Profesor Valjarević: Balkan na udaru klimatskih ekstrema, Srbiji prete temperature od 50 stepeni – Klimatske promene

Balkan će biti jedan od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, pokazuju podaci iz poslednjih 90 godina od kada je prosečna temperatura porasla 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno i više, rekao je danas profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević.

On je za portal Zelena Srbija agencije Beta rekao da će, ako se nastavi takav trend, u Srbiji 2050. godine u junu i septembru prosečna temperatura biti oko 40 stepeni, a u julu i avgustu 50 stepeni.“Sa mađarskim, slovačkim i češkim naučnicima sam pre sedam godina napisao rad u kome tvrdimo da će Balkan da bude ‘žarište’ zato što se prosečna temperatura u poslednjih 90 godina povećala za 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno može da bude i mnogo viša“, rekao je Valjarević, koji je od ove godine na prestižnoj Stanfordovoj listi, na kojoj je dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu.

Dodao je da američki predsednik Donald Tramp ne priznaje postojanje klimatskih promena jer je prosečna temperatura za 90 godina u SAD porasla 0,5 stepeni. Razalog za manji rast temperature u Americi je, kako je naveo, njen položaj između dva okeana, a ima i veću nadmorsku visinu od Balkana.

Balkan, prema njegovim rečima, ima nižu nadmorsku visinu, manje je pošumljen i nema tako velik akvatorij koji bi mogao da amortizuje sunčevo zračenje i radijaciju.

Istakao je da je Srbija u poslednjih 90 godina smanjila procenat šuma sa 57 na 48 odsto, a i dalje se „besumočno“ seče.

Valjarević je naglasio da svi ti faktori utiču na pojavu klimatskih ekstrema i zbog toga je Balkan četvrto „žarište“ u svetu po visokim temperaturama u poslednjih 90 godina.

„Najviše su ugrožene Španija, Grčka, Meksiko i na četvrtom mestu je Balkan na kome su ‘najužareniji“ Bosna i Hercegovina, pa zatim Srbija, a u Srbiji ‘najvrelija’ tačka se nalazi imeđu Ćuprije i Paraćina“, naveo je Valjarević.

Zemlje Zapadnog Balkana su 2020. godine usvojile regionalnu razvojnu strategiju Zelena agenda za Zapadni Balkan koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, a koja između ostalog obuhvata sprovođenje mera prilagođavanja i jačanja otpornosti na nove klimatske uslove i razvoj održive poljoprivrede i prehrambene proizvodnje.

Na velikom naučnom skupu u Australiji i na Novom Zelandu koji će biti održan 2030. posebna pažnja će, kako je rekao, biti posvećena dugoročnim klimatskim promenama, njihovim posledicama i mogućim scenarijima u narednim decenijama.

Prema njegovim rečima 2030. godina je posebno interesantna jer se tada navršava 300 godina merenja temperature na kopnenom delu planete, a svega 60 godina temperature okeana.

„Treba utvrditi da li će se 2030. nastaviti trend rasta temperature ili će zemlja početi da je ‘amortizuje’. Ne treba da se oslonimo na prirodne faktore koji će po Milankovićevoj (Milutin) teoriji, koja je besprekorna, ledeno doba nastupiti za 30.000 godina. Ne možemo da čekamo to vreme da planeta zaceli sama svoje rane, već moramo nešto preduzeti“, rekao je Valjarević.

Ako temperatura nastavi da raste Srbija će, kako je rekao, izgubiti umereno kontinentalnu i kontinentalnu klimu i dobiće modifikovanu kontinentalnu klimu sa prodorima mediterana na jugu i istoku Srbije, polupustinjsku u severnoj Bačkoj, delu Banata i istoka Srbije i subtropsku u nekim delovima.

Naglasio je da je situacija alarmantna i sve države u regionu pokušavaju da naprave strategiju za očuvanje voda i adaptibilnu poljoprivredu.

„U istraživanju, objavljenom 2026. u časopisu ISPRS International Journal of Geo-Information pokazali smo da su železnička infrastruktira i stanice u južnoj i istočnoj Srbiji, posebno ranjive na klimatske eksreme“, rekao je Valjarević.

Zbog toga, kako je naglasio, prilagođavanje klimatskim promenama mora obuhvatiti saobraćaj, infrastrukturu i bezbednost stanovništva, a ne samo poljoprivredu i vodoprivredu.

