Tramp isključuje upotrebu nuklearne bombe protiv Irana: Zašto je to važno? – Svet

U intervjuu koji je u četvrtak objavio američki desničarski informativni portal „Njuzmeks” (Newsmax), Tramp je nagovestio da ne planira da upotrebi nuklearno oružje, ali je takođe pojasnio da razorno vazdušno oružje – bomba GBU-43/B, poznata kao MOAB („majka svih bombi”) – „nije nuklearno”, piše Al Džazira.

„Ne bih koristio nuklearno oružje. Ne moramo. Mi smo najveća nuklearna sila na svetu”, rekao je on za „Njuzmeks”.

Ove izjave predstavljaju prvi konkretan stav koji je Tramp izneo o nuklearnom pitanju, nakon spekulacija o mogućem atomskom sukobu u okviru rata koji SAD i Izrael vode protiv Irana. One takođe, čini se, potvrđuju nagađanja da je na pomolu nova faza rata, verovatno nakon američkih izbora na sredini mandata, koji se održavaju 3. novembra.

Evo šta znamo:

Šta je Tramp rekao?

Tramp je za „Njuzmeks” (Newsmax) izjavio da bi SAD mogle, zaista, da izvedu još jedan napad na iranska nuklearna postrojenja, a posebno na lokaciju „Pikeks mauntin” (Pickaxe Mountain), za koju se veruje da Teheran u njoj, duboko ispod slojeva granita, krije nuklearni objekat.

Isključio je mogućnost upotrebe nuklearnog oružja, uključujući i taktičko nuklearno oružje.

„Ne bih koristio nuklearno oružje. Ne moramo. Mi smo najveća nuklearna sila na svetu”, rekao je on.

Takođe je pojasnio da MOAB – za koji je CNN preneo da američka vlada razmatra upotrebu – „nije nuklearno oružje”.

Odgovarajući na pitanje da li je MOAB „taktičko nuklearno oružje” – što podrazumeva nuklearnu municiju manje snage – Tramp je ponovio da nije.

„Pa, ’majka svih bombi’ nije nuklearna”, rekao je Tramp. „Uopšte nije nuklearna. To je jednostavno izuzetno velika bomba.”

Tramp nije želeo da otkrije da li je odobrio njenu upotrebu u Iranu.

Tramp je takođe nagovestio da su novi napadi verovatni u bliskoj budućnosti. SAD sada ne mogu da okončaju rat jer moraju da osiguraju da Iran ne proizvede nuklearno oružje, naveo je on, dodajući da veruje kako bi ga Iranci, „da ga imaju, po mom mišljenju, upotrebili istog trena”.

Tramp je ponovio i da će se rat završiti „veoma brzo”, bilo silom ili diplomatijom, nakon čega će cene nafte pasti.

Na pitanje da li će poslati „kopnene snage”, Tramp je odgovorio: „Ne, ne vidim tu mogućnost, ne vidim je.” Ranije tokom rata, Tramp je govorio o slanju trupa – potez za koji analitičari smatraju da bi bio poguban za američke vojnike, s obzirom na planinski teren Irana.

Šta je „majka svih bombi”?

MOAB nosi ogroman teret od oko 8.500 kg (18.000 funti, odnosno 8,5 tona) visokoeksplozivnog materijala. Bomba je teška 9.800 kg (21.605 funti, odnosno skoro 10 tona) – što je približno težini četiri automobila – a dugačka je nešto više od devet metara. „Stelt” bombarderi su premali da bi je nosili, pa je moraju izbacivati veći transportni avioni, poput modela „Lokid C-130 Herkules” (Lockheed C-130 Hercules).

Prema rečima stručnjaka koji su govorili za Al Džaziru, bomba je konstruisana tako da eksplodira nekoliko metara iznad tla, stvarajući snažne vatrene lopte koje mogu uništiti zgrade i druge čvrste objekte u radijusu od jednog kilometra. Američko ratno vazduhoplovstvo navodi da je oružje toliko moćno da se, prilikom testiranja, „pečurka” od eksplozije mogla videti sa udaljenosti od 32 kilometra (20 milja).

„Njeno veliko eksplozivno punjenje može izazvati razorne posledice po ljudstvo na otvorenom, opremu i ranjive objekte”, izjavio je Elajdža Magnije, vojni analitičar i stručnjak za naoružanje iz Brisela. „Njena namena je stvaranje izuzetno snažne eksplozije na određenoj površini.”

