Kako je reč ‘žena’ obeležila predizbornu kampanju u Srbiji – BBC News na srpskom

Od uvreda i pretnji na društvenim mrežama, preko prijavljenog fizičkog napada i sadržaja napravljenog uz pomoć veštačke inteligencije, do poruka o poverenju – žene su tokom predizborne kampanje u Srbiji bivale prisutne u često suprotstavljenim kontekstima.

Dok su pojedini političari naglašavali da im daju „neograničeno poverenje kao majkama“, da „moraju da razmišljaju šta je za kuću najbolje”, jer neće da im „deca, muževi, roditelji i braća idu u ratove”, istovremeno su „ponižavane i vređane“.

Iz vladajuće Srpske napredne stranke izdvajaju žene kao posebnu grupu kojoj se preti.

Političarke i aktivistkinje iz drugih stranaka navode primere ugroženosti.

„Nasilje prema ženama, odnosno, zaštita žena jedna je od glavnih predizbornih tema“, objašnjava politikološkinja Katarina Bogićević za BBC na srpskom.

„Govor o zaštiti žena može biti legitiman odgovor na stvarne pretnje, ali u izbornoj kampanji može imati i funkciju mobilizacije, kada političari sebe predstavljaju kao zaštitnika određene grupe, a protivnike kao potencijalnu opasnost“, dodaje.

Međutim, napadi nisu bili usmereni samo na njihove političke stavove i poteze.

„Uz standardne kritike političkih protivnika, žene su izložene i rodno zasnovanim napadima, poput seksističkih komentara, uvreda na osnovu izgleda, oblačenja i komentare o bračnom stanju“, objašnjava Biljana Janjić, izvršna direktorka organizacije FemPlatz, za BBC na srpskom.

Gordana Jocić iz Kraljeva prati kampanju od početka i kaže da „nijednoj ženi nije prijatno kada čuje da se uvredljivo govori o njima“.

„Prvo sam bila zbunjena koliko se žene često pominju, a onda sam počela da razmišljam i o tome kako se o njima govori.

„Sve što sam čula pokazuje mi da se mnoge žene i dalje ne osećaju dovoljno zaštićeno“, kaže ona za BBC na srpskom.

Uvrede, pretnje i zastrašivanja

Tokom predizborne kampanje zabeležena su brojna vređanja, pretnje i drugi oblici pritisaka na političarke i aktivistkinje.

Uni Branković, odbornici opozicionog Zeleno-levog fronta iz Smedereva, oštećen je automobil, a na ulazu u zgradu u kojoj živi ispisana reč „blokaderka“, uz strelicu usmerenu ka njenom stanu.

U Pančevu je početkom oktobra odbornik u gradskoj skupštini i poverenik SNS-a Ivan Tešić nosio majicu sa likom opozicione odbornice Tamare Maksić sa uvredljivim natpisom.

Na društvenim mrežama i u medijima zabeležen je uvredljiv govor prema ženama, objavila je Šer fondacija.

Među njima su i Mirjana Nikolić, kandidatkinja Studentske liste, i aktivistkinja Jelena Riznić.

„U debatama, tekstovima i kroz naslove u medijima, u ovoj kampanji je veoma izraženo verbalno nasilje“, kaže Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu i kandidatkinja Studentske liste, za BBC na srpskom.

Političko i profesionalno neslaganje se često pretvara u ličnu diskreditaciju, posebno kada se zadire u „privatni život, porodicu ili lične okolnosti“, smatra Nikolić.

„Pojedine izjave se iznova koriste protiv mene, iako su izvučene iz konteksta“, dodaje.

Posle „jednog političkog duela na pijaci“, nepoznati muškarac je išao za njom i posmatrao je na način koji joj je bio „neprijatan“, opisuje ona.

„Ne mogu da tvrdim da je to bilo povezano sa nečim što je prethodno video ili pročitao, ali upravo zato javno targetiranje nije bezazleno“, objašnjava.

Novija istraživanja o načinu na koji se žene predstavljaju tokom izborne kampanje pokazuje da kritike upućene političkim protivnicima često prevazilaze njihove političke stavove i rad.

„Žene, koje se u kampanji doživljavaju kao političke protivnice, često su izložene seksualizaciji i uvredama.

„Umesto političkih stavova i rada, pažnja se usmerava na njihov izgled, ponašanje i privatni život.

„Time se ograničava prostor za njihovo ravnopravno učešće u politici“, objašnjava politikološkinja Bogićević.

Političarke su izložene uvredama i govoru mržnje koji se često odnose na izgled ili druge lične karakteristike, a ne na njihov politički rad, pokazuje istraživanje OEBS-a.

Slični primeri zabeleženi su i pre početka predizborne kampanje.

U februaru 2026. potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić saopštila je da je dobila preteće pismo sa porukom: „Čuvaj se sledećih 40 dana“.

Pogledajte intervju Marinike Tepić za BBC na srpskom

Tokom istog meseca prijavljeni su incidenti u Guči, gde je, prema navodima studenata, studentkinja praćena do ulaza u zgradu „samo zbog toga što je nosila bedževe“ sa političkim porukama.

U avgustu 2025. godine, studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić je, posle privođenja tokom protesta, optužila Marka Krička, komandanta Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata (JZO), da joj je pretio silovanjem i fizički je zlostavljao.

Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je njene navode, tvrdeći da je policija postupila u skladu sa zakonom.

Nekoliko dana kasnije, na internetu su se pojavile njene intimne fotografije, što su studenti ocenili kao pokušaj zastrašivanja i pokrenuli poruku solidarnosti „Svi smo mi Nikolina“.

Kad politički sukob postane fizički

Kampanju je obeležio i fizički napad na poslanicu u Beogradu.