„Moje istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Urban Management pokazuje da bi do 2050. godine oko 680 ruralnih naselja u Srbiji moglo biti zahvaćeno procesom demografskog i prostornog gašenja prema primenjenom modelu. Klimatski ekstremi i demografsko pražnjenje zajedno ugrožavaju i budućnost sela u Srbiji“, rekao je Valjarević.

Naveo je da najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu Physics and Chemistry of the Earth pokazuje da će južna i istočna Srbija biti posebno izložena kombinovanim klimatskim i demografskim rizicima do kraja 21. veka.

Prema analiziranom scenariju broj stanovnika ruralnih područja će, kako je naveo, biti smanjen sa oko 2,1 miliona u 2022. godini na približno 1,44 miliona 2050. a do 2.100 na oko 730.000. Te projekcije, prema njegovim rečima upozoravaju da je potrebno pravoremeno delovati.

„Mislim da sledeća vlada u Srbiji mora da uradi strategiju i plan na koji način da sačuva vode, kakve su podzemne rezerve i koje useve sejati. U Vojvodini je ove godine nivo vode u bunarima bio 20 odsto, a u centralnoj Srbiji 60 odsto. Doći će vreme kada će gradovi morati da sakupljaju kišnicu. Ne može u suši da se vodom zaliva beton i peru automobili pitkom vodom, već mora da se pod hitno klasira na pijaću i tehničku, kao što su uradili u Japanu i Južnoj Koreji“, rekao je Valjarević.

Dodao je da je Srbija solidno bogata vodom, ali su neka izvorišta privatizovana, a da njihov raspored niije dobar i ovog leta restrikciju u korišćenju vode su imali Milanovac, Leskovac, Vlasotince, pa bi vodne potencijale trebalo rasporedi na celoj teritoriji.

„Mora da se napravi plan koliko vode ima svako selo, koliko je dostupna i kolika je potrošnja“, rekao je Valjarević.

Naveo je da je jedno istraživanje naučnika Severne Makedonije, Grčke i drugih mediteranskih zemalja pokazalo da se količina padavina nije promenila, ali jeste način i intezitet kiša, pa sada padaju jaki pljuskovi i sem što spiraju zemlju i humus u betoniziranim gradobima, gde nema zelenila, voda se ne zadržava u zemlji već odmah odlazi u reke.

Urbanizam, kako je naglasio, mora da prati klimatske promene, potrebna je vertikalna vegetacija, linijski parkovi, retenciona jezera kako bi se sakupla kiša i kasnije, za vreme suše, koristila.

Valjarević je rekao da je situacija alarmantna kada se uporede reke Srbije u sva tri sliva – crnomorskom, kojem pripada 92 odsto i manjim, egejskom i jadranskom.

„U istraživanju, objavljenom u časopisu Water Resources Management, analizairao sam promene rečnih mreža Srbije tokom šest decenija, a rezultat pokazuje da je broj pritoka u jadranskom slivu smanjen za 5,5 odsto, u egejskom za 8,8 odsto. To je ozbiljno upozorenje da upravljanje vodama mora postati jedan od najvažnijih državnih prioriteta“, rekao je Valjarević.

Naveo je da treba odmah preduzeti odgovarajuće mere i zbog toga što je ove godine šteta od suše na kukuruzu, uljanoj repici i šećernoj repi oko dve milijarde evra.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, 80 odsto reka „potpuno“ zagađeno i uglavnom su treće i četvrte kategorije od mogućih pet, a neke, pored rudnika kao što su Borska, Zlatna reka kod Majdanpeka pete kategorije, kao i Veternica, donji tok Toplice, Jablanica.

Valjarević je rekao da su ove godine za vreme suše samo tri međunarodne reke koje protiču kroz Srbiju bile postojane – Sava, Lim i Drina. U slučaju da se, prema njegovim rečima, eksploatiše litijum u Jadru postoji opasnost od zagađenja voda koje se ulivaju Drinu „jer ni jedna zemlja nije dokazala da postoji ekološko rudarenje“.

„Klimatskim promenama ugrožena je proizvodnja hrane, koja neće imati odakle da se uveze na Balkanu i zbog toga sledeća vlada treba da razmisli da li da formira ministarstvo za klimatske promene i održivi razvoj. To već imaju Tajvan, Vijetnam, Kina, a čuo sam da i Rumunija planira“, rekao je Valjarević.

Istakao je da je važno da to ministarstvo bude depolitizovano i ima stručne ljude jer su najvažnija „politika“ obezbeđenje  vode, hrane i energije.