INTERVJU Hirurg Aleksandar Cvetković (Studentska lista): Tri stvari koje prvo treba da uradi budući ministar zdravlja – Društvo

Uoči predstojećeg skupa zakazanog za 22. oktobar u 18 časova doktor Cvetković apeluje na sve da ne izazivaju i ne nasedaju na provokacije, jer, kako kaže, mir je ono što je preko potrebno ovom napaćenom narodu.

„Mi jednostavno ne možemo sebi da priuštimo luksuz rasipanja energije na međusobne rasprave i sukobe. Citiraću Marka Miljanova i dve njegove briljantne misli: “ junak nepravdu niti čini niti trpi“ i „junaštvo je braniti sebe od drugoga, a čojstvo braniti drugoga od sebe““, navodi naš sagovornik.

* Zašto ste prihvatili da budete kandidat na Studentskoj listi – studenti pobeđuju i uključite se u borbu za vlast?

Duži niz godina, kao i većina naših građana sam živeo u svojevrsnoj političkoj apatiji. Sa jedne strane imate autoritarni, koruptivni sistem, sa druge strane kvaziopoziciju sa čestim preletanjima u suparnički tabor. Narod je sa pravom smatrao da su svi jednaki i da nemaju opciju na izborima. Onda su se pojavili studenti. Genaracija koju sam iskreno potcenio. Mislio sam da su to mladi ljudi koji žive u virtuelnom svetu interneta, za pakao 90-ih u koji nas je uveo isti ovaj režim znaju samo iz priče, hibridni sistem je omogućio njihovim roditeljima, najčešće radeći dva ili čak tri posla da im kupe nove patike i dobar telefon i da oni jednostavno nisu svesni okruženja u kome se nalaze. A onda sam iz prve ruke shvatio da su oni zapravo prave patriote u najboljem smislu te reči, patriote, ali ne i nacionalisti, međusobno različiti, a ipak svi tako jednaki u najvažnijim ljudskim vrlinama, vole svoje, ali poštuju tuđe, to su ljudi za koje ja sa ponosom pred strancima mogu da kažem, da, to su pravi predstavnici mog naroda, dobri, pošteni, pravdoljubivi, nepotkupljivi…

Svi smo videli šta su za pravdu i istinu pretrpeli poslednje dve godine, prebijanja, hapšenja, gaženje kolima, lomljenje kostiju, bukagije…i nisu odustali, samo se često pitam da li smo ih kao narod dostojni. Kada na jednoj strani imate našu dobru decu koja nose krst i ustav, mirne, tolerantne, iz svih krajeva naše divne zemlje, i jedino što traže su pravda i funkcionisanje institucija, a na drugoj tetovirane, maskirane kriminalce sa palicama i debelim dosijeima, pitanje izbora se za mene ne postavlja, to je jednostavno stvar zdravog razuma i morala, izbora između dobra i zla, sve ostalo je demagogija sa više nego sumnjivim motivima.

* Zbog javne podrške studentima, tokom blokada, smenjeni ste sa pozicije mentora na Fakultetu medicinskih nauka, gde ste vanredni profesor. Kako danas gledate na to i da li se u međuvremenu nešto promenilo po tom pitanju?

Svesno sam se svrstao na stranu studenata, uvek nastojim da postupam po kriterijumima pravde i istine i uvek će tako biti. Žao mi je što mnogi ljudi, često i intelektualci savijaju glavu iako znaju da je nešto ispravno. Iskreno ta smena mi nije nanela značajnu štetu u smislu karijere, nastavio sam da se nesmetano usavršavam na stručnom i akademskom polju. Takođe, mislim da vas kada pokažete da imate stav, ljudi više poštuju, čak i oni koji se ne slažu sa vama. Neprincipijelne niko ne poštuje, a ponajmanje oni koji ih drže u šaci i iskorišćavaju.

* Na šta zdravstvo u Srbiji danas liči, a kako ga vidite nakon 25. oktobra?

Zdravstvo mora da bude jedan od državnih prioriteta, jer samo zdrav čovek može da uči, radi, stvara i brine o porodici. Potrebna su nam ozbiljna ulaganja-promišljena, namenska i ravnomerno raspoređena, bez čega mnoge najavljene reforme ostaju samo kozmetičke promene. Ravnomerna dostupnost zdravstvene zaštite, zbrinjavanje pacijenata sa retkim bolestima, lečenje pacijenata za koje u našoj zemlji ne može da se obezbedi adekvatan tretman, uvođenje inovativnih lekova i procedura lečenja, pravedna raspodela budžetskih sredstava, plaćanje lekara po učinku, samo su neki od problema sa kojima ćemo se odmah uhvatiti u koštac.

Jednako je važno pitanje stručnog usavršavanja. Previše toga danas zavisi od lične inicijative lekara, njegovih kontakata i sposobnosti da se sam snađe. To nije sistem. Obuka kadra mora biti planska obaveza države i zdravstvenih ustanova, sa jasnim proračunom koliko nam je stručnjaka potrebno, u kojim oblastima i u kojim krajevima Srbije. Bez takvog plana nema ni snažnijeg razvoja složenih disciplina kao što je npr. transplantaciona hirurgija.

