – njih je moguće blago skratiti.

Ukrasne trave

Pampas trava, miskantus i druge ukrasne trave ne treba seći u jesen. Njihove suve stabljike štite središte biljke od vlage i mraza i deluju kao prirodna izolacija.

Istovremeno, stabljike pružaju sklonište korisnim insektima tokom zime, dok semenke mogu biti hrana pticama. Ukrasne trave najbolje je orezati krajem zime ili početkom proleća, neposredno pre nego što počne novi rast.

Ehinaceja

Prepoznatljive glavice ehinaceje koje ostaju nakon cvetanja nisu samo dekorativne. Njihove semenke predstavljaju izvor hrane za ptice tokom hladnijih meseci.

Suve stabljike istovremeno štite biljku od mraza i vlage i mogu poslužiti kao zimsko sklonište korisnim insektima. Zato sa orezivanjem treba sačekati proleće i pojavu prvih novih izdanaka.

Rododendroni i azaleje

Rododendroni i azaleje već tokom prethodne sezone formiraju pupoljke iz kojih će se razviti prolećni cvetovi. Ako ih orežete u jesen, rizikujete da znatno smanjite ili potpuno izgubite cvetanje naredne godine.

Sveže orezani delovi takođe mogu biti osetljiviji na mraz i gljivične bolesti tokom vlažnih zimskih meseci. Ako je orezivanje potrebno, najbolje ga je obaviti neposredno nakon cvetanja, kako bi biljka imala dovoljno vremena da formira nove pupoljke.

Jesenje astre

Astre su među poslednjim biljkama koje unose boju u baštu, a nakon cvetanja njihove semenke mogu da posluže kao hrana pticama. Drvenaste stabljike takođe pružaju sklonište insektima i njihovim larvama.

Preostali izdanci dodatno štite osnovu biljke od mraza i pomažu u zadržavanju lišća i snega koji stvaraju prirodni izolacioni sloj. Astre zato treba orezivati tek u proleće, kada se pojave novi izdanci.

Lavanda

Sa lavandom treba biti posebno oprezan. Jako orezivanje u jesen može da je učini znatno osetljivijom na mraz, jer biljka nema dovoljno vremena da se oporavi pre zime.

Ako su temperature tokom jeseni visoke, orezivanje može da podstakne i pojavu novih izdanaka, koji će biti veoma osetljivi na prvi mraz. U jesen je zato dovoljno ukloniti uvele cvetove, dok ozbiljnije oblikovanje treba ostaviti za proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva.

Pravo vreme za orezivanje može da napravi veliku razliku u izgledu bašte naredne godine. Ostavljanje suvih cvetova i stabljika preko zime možda ne deluje uvek uredno, ali mnogim biljkama upravo oni pružaju zaštitu od hladnoće, dok istovremeno obezbeđuju hranu i sklonište pticama i korisnim insektima.