Srbijagas ne priznaje pretplate korisnika nakon preuzimanja Gas Feromonta: “Pojedini potrošači uplatili i do 100.000 dinara” – Ekonomija

Prema rečima meštanke Beške Tamare Romčević, koja se obratila portalu Danas kao jedna od građanki oštećenih u ovom slučaju, sve je počelo prošle zime, kada je „Srbijagas”, odlukom Vlade Srbije, 1. decembra 2025. godine preuzeo firmu „Gas Feromont”, koja je gasom snabdevala oko 20.000 potrošača u navedenim mestima.

Međutim, kako je ispričala Romčević, problem je u tome što potrošači, u skladu sa zakonom, nisu bili adekvatno obavešteni mesec dana unapred o promeni vlasništva, te su pretplate i račune nastavili da uplaćuju na račun „Gas Feromonta“.

„Ja sam za promenu vlasništva, odnosno da je Srbijagas preuzeo Gas Feromont, saznala krajem januara ove godine, iako se to preuzimanje zvanično desilo 1. decembra 2025. godine. Oni su bili zakonom obavezni da nam mesec dana pre preuzimanja kompanije pošalju pismo da će doći do promene računa, preuzimanja kompanije i tako dalje. To Srbijagas nije uradio”, navodi Romčević.

Ona ukazuje i na to da u januaru nije dobila račun, već da je prvi račun od „Srbijagasa” stigao u februaru ove godine.

Međutim, do tada je, po staroj navici, već uplatila pretplatu od oko 31.000 dinara na račun firme „Gas Feromont”.

Nakon što je krajem januara saznala za preuzimanje, obratila se, kako kaže, pravnoj službi „Srbijagasa”, sa kojom se dopisivala tokom celog proleća. Ističe da nije jedina u toj situaciji i da su brojni meštani takođe pisali njihovoj službi.

Međutim, Romčević ističe da u „Srbijagasu” uporno odbijaju da priznaju pretplate koje su građani uplatili firmi „Gas Feromont”.

„U mom konkretnom slučaju, Srbijagas ne priznaje moje plaćanje posle 1. decembra Gas Feromontu u iznosu od 31.000 dinara. Oni to obrazlažu time da su oni preuzeli samo deo snabdevanja firme, a ne i finansijski deo”, ukazuje Romčević.

Da je to stav „Srbijagasa” potvrđuje i saopštenje koje je ova kompanija objavila na svom sajtu 19. januara ove godine.

U njemu je navedeno da su „preuzeli snabdevanje kupaca prethodnog snabdevača AD „Gas Feromont” isključivo u cilju obezbeđenja kontinuirane isporuke prirodnog gasa”.

„Ističemo da se preuzimanjem snabdevanja nije izvršio prenos ugovornih obaveza prethodnog snabdevača u delu finansijskih potraživanja i obaveza nastalih pre dana početka snabdevanja od strane JP „Srbijagas”. Preplata, odnosno više uplaćena sredstva, kao i obaveze po osnovu isporuka gasa do 01.12.2025. godine proističu iz ugovornog odnosa zaključenog između kupca i prethodnog snabdevača AD „Gas Feromont””, naveo je ranije „Srbijagas” u saopštenju.

Romčević navodi da su joj u pravnoj službi „Srbijagasa”, kada je ukazala na to da nije bila blagovremeno obaveštena, usmeno rekli da se o preuzimanju firme tokom novembra govorilo u Narodnoj skupštini koja se prenosila na javnom servisu i da oni, kao pravna služba, smatraju da su građani na taj način bili adekvatno obavešteni.

S druge strane, u pisanom odgovoru putem imejla naveli su da su sve odluke u vezi sa preuzimanjem „Gas Feromonta” objavljivali na sajtu „Srbijagasa” i da smatraju da su time ispunili svoju obavezu prema korisnicima.

„Mi ne prihvatamo ovo obrazloženje, pre svega zbog činjenice da većina građana u ovoj zemlji nije digitalno pismena”, navodi Romčević.

Na pitanje da li se zna koliko je građana konkretno oštećeno, Romčević odgovara da je sigurno reč o više stotina, a možda čak i hiljada ljudi.