* Zalažete se da zdravlje ne sme da bude privilegija i da zdravstvo treba da bude dostupno u svakom selu i gradu. Kako planirate da rešite liste čekanja koje vlast nije mogla godinama?

Bolesnik u maloj sredini ne sme biti građanin drugog reda. Liste čekanja su posledica dugogodišnje loše organizacije, manjka kadra, prostora i opreme. Vlast navodno sada zavodi disciplinu i “tera” zdravstvene radnike da prekovremenim radom eliminišu liste čekanja. Ovakav sistem rada je dugoročno neodrživ, jer se time ne rešava uzrok već samo posledica. Rešenje koje se na prvu loptu nameće je pravedna preraspodela postojećih budžetskih sredrstava, ali jednostavno ovom režimu zdravstvo nije prioritet. Umesto nesvrsishodnog rasipanja novca na primer na jednokratnu pomoć, koja nikom ponaosob nikakv boljitak nije donela, a sve u svrhu predizborne reklame vlasti, moglo se samo za novac potrošen prošlog meseca kupiti toliko opreme, dijagnostičkih sredstava i opremiti toliko operacionih sala da bi liste bile automatski eliminisane.

* Za zdravstvo se godišnje, kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izdvaja oko 5,2 milijarde evra. Međutim, za bolesnu decu i odrasle i dalje se prikuplja pomoć putem SMS-a. I Vi kao lekar neretko delite te apele kako bi se nekome pomoglo za lečenje. Kako to da se promeni?

Svako “objašnjenje” vlasti da se ulažu značajne cifre u zdravstvo je čista demagogija. Očogledno da nije dovoljno. Sve dok se budu gradili nacionalni stadioni i organizovan EXPO, dok decu lečimo SMS-om ja neću biti zadovoljan zdravstvenim sistemom i raspodelom budžetskih sredstava, u koja svi mi ulažemo i imamo pravo da odlučujemo kako se ta sredstva troše. Strašan je osećaj kada je čovek koji gubi zdravlje i bori se za život ostavljen od strane države. Pogotovo ako je u pitanju dete. I tu ne sme biti kompromisa, ako nam to nije prioritet, onda stvarno ne znam šta jeste. Kada svakodnevno vidimo kolike su razmere korupcije, a afere za koje saznajemo su samo vrh ledenog brega, vidimo za šta se sve troši državni novac nemilice, tako da je svaki pokušaj objašnjenja da za lečenje nema dovoljno novca uvreda za zdrav razum.

* Koje tri stvari, po Vama, prvo treba da uradi budući ministar zdravlja?

Napraviti održivi 10-ogodišnji plan razvoja, ulaganja i usavršavanja prema potrebama države, po vertikali od vrha do najmanje zdravstvene organizacione jedinice, povećanje budžetskog ulaganja u zdravstvo, sprečavanje partijskog zapošljavanja.

* Za Vas kažu da osim što ste stručan u svom poslu da ste i dobar i skroman čovek. Ukoliko bi Vas, nakon pobede Studentske liste, predložili za ministra zdravlja da li biste prihvatili?

Ne mislim da sam dobar čovek, to Bog prosuđuje. Sve što radim pokušavam da radim na slavu Bogu i na pomoć onima kojima su zdravlje i život ugroženi, to je naš poziv. Bavljenje politikom u Srbiji je spušteno na najniži civilizacijski nivo, tako da to smatram nužnim zlom. Ličnih ambicija nemam. Iskreno verujem da na Studentskoj listi, a isto tako i van nje ima mnogo kolega koji su daleko bolji kandidati za tu funkciju od mene. Na kraju krajeva, mi i želimo da izvršimo svojevrsnu depersonalozaciju politike gde političar više nije idol, već samo smenjivi službenik u funkcionalnom državnom sistemu, tako da personalna rešenja nisu od presudnog značaja.

Verujem da studenti pobeđuju ubedljivo

* S kojom listom bi Studentska lista mogla da prihvati postizbornu koaliciju?

O postizbornim dešavanjima posle izbora, zna se ko ne dolazi u obzir, a ja čvrsto verujem da postizborna matematika neće ni biti predmet razgovora jer studenti pobeđuju ubedljivom većinom.

Mere za sprečavanje odliva stručnog kadra

* Kako zadržati medicinske radnike?

Medicinske radnike zadržaćemo boljim platama, pristojnim uslovima rada, mogućnostima napredovanja i poštovanjem struke. Ljudi treba da imaju razlog da ostanu i priliku da se vrate. Svedoci smo da su neke zemlje u susedstvu donošenjem takvih mera usporile odliv radne snage, čak su motivisale i mnoge da se vrate u matične zemlje. Apsolutni prekid partijskog zapošljavanja se naravno podrazumeva.

Imamo stručne ljude sposobne da ove promene sprovedu. Deo problema može se rešavati boljom organizacijom i pravednijom raspodelom postojećeg novca. Za druge su neophodna nova ulaganja i godine doslednog rada. Građanima dugujemo pošten plan, jasne rokove i rezultate koje mogu da vide.