“Ovo nije poker”: Danas referendum u pokrajini Alberti, birači odlučuju o otcepljenju od Kanade – Svet

Birači će danas odgovarati na pitanje da li Alberta treba da ostane deo Kanade ili da se održi drugi, pravno obavezujući referendum o nezavisnosti.

Manji deo stanovništva već dugo zastupa stav da je otcepljenje jedini način da se reše problemi za koje smatraju da Alberta finansijski izvlači deblji kraj u odnosima sa saveznom vladom u Otavi, kao i da joj se onemogućava da u potpunosti iskoristi ogromne rezerve fosilnih goriva na svojoj teritoriji.

Entuzijazam koji su možda osećale obe strane uoči referenduma splasnuo je nakon što je u velikoj vojnoj bazi u pokrajini izbio smrtonosni požar. U subotu popodne vatra je zahvatila vojnu bazu CFB Vejnrajt, a potom se proširila i na obližnji grad. Kanadske oružane snage saopštile su, uz izraze „duboke žalosti“, da je bilo više poginulih i povređenih.

Premijerka Alberte Danijel Smit godinama je tvrdila da referendum nije potreban, ali je ipak odlučila da ga raspiše nakon pritiska pojedinih članova svoje Ujedinjene konzervativne partije.

Ipak, Smitova nije vodila kampanju u korist nezavisnosti. U junu je izjavila da procenjuje kako bi troškovi izdvajanja iz Kanade iznosili oko 400 milijardi kanadskih dolara (212 milijardi funti) za sprovođenje tranzicije, uz dodatnih 25 do 50 milijardi kanadskih dolara godišnjih troškova povezanih sa uspostavljanjem nove države.

Njen oprez izazvao je nezadovoljstvo među pojedinim pristalicama, koje su je optužile da je izneverila separatistički pokret.

Protivnici nezavisnosti u velikoj meri su usmerili kampanju na troškove otcepljenja. Škola za javnu politiku Univerziteta u Kalgariju saopštila je u junu da bi ti troškovi tokom petogodišnjeg perioda mogli da dostignu 170 milijardi kanadskih dolara, dok bi dugoročno mogli biti veoma nepredvidivi.

Ovo pitanje nije podelilo političku scenu isključivo po stranačkim linijama. Bivši premijeri Alberte Džejson Keni i Rejčel Notli – prvi iz desničarske Konzervativne stranke, a druga iz leve Nove demokratske stranke – pojavili su se zajedno na jednom skupu, ostavljajući po strani oštro ideološko rivalstvo koje inače često obeležava politiku u Alberti.

Mark Karni, koji je odrastao u ovoj pokrajini, prošle nedelje je posetio Kalgari i Edmonton kako bi vodio kampanju za očuvanje jedinstva Kanade.

„U ovom presudnom trenutku, stanovnici Alberte imaju izbor: da izgrade snažniju Albertu i bolju Kanadu koju će ostaviti svojoj deci ili da ih opterete godinama dubokih podela i velike neizvesnosti“, izjavio je premijer pred okupljenom, glasnom masom pristalica.

Karni, koji je ranije bio guverner Banke Engleske, iz prve ruke je video posledice glasanja o Bregzitu i ekonomske potrese koji su usledili.

„Ovo nije poker. Glas protiv Kanade predstavlja opasan blef koji će dovesti do godina duboke neizvesnosti i propuštenih prilika“, rekao je on.

„Naša zemlja i vaša budućnost suviše su dragoceni da bismo se njima igrali.“

Karni, koga nedavna istraživanja javnog mnjenja označavaju kao najpopularnijeg političara u Alberti, pridružio se bivšem zameniku premijera ove pokrajine Tomasu Lukaščuku na skupu njegove organizacije „Zauvek Kanađani“ (Forever Canadian).

Lukaščuk je prešao više od 40.000 kilometara širom Alberte u kamperu iz 1992. godine, koji je nazvao „Autobus jedinstva“, i podelio najmanje 100.000 dvorišnih tabli sa političkim porukama.

