Nasilje je glavni motiv režimske kampanje – Društvo

Omer Karabeg: Kako se mediji u Srbiji ponašaju uoči izbora? Koliko su u njima zastupljeni kandidati vladajuće stranke, a koliko kandidati studenata i opozicije? Postoje li pravila koja to regulišu?

Aleksandra Krstić: Pravila postoje. Zakon o elektronskim medijima i drugi medijski zakoni propisuju da predstavljanje kandidata i izbornih lista mora da bude ravnopravno na svim medijima. Pogotovo na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem.

Međutim, ono čemu svedočimo poslednjih meseci, a ne samo poslednjih meseci, već i proteklih desetak godina, je zatvaranje televizija sa nacionalom frekvencijom za sva mišljenja koja kritikuju režim.

A da ne govorim o tome da su predstavnici Studentske liste, kao novog političkog aktera na našoj sceni, potpuno zanemareni i na javnom medijskom servisu kao i na drugim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem.

Željko Bodrožić: Radio televizija Srbije i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom i dosada su u potpunosti bile u službi vladajuće stranke, odnosno ličnosti Aleksandra Vučića, ali sada toj servilnosti nema granica.

Vučićeva predizborna kampanja traje neprestano, a posebno je pojačana letos kada je tadašnji predsednik države svaki dan obilazio sela Srbije čemu su televizije sa nacionalnom pokrivenošću davale ogroman prostor.

Trećinu vremena u dnevnicima RTS-a zauzeo je Vučić, a ostatak funkcioneri njegove stranke. Studentska i opozicione liste uopšte se ne vide, a, ako se i pojave, onda je to u negativnom kontekstu.

Ni to režimu nije dovoljno već je Telekom, mimo zakona i odluke Saveta REM-a, u zemaljske kanale uvrstio Informer i druge tabloidne televizijske trovačnice, pa su oni sada vidljivi u svakom selu u Srbiji i mogu se uhvatiti na običnoj anteni.

Omer Karabeg: U ovim predizbornim danima čujemo gomilu laži sa režimskih medija o kandidatima studenata. Ide se dotle da se falsifikuju dokumenti kako bi se naškodilo njihovom ugledu. Da li će se laganje isplatiti vladajućoj stranci?

Aleksandra Krstić: Dominira nasilni narativ koji vređa i diskredituje kandidate sa studentske liste. A prema pravilniku REM-a i važećim zakonima na televizijama ne sme biti bilo kakve diskreditacije ili negativne kampanje protiv bilo kog učesnika u izbornoj trci.

U isto vreme imate serijale, koje režimski mediji nazivaju dokumentarnim, a to je u stvari propaganda protiv ljudi koji se nalaze na studentskoj listi.

U tim video uradcima, koji se šire po različitim sajtovima, kandidati sa studentske liste se nazivaju špijunima i izdajnicima i povezuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, Nemačke i Velike Britanije.

Nasilje je glavni motiv režimske kampanje.

Omer Karabeg: Da li je moguće da građani veruju silnim lažima koje se sa režimskih medija šire o studentskim kandidatima?

Željko Bodrožić: Nažalost, moguće je. Ja živim u selu pored Kikinde – tamo sam kad nisam u Beogradu – i mogu da kažem da to prolazi kod mnogih ljudi pošto su im dostupni jedino televizijski kanali koji su pod kontrolom režima tako da oni nemaju druge izvore informacija.

Oni često ponavljaju ono što čuju na tim televizijama, pominju nekakve strane sile, najviše se pominje Hrvatska kao neki arhineprijatelj, a studenti i opozicija se nazivaju ustašama.

Došli smo dotle da pristalice režima svoje sugrađane nazivaju ustašama. Toliko se puta to ponavlja u režimskih medijima da oni u to veruju.