Tatjana Mićić, odbornica opozicionog pokreta Kreni-Promeni, prijavila je da ju je napao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, protiv kojeg je Treće osnovno javno tužilaštvo otvorilo predistražni postupak zbog sumnje na krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje.

„Slomljena leva nosna kost i deo gornje vilice uz nos“, nalaz je lekara posle pregleda MIćić, koji je objavio pokret Kreni-promeni.

Na mrežama su podelili i snimak napada na kojem se, kažu, „vidi kako Aleksandar Šapić napada Tanju Mićić, neposredno pošto im je prišao i započeo verbalnu raspravu“.

Šapić negira da je udario Mićić i tvrdi da je sve bila „nameštaljka“.

Slučaj se brzo pretvorio iz vesti u povod za političke reakcije, navodi Šer fondacija u analizi izveštavanja medija o ovom događaju tokom naredna 24 sata.

„Devet portala nije citiralo Tatjanu Mićić, osam nije imenovalo njene povrede, a njen suprug nije citiran nijednom“, piše u analizi.

Kako se reč ‘žena’ pojavljivala u SNS kampanji?

„Hvala vam drage žene, što ste uspele da spasite Srbiju“, rekao je Aleksandar Vučić 16. oktobra na predizbornom skupu u Novom Sadu.

To nije bio prvi put da funcioneri SNS-a govore o ženama ili im se obraćaju, a Vučić je na Instagramu objavio da je dužnost „da ih poštujemo, čuvamo i štitimo“.

Izjavama je prethodio spot studenata Fakulteta dramskih umetnosti koji su predstavnici SNS-a tumačili kao poziv na nasilje prema Aleksandru Vučiću i ubrzo posle – ženama.

„Žene su u svakom društvu stub, najodgovorniji deo društva“, rekla je Ana Brnabić, v.d. predsednica Srbije i kandidatkinja na listi SNS-a pre nego što je spot nazvala opasnošću „koja nam preti“ ako Studentska lista dođe na vlast.

Više funkcionerki i javnih ličnosti bliskih SNS-u zatim su objavili video-poruke pod sloganom „I ja sam ćacika“, što je ženski oblik reči „ćaci“, koji protivnici vlasti koriste kao podrugljiv izraz za pristalice SNS-a, u kojima su govorile o zastrašivanju, a pojedine su pominjale i pretnje silovanjem.

Akteri liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ zloupotrebljavaju teme nasilja prema ženama, navode iz organizacije FemPlatz u analizi njihove zastupljenosti u izbornom procesu.

„Ovako direktan i eksplicitan narativ zastrašivanja žena seksualnim nasiljem nismo do sada zabeležile u predizbornim kampanjama“, objavio je FemPlatz.

Glavna nova linija vlasti bila je kampanja o zaštiti žena, izgrađena oko spota studenata Fakulteta dramskih umetnosti, navodi i Šer Fondacija u analizi kampanje u poslednjoj nedelji septembra.

„Predizborna kampanja SNS-a otvorila je pitanje načina na koji se tema nasilja prema ženama koristi u političkoj komunikaciji.

„Ako sve vreme govorite da će suparnička politička opcija da bude nasilna i prebija žene ako dođe na vlast, zapravo vi zastrašujete biračko telo“, kaže Biljana Janjić.

Veštačka inteligencija i uvrede

Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i funkcioner SNS-a objavio je na društvenim mrežama AI-generisani sadržaj o Jovani Jemović, kandidatkinji Studentske liste.

Više ženskih organizacija ukazalo je da sadržaj ponižava kandidatkinju i zatražilo od Terzića da ga ukloni i izvini se.

„Umesto političkih stavova i javnog delovanja Jovane Jemović, u centar napada stavljena je njena seksualnost“, objašnjavaju.

Pretnje eksplicitnim i AI sadržajem pojavljivale su se i pre predizborne kampanje za parlamentarne izbore.

Uoči održavanja lokalnih izbora u Kuli, u martu 2026, na jednom Instagram nalogu objavljene su fotografije i imena ukupno 14 devojaka i žena koje su učestvovale u antivladinim protestima, uz pretnju da će biti objavljen „eksplicitni sadržaj“ o njima.

„Proizvodnja AI sadržaja nastavak je nasilja nad ženama u digitalnom i fizičkom prostoru.

„To uključuje njihovo prikazivanje u seksualno eksplicitnim ili nasilnim sadržajima bez pristanka, pretnje silovanjem i smrću, objektivizaciju i objavljivanje privatnih podataka bez pristanka“, kaže Bogićević.

Istraživanje Evropskog parlamenta o rodno zasnovanom nasilju prema ženama u politici pokazuju da su političarke češće nego političari izložene napadima koji se ne odnose na njihov posao.

Takvi napadi mogu da utiču na spremnost žena da učestvuju u politici i ostanu u javnom životu, piše u istraživanju.

„Ovaj način diskreditacije i ponižavanja žena je sve prisutniji iz nekoliko razloga: kreiranje sadržaja je jeftino, jednostavno, dostupno, lako se plasira na društvenim mrežama“, objašnjava Janjić.

Generativna veštačka inteligencija menja političku komunikaciju, jer olakšava stvaranje manipulisanog sadržaja, automatizovanih poruka i materijala prilagođenih različitim grupama birača, objašnjavaju autori istraživanja objavljenog u časopisu International Journal of Cognitive Research in Science, Engineering and Education.

„Potrebno je vreme da se ovakvi sadržaji uklone sa društvenih mreža, a do tada je šteta već učinjena i žene se osećaju povređeno, poniženo, zastrašeno, posebno u manjim mestima.

„Još je više vremena potrebno da se oni koji ih dele procesuiraju, čak i kada za to postoji volja“, zaključuje Biljana Janjić.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]