Umesto da često učestvuje na predizbornim skupovima, Karni je ukazivao na velike projekte koje njegova vlada namerava da pokrene, a koji bi koristili ovoj pokrajini. Među njima je i izgradnja naftovoda do pacifičke obale, čime bi se povećao izvoz sirove nafte iz Alberte na azijska tržišta.

„Neću ulepšavati stvari: neke od tih veza morale su da budu popravljene. Frustracije koje osećaju mnogi stanovnici Alberte su stvarne“, rekao je Karni.

Energetska politika već dugo je u središtu nezadovoljstva Alberte prema saveznoj vladi u Otavi. Koreni tog nezadovoljstva sežu do nacionalnog energetskog programa iz 1980. godine, kojim je savezna vlada nastojala da uspostavi veću kontrolu nad energetskim sektorom. Taj program izazvao je snažno protivljenje u Alberti i doprineo slabljenju podrške Liberalnoj stranci širom zapadne Kanade.

Međutim, osećaj da se bogatstvo ove pokrajine odliva na istok mnogo je stariji. Na karikaturi iz 1915. godine, naslovljenoj „Krava muzara“, Alberta, Saskačevan i Manitoba prikazani su kao farmeri koji hrane kravu, dok se njeno mleko sakuplja u kofama označenim imenima Otave, Toronta i Montreala.

„Sećam se toga iz detinjstva. Sećam se kako je Otava činila da se stanovnici Alberte osećaju kao da naši prirodni resursi nisu naši“, rekao je Karni okupljenima.

„A u novije vreme učinjeno je da imamo osećaj kako se naš doprinos u oblasti energetike kreće suprotno pravcu u kojem istorija ide.“

Pokret koji nastoji da iskoristi ovo nezadovoljstvo, međutim, obeležen je suprotstavljenim interesima, ličnim rivalstvima i optužbama koje se odnose na neke od njegovih vodećih predstavnika.

Džef Rat, temperamentni advokat povezan sa organizacijom Alberta Prosperity Project, navodno je nenamenski upravljao milionima dolara iz povereničkih fondova starosedelačkih naroda.

Dejvid Parker, dugogodišnji desničarski politički organizator, našao se u središtu skandala sa podacima birača, u kojem su razotkriveni lični podaci gotovo tri miliona stanovnika Alberte. Taj slučaj je i dalje predmet istrage.

Kit Vilson, jedan od glavnih idejnih i pravnih tvoraca savremenog separatističkog pokreta u ovoj pokrajini, nedavno je objavio plan tranzicije Alberte — dokument od 214 stranica koji predstavlja nacrt za pretvaranje pokrajine u nezavisnu državu.

Odbacujući poređenja sa Bregzitom i njegovim ekonomskim posledicama, Vilson je izjavio: „Sve što smo utvrdili da treba rešiti kako bi se tranzicija sprovela apsolutno je izvodljivo“. Većinu potrebnih zadataka opisao je kao „izuzetno jednostavne“.

Vilson je odbacio mogućnost da pregovori između nezavisne Alberte i savezne vlade Kanade budu dugotrajni i obeleženi oštrim sukobima.

„Za njih bi bilo ekonomsko samoubistvo da se suprotstave Alberti“, rekao je.

„Želite da prekinete trgovinu sa nama? U redu. Usput, nabavite sekire i motorne testere, jer ćete morati da posečete sva stabla javora kako biste se grejali ove zime, pošto više nećete dobijati naše energente.“

Čak i unutar separatističkog tabora postoje sumnje u to koliko bi brzo nezavisnost mogla da bude ostvarena.

Bil Džouns, član stranke Wildrose Independence, izjavio je da njeni lideri previše žure, a da pritom nisu uspostavljene institucije koje bi bile neophodne novoj državi — od policijskih snaga do penzionog sistema.

Mi stanovnici Alberte oduvek smo bili predodređeni da budemo kolonija iz koje će se resursi odvoziti na istok“, rekao je Džouns. „Takav način razmišljanja i dalje je prisutan.“

„Ne vidim dokaze da bi naša nezavisnost bila održiva. Ako bismo se danas osamostalili, generacijama bismo bili propala država. I čukununuci bi i dalje snosili posledice. U tome je problem“.

