Nenad Milošević: Kažnjavanjem kulture država je iz umetnika izvukla otpor, jedinstvo, solidarnost i nove potencijale – Kultura

Biblos je uprličio jezički kviz u Gvint pivnici, Clio predizborno pripovedanje „Zid sećanja“, prelistavanje dvotomnog dela „Sjećanja, zbivanja, susreti“ i razgovor o Srećku Džamonji, a Nova artija i produkcija Nove poetike svečanost „Zlatni hrast“ i dodelu književnih nagrada.

Juče, u subotu, Makart je imao književno-muzički program „Rokenrol na papiru“ u Čumićevom sokačetu, Arhipelag poeziju, „Pesme prve i poslednje pomoći“ u Klubu čitalaca, Geopoetika – čitaoci preporučuju, specijalno izdanje „Moje poetike“.

Zenit Books, Nojzac, Bulevar buks i Futura organizovali su pesnički performans „Salivanje strave poezijom“, a Besna kobila muzičko-scenski događaj, „Savršena budućnost – Oratorijum“ Dejana Atanackovića, koji je sinoć ispunio Centar za kulturnu dekontaminaciju i ispraćen višeminutnim ovacijama.

Podsećanja radi, prošlog vikenda (od petka do nedelje), u Dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu održan je Naš sajam pod sloganom „Izdavači na svom mestu“.

A pobunjeni izdavači za bolje društvo – izdavači na svom mestu su oni koji podržavaju studente od početka protesta i zajedno sa ostalim kulturnim stvaraocima trpe strahovitu odmazdu režima, i koji ni prošle godine nisu učestvovali na oficijelnm Sajmu knjiga, jer nisu pristali na nametnute uslove. S obzirom da su ti uslovi još samo pogoršnai, ostali pri istoj odluci i ove godine, ali su se solidarisali.

Kako za Danas komentariše Nenad Milošević, pesnik, esejista, književni kritičar i predsednik Upravnog odbora Srpskog književnog društva, situacija u kojoj je kultura već dve godine je izuzetno teška, a s druge strane, iz toga je krenuo i ujedinjeni, nezapamćeni otpor.

Osim što umetnike, njihove organizacije, umetničke manifestacije, država uskraćuje za sredstva za koja su sa svojim projektima konkurisali na Konkurse Ministarstva kulture i mnoge umetnike ostavili bez honorara, (mnogima važna stavka u njihovom godišnjem budžetu i kao građana i kao umetnika), ovakva praksa pokazala je i pokazuje svoje dobre, možemo reći i izuzetno dobre rezultate.

– Iz umetnika izvlači potencijale koji su i njima često bili nepoznati, potisnuti, kojih nisu bili svesni jer je već odavno država prestala da finasira najbolje i ono najbolje u kulturi Srbije. Jednostavno rečeno, sredstva koje od države dobijaju umetnici je gotovo postala obrnuto srazmerna njihovom talentu i umeću.

Ali, nasuprot tome, umetnici su pokazali spremnost da publici ponude sadržaje bez honorara, bez, scene koju su zamenili trgovi i ulice, bez sredstava informisanja koja bi adekvatno ispratila nastupe umetnika.

Kako podsća, alternativna srpska kulturna scena na neki način se čeličila i jačala tokom 90- tih, da bi posle 2000-te u izvesnoj meri, kada je jednim svojim delom postala mejnstrim, splasnula, i kasnije, u izvesnoj meri, bila zahvaćena korupcijom.

– Sada imamo pojavu gerilskog ne:Bitefa, BlackLista, Takta (muzički) festival, Festivala „Na sopstveni pogon“ koji nije čekao ove okolnosti da alternativno deluje, Festivala „Komuna“ u Čačku, finansiran grupnom podrškom, zatim Nišvil Jazz Festivala, koji se finansira uz pomoć publike, kao i samoorganizovani Filmski Front, gde su se tri festivala koja su ostala uskraćena za sredstva, udružila i organizovala nezavisnu distribuciju na alternativnim prostorima.

Milošević podseća i da najviše od sredstava države zavisi kinematografija, koja je obustvaljena već dve godine koliko traju studentski protesti. To je mnoge filmske umetnike i radnike ostavilo bez egzistencije.

