Burek i baklava odavno nisu specijaliteti samo za ljude poreklom sa Balkana: Sve više balkanskih pekara u Nemačkoj – Svet

Ko otvori vrata „Balkan Bakery“ u Ravensburgu najpre ga dočeka pozamašna porcija Balkana. Između bureka i krempite bude se uspomene: jedni će možda pomisliti na poslednji odmor u Hrvatskoj, a drugi na zavičaj.

Vlasnica Imrane Baftiu je krajem jula otvorila pekaru u gradu sa oko 50.000 stanovnika na jugu Nemačke. Radnja za sada dobro ide.

„Cilj mi je bio da stvorim mesto na kojem se ljudi prijatno osećaju“, kaže ta 42-godišnja majka dvoje dece. „Tako je i u mom zavičaju.“ Njeni roditelji došli su sa Kosova u Nemačku kao gastarbajteri.

U ponudi ima i ćevapčiće i druga jela iz svih balkanskih zemalja. U Ravensburgu želi da spoji Balkan i Nemačku: poznate specijalitete iz porodične tradicije i nemačke klasike. Zbog toga nudi i proizvode od integralnog brašna i razne tradicionalne nemačke pekarske proizvode.

„Tako da ovde zaista svako može da pronađe nešto za sebe.“

Balkanske pekare – prepoznata niša

Balkanske pekare postale su deo uobičajenog gradskog prizora u mnogim gradovima.

„Primećujemo da je sve više pekara sa Balkana“, kaže Frank Zauter, direktor strukovnog Udruženja pekara Baden-Virtemberga. U mnogim mestima ima i mnogo turskih pekara.

Ne može se tačno reći koliko balkanskih pekara trenutno postoji u Nemačkoj. One se ne vode kao posebna statistička kategorija. Jedno je, međutim, izvesno: ponuda raste, a novi lokali otvaraju se i izvan velikih gradova.

Za kulturologa Guntera Hiršfeldera sa Univerziteta u Regensburgu taj trend nije slučajan. I on primećuje da je balkanska ponuda sve prisutnija i za to vidi nekoliko razloga.

„Oslobađaju se brojni lokali u kojima su se ranije nalazile tradicionalne pekare, dok se istovremeno menjaju navike u ishrani“, kaže on.

Prema njegovim rečima, veliki, klasični obroci gube na značaju, dok su sve traženija jela koja su nešto između užine i obroka.

„Upravo tu nišu zauzimaju balkanske pekare.“ To nisu samo klasične pekare, već lokali koji odgovaraju i na razvijenu kulturu brze hrane.

Važnu ulogu imaju i lokacije. Mnoge tradicionalne nemačke pekare bore se sa rastućim troškovima i nedostatkom radne snage. Istovremeno se u gradskim centrima oslobađa sve više poslovnog prostora, kaže Hiršfelder.

Balkan je odjednom blizu, deo Evrope

Stručnjak ukazuje i na promene u društvu. Slika Balkana u Nemačkoj se promenila.

„Region je dugo bio snažno povezan sa negativnim predstavama. Balkan je u međuvremenu mnogim ljudima postao bliži, geografski, turistički i kulturno.“

Hrvatska je popularno turističko odredište, gradovi poput Sarajeva i Beograda privlače posetioce, a Albaniju turisti tek otkrivaju.

Istovremeno, mnogi ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije, Rumunije ili Bugarske odavno su izgradili život u Nemačkoj. Druga i treća generacija odrastaju u toj zemlji, tu rade, osnivaju preduzeća i donose svoju kulturu ishrane u gradske centre.

Balkan se sve više doživljava kao deo Evrope.

Time se menja i odnos prema tim proizvodima. Za mnoge kupce ta jela odavno više nisu egzotična. „To je nešto što poznaju sa odmora, iz porodice ili preko prijatelja.“

Borba za iste kupce?

Za tradicionalne nemačke pekare taj razvoj ipak nije sasvim bez posledica. Zauter iz Udruženja pekarskih esnafa kaže da dodatna ponuda, doduše, privlači „drugačiji krug mušterija“.

Istovremeno priznaje da kupci koji pazare u tim lokalima mogu da nedostaju tradicionalnim nemačkim pekarama. Balkanske pekare su konkurenti, baš kao diskonti i druge prodavnice prehrambenih proizvoda koje nude pekarske proizvode.

Po njegovom mišljenju, razlike svakako postoje. Tradicionalne nemačke pekare obično imaju širi asortiman, više vrsta hleba i veći izbor klasičnog slatkog peciva. Kada je reč o cenama, Zauter ne vidi presudnu prednost nove konkurencije: i balkanski pekari suočeni su sa istim pritiskom troškova kao i svi drugi.

Balkanske pekare za sada gotovo da nisu zastupljene u strukovnim udruženjima pekara. „Šteta je što se tako mali broj njih odlučuje da nam se pridruži“, kaže on.

Ni Centralno udruženje nemačkih pekara ne smatra da balkanske pekare potiskuju tradicionalne.

„Oba tipa pekara mogu da postoje jedni pored drugih“, kaže predstavnica udruženja. Ponuda na kraju odražava i to koliko je Nemačka postala internacionalna. Ljudi koji sa sobom donose različite kulinarske tradicije žele da ih pronađu i u ponudi hrane.