Na današnjem referendumu birači će se izjašnjavati i o još devet drugih pitanja, koja nisu povezana sa otcepljenjem, a odnose se, između ostalog, na socijalne programe, imenovanja sudija i Senat.

Pristalice ostanka u Kanadi podelile su širom pokrajine hiljade dvorišnih tabli sa porukom „Ne za svih devet pitanja“. Čak su i pojedini separatisti, nezadovoljni Smitovom, pokrenuli kampanju pod sloganom „Odbacite svih devet“. Smitova je, sa svoje strane, odgovorila porukom „Da za sve ostalo“.

U Kalgariju je gradonačelnik izjavio da smatra svojom dužnošću da javno upozori na opasnosti pokušaja razbijanja zemlje.

„Otcepljenje bi imalo katastrofalne posledice“, rekao je Džeromi Farkas. „A jedna od nesrećnih posledica cele te priče jeste to što je otvorena rasprava o tome ko je „pravi Kanađanin“, a ko „pravi stanovnik Alberte“. Ako živite ovde, u Kalgariju, dobrodošli ste. Moramo nastaviti da šaljemo takvu poruku. Moramo jasno pokazati da smo stabilna sredina.

„Mnogo toga možemo da izgubimo već samim tim što se o ovome uopšte raspravlja.“

U oktobru su se pojavili dodatni detalji o sastancima neizabranih predstavnika separatističkog pokreta Alberte sa republikanskim političkim operativcima i zaposlenima u američkom Stejt departmentu.

Među temama o kojima se navodno razgovaralo bilo je i preusmeravanje prihoda od eksploatacije nafte u SAD u zamenu za pomoć u uspostavljanju nove države. Prema navodima, separatisti su ponudili i pristup bogatim zalihama slatke vode u Alberti.

Bez obzira na ishod glasanja referendum je mogao da izgleda sasvim drugačije da se nisu umešali predstavnici starosedelačkih naroda, koji su uspešno tužili vladu Alberte i primorali je ili da odustane od pitanja o otcepljenju ili da promeni njegovu formulaciju.

Ključni argument starosedelačkih naroda bio je da je teritorija današnje Alberte obuhvaćena sa pet sporazuma potpisanih sa britanskom krunom pre nego što je pokrajina uopšte osnovana.

Protestni transparent sa natpisom „Ova zemlja nije vaša da je oduzmete“, uz crveni otisak šake, na skupu u Edmontonu.

Demonstranti ukazuju na zabrinutost zbog prava starosedelačkih naroda utvrđenih sporazumima i širih posledica otcepljenja Alberte. Foto: NurPhoto/Getty Images.

Poglavar Troj „Bosmen“ Noulton, predsednik Konfederacije Blekfut, izjavio je: „Ovi sporazumi su živi dokumenti, ali neznanje separatista i njihova netrpeljivost ne dozvoljavaju im da prihvate činjenicu da ti dokumenti nisu samo simbolični. Oni imaju pravnu snagu, a stvarnost je takva da Alberta nema ustavno pravo da se otcepi“.

Noulton je rekao da je ishod možda mogao biti drugačiji da su separatisti pre pokretanja inicijative za nezavisnost proaktivno stupili u kontakt sa starosedelačkim narodima.

„Ali oni su nas tretirali kao prepreku na putu preko koje mogu jednostavno da pređu.“

Dodao je da je pravna pobeda starosedelačkih naroda potom bila praćena, kako je ocenio, osvetničkim potezima pokrajinskih vlasti, uključujući neobustavljeno, ali neobjašnjivo prekidanje razgovora o zemljišnim zahtevima i saradnji sa vladom Alberte.

„Na kraju krajeva, želimo da Alberta nastavi da bude svetionik nade“, rekao je on. „Kada su prvi doseljenici pre više vekova stigli na ove prostore, naši poglavari poručili su im da ćemo deliti resurse koje imamo. Dakle, da li želimo prosperitet Alberte? Naravno da želimo.“