Doktor Oskar i mister Čvarak – Redakcijski komentar

Jer, realno, mi već deceniju i po (tu negde) „film” i živimo, i to horor sa elementima trilera, ne samo u „režiji” narkortela već i svih ostalih „kartela” i mafijaških „udruga” kako god se one javno predstavljale i „potpisivale”.

Objavljuje Radar da su: „Ti uslovi su predviđali kaznu od 10 godina zatvora, oslobađanje od optužbe za pranje novca i vraćanje dela oduzete imovine”. Prema njihovom pisanju, u presretnutoj komunikaciji Šarićevom posredniku obećano je da će, ukoliko ne budu ispunjeni dogovori u vezi sa sudijama i kaznom, biti obezbeđeno pomilovanje.

A, ono, što bi rekao naš narod, k’o u svakoj Skaj prepisci, red tadašnjih ministara policije, prožeti ondašnjim visokim funkcionerima BIA, izvesnim biznismenima čijem niku Nolanov nedavni uradak daje aktuelnu mitološko-kinematografsku dimenziju…, i prozivanja, pranja (ne veša nego novca), pomilovanja… I ovdašnjoj javnosti već poznata, stručnjaci bi rekli – kodna imena a mi laici – nadimci: od vaskolikog i sveprisutnog Oskara (i brata mu), do Eda, Dolara i onog što se u Skaju vika k’o Odisej.

Tu nisu iznenađenje ni „vaš odani prijatelj” njegova (o)poruka „spreman za vas za sve moguće” i zahvalan „za sve što ste za mene učinili, što će biti dok sam živ”, što zvuči (melo)dramatično. E, al ima i noviteta – Čvarak, mada ova „titula” više leži nekom domaćinu manifestacije poput Čvarkijade u Valjevu nego opasnom gangsteru sa SKY-a i gospodaru ugovorenih predaja i obećavatelju (i garantu) ziher pomilovanja.

Sad, da li su Oskar i Čvarak ista osoba? Ko zna, nije nemoguće u ovom našem hičkokovskom saspensu u kome AI „sprži” nišku fortifikacionu drevnu kulturno-istorijsku znamenitost, helikopteri lete tamo amo, „škode” krstare Srbijom i pritom ič ne koriste blinkere… Šta bi moglo još da nas iznenadi (možda reagovanje nadležnih službi ali to „dramaturško rešenje” otpada i kod najvećih optimista) ali stvarno?

E, onda se podvižnici Skaj prepiske late i Aleka?! Pa, je l on podvojena ili čak utrojena ličnost?! K’o Hidra (ali kod nas nema Herkula a još manje onog Poaroa) pa mu „glave” (čitaj kodna imena) samo „izrastaju” po šifrovanim kriminalnim korespodencijama. Kako (ne)razlučiti Oskara i Čvarka, pa u taj „rebus” udenuti i Aleka, trećeg musketara Skaj dopisivanja. Ma, ֺajte molim vas (reče onaj u „Ko to tamo peva?” a bolje da je držao jezik za zubima – znaju filmofili) ko je za Aleka ikad i čuo. Sem možda onog košarkaškog trenera u pokušaju što ga brat (opet neki brat) lindrao u basketu, nije promaklo (i zasmejalo) zriteljima podkasta.

Englezi su imali „Doktor Džekila i mister Hajda” i pametnim narodima i to dosta (da ne uznemiravamo seni počivšeg R. L. Stivensona) a mi bi našem „doktor Oskaru” i „mister Čvarku” utnemo i mlađanog „gos’n Aleka” (k’o da smo neka „Paklena pomorandža” ne daj bože)… No, realno mi smo romantičarski-naivnu spuki atmosferu gotičke novele odavno apgrejdovali u nama još crnje i strašnije, a samo njima„zlatno doba”.

Bez prozivanja (ne Oskara, Čvarka, Aleka…) i „pozivanja” na fanstastiku, (de)kodiranja i IT gadžeta i tulova, nekim realistima bi bilo dovoljno za pokretanje istrage i svedočenje Momčila Marjanovića, aktiviste SNS-a iz Novog Sada BIRN-u o „balu vampira” u Ćacilendu. I, ne samo tamo. Tu nema ni kodnih nazivaka i SKY nadimaka već puno ime, prezime, funkcija (poslovna i stranačka), brojke u kešu, „zasluge”, i ine „aktivnosti”… onih što bi da još malo „zadlane” pred neoplantsku skupštinu. I, ništa… Neće ni da bude, jer znaju majstori za spremanje „svinjskih bombona” da uvek ostane neki „čvrak” što se „zapekne” na dnu kazana. Tu pomaže samo ribanje gvozdenom četkom.