A najmanje književnost: za nju je potrebna samo bela hartija i olovka, ili ekran, tastatura, i deset prstiju sve do momenta postprodukcije, pretvaranja ispisane hartije u knjigu.

– Ali, ko zna koliko će veoma dobrih rukopisa ostati u fioci usled nemogućnosti najboljih izdavača da prihvati svu dobru književnu produkciju. Jedan izdavač mi se poverio kako je objavljivanje nokoliko knjiga pomerio ne samo za narednu već i za 2028. godinu.

S druge strane, kako objašnjava, da bi privuklo koliko – toliko ugledne umetnike i intelektualce da žiriraju u njihovim konkursnim komisijama i na festivalima, Ministarstvo kulture je odredilo, kako se iz pouzdanih izvora saznaje, veoma visoke honorare – i do sto hiljada dinara.

– Komisije koje su odlučivale na konkursima bile su, čast izuzecima, sastavljene od manje poznatih ili sasvim široj javnosti nepoznatih umetnika, kritičara, istoričara umetnosti… Iz opredeljenja Ministarstva za njih, može se tumatiči i njegova namera. I sve to u godini neviđenih investicija i hvaljenja BDP-om i infrastrukturnim projektima. Kao da u kulturi ne postoji infrastruktura koju treba obnavljati i razvijati. Stara misao o kulturi kao čistom trošku „pozadinaca“ opet se odnekud pojavila.

Nenad Milošević podseća da je i SKD zbog podrške studentima ove godine ostao bez sredstava za svoju Tribinu (postoji od osivanja društva (2001.), za Koloniju u Krupari (koju najvećim delom finasira privatno lice iz okoline Subotice), Književnog magazina, koji privi put u svojoj višedecenijskoj istoriji bez sredstava i od Ministarstava i od Sekretarijata za kulturu grada.

SKD je ostao i bez sredstava za projekat Razmene gostovanja sa piscima iz Hrvatske, za Književnu štafetu, jedina sredstva koja je dobilo od Ministarstva su za dve njegove književne nagrade, „Voja Čolanović“ i „Biljana Jovanović“.

A nakon prokišnjavanja krova za vreme rekonstrukcije zgrade u Francuskoj 7 i prodiranja vode do plafona sale u kojoj se održava tribinski program, SKD je bio prinuđen da iz sopstvenih sredstava sanira plafon.

– Dobra, još jedna, strana izostanka finasiranja kulturnih ustanova, društava, izdavača, manifestacija, filmskih i umetničkih projekata jeste proces diferencijacije, kako među samim umetnicima, tako i među umetničkim organizacijama i institucijama, koji je inače i bio neophodan.
Pre svega da bi jasno „podelio“ državne umetnike, ili umetnike u službi države od istinskih umetnika, koji deluju samo iz svojih principa i sa svojim talentom.

Međutim, on smatra da će posledice izostanka finansijske podrške države biti dugotrajne: naših novih filmova, pošto dve godine nije bilo konkursa u Filmskom centru Srbije, u narednih nekoliko godina neće biti ni na jednom regionalnom niti međunarodnom festivalu, iako su naši autori i sa malim sredstvima koja su prednih godina dobijali, uspevali da naprave ostvarenja koja su osvajala nagrade.

Neki umetnici, koji egzistencijalno nisu mogli da prežive u ove dve godine, možda su i trajno napustili svoju profesiju i otišli u neku drugu, jedan broj se preorijentisao sa umetničke produkcije u širem smislu, na neumentička zanimanja…

– Mnoge ustanove, udruženja i manifestacije su poslednjih sedam – osam godina ove vlasti, i pre izostanka finasiranja zbog podrške studentima u protestu, bile u nezavidnoj materijalnoj situaciji, a teško je i zamisliti kako su ove godine egzistencijalno preživljavali umetnici i njihove porodice čiji su projekti i programi vezani za pomoć države.

Svi se mi, naravno, nadamo i verujemo da će se uskoro ova situacija promeniti, i da ćemo krenuti u rekonstrukciju svega, i svih oblasti u kulturi koje su beskrupulozno urušivane i uništavane – zaključuje Nenad Milošević.