Ipak, Magnije ističe da postoji sumnja u to da li bi upotreba tako masivnog eksploziva bila efikasna protiv duboko ukopanih nuklearnih postrojenja u Iranu. Dodao je i da bi teren u Iranu mogao predstavljati prepreku za pristup velikim transportnim avionima.

Šta je Tramp ranije govorio o nuklearnom oružju?

Tramp nikada nije izričito pomenuo upotrebu nuklearnog oružja, ali je isto tako nikada nije ni isključio.

U ranoj fazi sukoba bile su veoma raširene spekulacije o tome da bi Vašington mogao da upotrebi nuklearno oružje, uglavnom zbog ekstremne prirode brojnih pretnji koje je Tramp uputio Teheranu.

Na primer, u aprilu, dok je Iran sprovodio blokadu brodova u Ormuskom moreuzu, Tramp je na svojoj platformi „Truth Social” objavio da će „večeras nestati čitava jedna civilizacija, koja nikada više neće biti obnovljena” – ukoliko Iran ne pristane na mirovni sporazum i ponovo ne otvori moreuz.

Takođe je zapretio uništenjem iranske infrastrukture, navodeći da bi kampanja bombardovanja u Iranu predstavljala „dan uništavanja elektrana i mostova – sve u jednom”.

Stručnjaci su njegove izjave uglavnom protumačili kao pretnju nuklearnim uništenjem, ali čak ni to nije navelo Iran da sedne za pregovarački sto.

Iako se Tramp u narednim nedeljama uglavnom udaljio od svoje ratoborne retorike, prošlog meseca je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku ponovio da bi mogao „potpuno uništiti” Iran. Takođe je pred Skupštinom izneo uverenje da će do dogovora doći nakon izbora na sredini mandata.

Šta je „taktičko” nuklearno oružje?

„Taktičko” nuklearno oružje (TNO) predstavlja nuklearna bojeva sredstva manje snage, namenjena upotrebi na bojnom polju, za razliku od strateškog nuklearnog oružja koje je osmišljeno za masovno uništenje.

Iako neki smatraju da je dejstvo taktičkog nuklearnog oružja slabije od dejstva „klasične” atomske bombe, stručnjaci upozoravaju da je taj naziv varljiv, jer ovo oružje ipak može imati razorne posledice. Njegova eksplozivna snaga, koja se kreće u rasponu od 0,3 do 50 kilotona, može ugroziti područja u radijusu od 500 do 600 kilometara.

SAD su na Hirošimu bacile nuklearnu bombu snage 15 kilotona, što znači da bi se to oružje danas svrstalo u kategoriju taktičkog nuklearnog oružja. SAD, Severna Koreja i Rusija poseduju taktičko nuklearno oružje u svojim arsenalima, mada ga do sada nijedna država nikada nije upotrebila. Ovo oružje nije obuhvaćeno nijednim međunarodnim sporazumom i, u velikoj meri, nije predmet nikakve regulative.

Kako bi mogao da izgleda još jedan napad SAD na Iran?

S obzirom na to da Tramp nije isključio mogućnost upotrebe bombe „MOAB” (tzv. „majke svih bombi”), analitičari nagađaju da bi SAD mogle da pokrečnu još jednu – možda i konačnu – intenzivnu kampanju bombardovanja, usmerenu na iranska nuklearna i odbrambena postrojenja, a posebno na lokaciju „Pikejks mauntin” (Pickaxe Mountain).

SAD bi takođe mogle da nastave pomorsku blokadu iranskih luka, uz istovremeno pružanje pratnje komercijalnim brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Iran je obećao da će na eskalacione napade odgovoriti udarima na naftnu i digitalnu infrastrukturu u susednim zalivskim državama.

Visoki odbrambeni zvaničnici takođe su upozorili da će Iran izvršiti invaziju na svoje susede ukoliko SAD pokrenu kopnenu operaciju, mada se čini da je Tramp tu mogućnost isključio.

Ranije tokom sukoba, on je nagovestio mogućnost slanja kopnenih snaga radi preuzimanja oko 400 kilograma „žutog kolača” – visokoobogaćenog uranijuma za koji Vašington i Izrael tvrde da ga je Teheran sakrio pod zemljom.

Trampovi telefonski razgovori u martu sa kurdskim milicijama koje se bore protiv Irana podstakli su spekulacije da bi Vašington mogao da koordinira sa njima u cilju izvođenja invazije, iako se to nije dogodilo.