Dodaje da je kroz komunikaciju sa ostalim meštanima saznala da je još nekoliko njih u istoj situaciji kao i ona, odnosno da su pretplatu uplatili nakon 1. decembra, kada je došlo do preuzimanja. Ipak, mnogo je više onih koji su pretplate uplaćivali tokom leta prošle godine.

Ukazuje na to da su građani to činili kako im tokom zime ne bi stizali višestruko veći računi, jer im je na taj način bilo lakše da izmire svoje obaveze.

„Oni su tokom leta uplaćivali po 5.000, 10.000, pa čak i 15.000 dinara pretplate, tako da postoje ljudi u Beški koji imaju pretplatu od 20.000, 30.000, 40.000, pa čak i 100.000 dinara, da bi njima u februaru ili martu Srbijagas rekao da im to ne priznaje”, kaže Romčević.

Navodi da su građani tokom cele zime imali gas, ali da im je ostao dug prema „Srbijagasu”.

„Meni pravna služba zahteva da ja ponovo platim nešto što je već plaćeno”, navodi Romčević.

Portal Danas poslao je na imejl adresu preduzeća „Srbijagas“ pitanje na koji način bi ovi potrošači mogli da budu obeštećeni, ali odgovor do objave ovog teksta nismo dobili.

„Problem je što je Gas Feromont u blokadi“

Predstavnik Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet”, čiju su pomoć građani zatražili u vezi sa ovim slučajem, Radomir Ćirilović, kaže za Danas da je Vlada Srbije donela odluku o priključenju „Srbijagasu” i firme „Gas Feromont” (1. decembra 2025. godine), kao i „Novosadskog gasa” (1. oktobra 2026. godine), ali uz jednu razliku.

Prema njegovim rečima, razlika u načinu preuzimanja ova dva preduzeća je u tome što je „Srbijagas” od „Novosadskog gasa” preuzeo celokupnu imovinu, prava, obaveze i dugovanja, dok od „Gas Feromonta” zakonski nije preuzeo finansijske obaveze i dugovanja.

Razlog je, kako navodi Ćirilović, to što je „Gas Feromont” u blokadi zbog velikih finansijskih problema.

„To je razlog što pretplate potrošača u startu nisu prikazane niti su prenete na novim računima Srbijagasa. Tako su se mnogi potrošači Stare Pazove, Inđije, Beške, Rume i Batajnice suočili sa problemom da im je ranija pretplata nestala u magli”, objašnjava Ćirilović.

Ukazuje na to da su ovi građani bili savesni domaćini i da su unapred uplaćivali potrošnju gasa kako bi olakšali svoju finansijsku situaciju tokom grejne sezone.

Ćirilović ističe da je Udruženje „Prosperitet” tokom januara i februara ove godine od nadležnih institucija tražilo objašnjenje o tome kako će biti izvršeno obeštećenje građana za sredstva uplaćena na ime pretplate.

Ističe da je stav nadležnih institucija bio da potrošači ne smeju da ostanu oštećeni.

„Međutim, to se pokazalo kao demagogija i prevara, jer su i nakon 10 meseci ostali nezainteresovani i nemi za otetu pretplatu od redovnih platiša”, navodi Ćirilović.

On smatra da bi „Srbijagas” sigurno mogao da pribavi podatke od „Gas Feromonta” o tome koliko potrošača ima pretplatu, dodajući da je ova kompanija, bez obzira na to što nije preuzela finansijske obaveze, mogla da izađe u susret građanima.

„S obzirom na to da se radi o malim sredstvima u odnosu na konglomerat kakav je Srbijagas, mogli su to da priznaju, a tu je i Vlada Srbije kriva što ih na to nije naterala, iako su deklarativno bili za to da potrošači ne treba da budu oštećeni, a oni su već oštećeni”, ističe Ćirilović.

On smatra da je „Srbijagas” odgovoran za ovu situaciju, ukazujući na to da je „Gas Feromont” poslovao sa gubitkom već sedam godina i da se „Srbijagas” tek nakon toliko vremena setio da raskine ugovor o distribuciji sa tom firmom.

„Ako su oni u tolikom gubitku, ta kompanija sedam godina nije imala uslova i trebalo je da izgubi licencu. Srbijagas je odgovoran, jer kako je mogao da posluje sa nekim ko je nesolventan?”, smatra Ćirilović.

