Od ulica do biračkih mesta: Šta su studentske šetnje postigle za dve godine? – Društvo

Kako su objavili studenti u blokadi, tri kolone studenata i građana, sa istoka, zapada i severa Srbije, spojiće se 22. oktobra u Beogradu, na izbornom skupu Studentske liste.

Kolona pešaka sa istoka krenula je danas na šestodnevnu šetnju iz Zaječara, a ići će do Bora, Žagubice, Petrovca, Požarevca i Smedereva, kako bi šestog dana stigli u Beograd. Sa zapada Srbije kreću tri kolone – prva kolona, 18. oktobra, polazi iz Gornjeg Milanovca, preko Ljiga, Lazarevca i Obrenovca.

Druga kolona 19. oktobra kreće iz Valjeva, i takođe prolazi kroz Lazarevac i Obrenovac, dok će treća kolona, 19. oktobra, početi turu iz Šapca, preko Uba i Obrenovca.

Pred šetnju do Beograda, koja se završava svega tri dana pre parlamentarnih izbora, a samo nekoliko sati pre početka izborne tišine, otvara se pitanje može li se energija sa ulica pretočiti u izbornu podršku i koliko završni skup može da utiče na odluku građana da izađu na birališta.

Analitičar Miljan Mladenović ukazuje da su gotovo sve prethodne šetenje, a pogotovo dve koje su bile najmasovnije, budile svest građana, što je njihovo najveće postignuće.

„Masovni prolasci kroz razna mesta širom zemlje bili su u mnogim slučajevima i jedini prozor velikog dela populacije ka toj opciji“, objašnjava Mladenović.

Dodaje da na taj način, pešačenjem desetina i stotina kilometara, građanima šalju i signal istrajnosti da ne odustaju od svojih ciljeva.

„Verujem da će to biti i uvertira u jedan od najvećih skupova koje je Srbija ikada videla, što bi mogao biti i perfektan finiš izborne kampanje za Studentsku listu“, ocenjuje Mladenović.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da su studentske šetnje postigle mnogo više od skretanja pažnje javnosti.

„One su izgradile mrežu solidarnosti, povezale univerzitetske centre sa malim mestima i selima i omogućile neposrednu komunikaciju sa građanima do kojih tradicionalni opozicioni politički akteri i nezavisni mediji teško dopiru. Studenti su uspeli da političku raspravu iz televizijskih studija prenesu na ulice, trgove i u domaćinstva širom Srbije“, kaže Beširi.

Ističe da je posebno važno što su ohrabrili građane koji godinama nisu javno iskazivali političko nezadovoljstvo, te da njihov najveći doprinos nije u kilometrima koje su prepešačili, već u tome što su pokazali da političko organizovanje nije privilegija stranaka i da građanska solidarnost može da opstane i izvan velikih gradova.

„Konkretni rezultati su takođe vidljivi, ali ih ne treba ni precenjivati ni potcenjivati. Studentski protesti doprineli su ostavkama premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, otvorili pitanje institucionalne odgovornosti i stvorili politički pritisak koji je prethodio raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora“, navodi Beširi.

Međutim, kako dodaje naš sagovornik, ostavke nisu isto što i odgovornost, kao što ni raspisivanje izbora nije garancija demokratskih promena.

„Studentski pokret je pokazao sposobnost mobilizacije i organizovanja, ali tek treba da se vidi koliki deo tog društvenog kapitala može da se pretoči u izborni rezultat. Vlast je mogla da ignoriše zahteve demonstranata, ali nije mogla da učini da stotine hiljada nezadovoljnih građana jednostavno nestanu iz političkog života. Istovremeno, ni studenti ne mogu očekivati da će podrška iskazana na ulicama automatski postati podrška na biračkim mestima“, navodi.

Beširi smatra da šetnja do Beograda 22. oktobra ima drugačiji politički karakter od prethodnih jer se završava samo tri dana pre parlamentarnih izbora, tik pred izbornu ćutnju, te to više nije isključivo protest, već završnica izborne kampanje u kojoj se tri kolone iz različitih delova Srbije simbolično susreću u prestonici.

„Njena stvarna vrednost neće se meriti samo brojem okupljenih na završnom skupu, već i brojem građana sa kojima su učesnici uspostavili neposredan kontakt tokom puta. U političkom sistemu u kojem pristup medijima, javnim resursima i institucionalnoj infrastrukturi nije ravnomeran, ovakav oblik kampanje predstavlja način da se deo tih razlika prevaziđe neposrednim razgovorom. Ipak, masovna okupljanja nose i ozbiljnu zamku: mogu da proizvedu utisak političke snage koji ne mora odgovarati stvarnoj izbornoj podršci. Pun trg nije isto što i puna glasačka kutija, a politička euforija nije zamena za organizaciju“, ističe Beširi.

Ocenjuje da će uticaj šetnje na izborne rezultate zavisiti pre svega od toga da li će prethodno politički neaktivni građani odlučiti da glasaju, koliko će birača promeniti svoje opredeljenje i koliko će izborni proces biti zaštićen od nepravilnosti.

„U tom smislu, završni skup može da bude pokazatelj mobilizacionog kapaciteta, ali ne i pouzdana prognoza rezultata. Posebno će biti važno da li je mreža građana, nastala tokom gotovo dve godine protesta, sposobna da obezbedi kontrolu glasanja i dokumentovanje eventualnih nepravilnosti“, ukazuje Beširi.

Naglašava da su studentske šetnje već pokazale da se politička energija može stvoriti i bez tradicionalne stranačke infrastrukture.

„Sada se proverava može li se ta energija održati u mnogo zahtevnijem procesu, u kojem se politička podrška meri glasovima, a demokratski kredibilitet poštovanjem izbornih pravila. Srbija je već videla koliko ljudi može da izađe na ulicu. Dvadeset petog oktobra videćemo koliko se to razlikuje od njihove odluke za glasačkim listićem. I zato je važno da svi glasamo, i povedemo nekog sa sobom koji možda do sada nije imao priliku da svoju demokratsku volju pretoči na glasački listić“, zaključuje Beširi.

Podsetimo, krajem januara i početkom februara 2025. kolona studenata krenula je iz Beograda do Novog Sada, gde je 1. februara održan protest na tri mosta, dok su sredinom februara studenti iz Beograda krenuli ka Kragujevcu na skup „Sretnimo se na Sretenje“.

Krajem februara usledio je marš studenata iz više gradova ka Nišu, gde je 1. marta održan protest „Studentski edikt“, a uoči velikog protesta „15 za 15“ u Beogradu 15. marta, studenti iz više delova Srbije ponovo su se uputili peške ka prestonici.

Studenti su takođe i štafetno trčali do Brisela, a kasnije su i biciklama išli do Strazbura. Poslednja veća šetnja održana je za godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, u kojoj su učestvovali studenti i građani iz dosta gradova, a između ostalog i iz Novog Pazara, koji su šetali 16 dana.