On ističe da je poruka „Srbijagasa” da će iznosi uplaćeni na ime pretplate biti priznati ili refundirani tek kroz stečajnu masu „Gas Feromonta”.

„Pođimo od toga da stečajni postupak još nije otvoren i pitanje je kada će se to desiti. Verovatno nikad”, navodi on.

„Kolektivna tužba po zakonu ne postoji”: Koje su alternative za potrošače?

Romčević kaže da je uspela da okupi oko 20 meštana i da je bila spremna da podnese kolektivnu tužbu.

Međutim, Ćirilović iz Udruženja „Prosperitet” objašnjava da kolektivna tužba kao pravni instrument u Srbiji više ne postoji.

Prema njegovim rečima, zakon kojim je uvedena kolektivna tužba u Srbiji donet je 2011. godine, ali je ta mogućnost ukinuta 2013. godine.

Ističe da je tada Ustavni sud proglasio neustavnim čitavo poglavlje Zakona o parničnom postupku kojim je bila regulisana ova oblast.

„Građani su samo dve godine mogli da ostvaruju svoja prava putem suda u smislu kolektivne zaštite, kada je više od 10 građana oštećeno po jednom te istom osnovu. To je trajalo samo od 2011. do 2013. godine, dakle, kolektivna tužba ne postoji”, naglašava Ćirilović.

Ističe da građani mogu da podnesu pojedinačne tužbe, ali da se postavlja pitanje protiv koga bi mogli da ih podnesu – da li protiv firme „Gas Feromont”, za koju se postavlja pitanje da li i dalje posluje, i šta bi se time postiglo.

S druge strane, Ćirilović dodaje da, prema njegovom mišljenju, građani nemaju pravo da tuže „Srbijagas”.

On tvrdi da je „Srbijagas” prekršio Zakon o zaštiti potrošača, jer građani nisu bili obavešteni mesec dana unapred o preuzimanju firme.

Međutim, uprkos svemu, Ćirilović smatra da potrošači u ovom slučaju neće moći mnogo toga da urade i da im preostaje jedino da protestuju ispred „Srbijagasa” i Vlade Srbije.

„Eto toliko koliko oni vode računa o građanima”, ističe Ćirilović.

Romčević kaže da će građani verovatno podneti pojedinačne tužbe, odnosno da će njih 20 angažovati istog advokata.

„To je, ako Srbijagas ne reaguje, izvesno naš sledeći korak: da angažujemo istog advokata, koji će za svakoga od nas podneti pojedinačnu tužbu”, navodi Romčević.

Zašto „Srbijagas” preuzima druge firme?

Prema rečima Ćirilovića, razlog zbog kojeg „Srbijagas” preuzima druge firme mogao bi da bude dostizanje praga od 100.000 priključenih krajnjih kupaca, koji je važan za primenu zakonskih obaveza u vezi sa razdvajanjem delatnosti distribucije prirodnog gasa od drugih delatnosti, poput proizvodnje i snabdevanja.

Kako objašnjava, prag od 100.000 priključenih krajnjih kupaca definisan je Zakonom o energetici.

Ćirilović navodi da je „Srbijagas” ovaj proces planirao još pre nekoliko godina, a da je preuzimanjem „Gas Feromonta” nastojao da dostigne potreban broj priključenih potrošača i stvori uslove za dalju reorganizaciju poslovanja.

Prema njegovim rečima, cilj je da se sprovede sličan model kao u Elektroprivredi Srbije (EPS), gde su delatnosti organizovane kroz posebna pravna lica, poput EPS Snabdevanja, Elektrodistribucije Srbije i Elektromreže Srbije.

Ćirilović navodi da je „Srbijagas” ranije imao oko 30.000 priključenih potrošača, dok je preuzimanjem „Gas Feromonta” i „Novosadskog gasa” taj broj premašio 100.000.

Kako objašnjava, „Gas Feromont” je imao oko 20.000 potrošača, dok je od „Novosadskog gasa” preuzeto oko 50.000 individualnih potrošača i 20.000 pravnih lica.

Ćirilović smatra da se time stvaraju uslovi da se transformacija „Srbijagasa” nastavi u skladu sa Zakonom o energetici i pravcem reformi energetskog sektora u Evropskoj uniji.