Protiv Pedra Sančeza pokrenut postupak zbog funkcionerske kampanje, a u Srbiji? – Politika

Centralna izborna komisija Španije pokrenula je disciplinski postupak protiv premijera Pedra Sančeza, zbog konferencije za novinare održane 6. oktobra posle sednice vlade, na kojoj je predstavio novi zakon o stanovanju.

Izborna komisija je zatražila uklanjanje spornih izjava sa zvaničnih kanala državnih institucija i naložila Sančezu da se uzdrži od funkcionerske kampanje uoči vanrednih parlamentarnih izbora, koje je zakazao za 29. novembar. Slučaj je pokrenut na osnovu tužbe opozicione Narodne stranke, koja je tvrdila da je Sančez koristio vladine resurse za iznošenje poruka karakterističnih za predizbornu kampanju.

Sličnu vest međutim, nismo videli u Srbiji, iako je funkcionerska kampanja tema već nekoliko uzastupnih izbornih ciklusa u našoj zemlji, pa tako i tokom ovog.

Nakon prethodnih izbornih ciklusa i u sklopu primene preporuka ODIHR-a i GRECO-a, usvojen je niz izmena zakona koji se odnose na funkcionersku kampanju. Proširen je opseg lica koja podležu kontroli Agencije za sprečavanje korupcije, te se monitorig sada odnosi i na nosioce izvršnih funkcija u Vladi, kao što su šefovi kabineta premijera i potpredsednika Vlade, posebni i redovni savetnici.

Uvedeni su mehanizmi gde su državni organi i funkcioneri u obavezi da Agenciji dostavljaju planove svojih promotivnih aktivnosti tokom trajanja izborne kampanje, kako bi se unapred znalo koje su redovne državne aktivnosti, a šta bi mogla biti funkcionerska kampanja.

Iako novine u zakonodavstvu, formalno, u skladu sa preporukama ODIHR-a, posmatračke misije i stručna javnost često ukazuju da u praksi i dalje postoji preklapanje redovnih državnih aktivnosti i političke promocije.

Postavlja se pitanje šta je ključna prepreka da se i u Srbiji pokrene jedan takav postupak, kao što je to slučaj sa premijerom Sančezom.

Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA podseća na izveštaj posmatračke misije ove organizacije koji se između ostalog bavi i problemom funkcionerske kampanje.

Iz Crte podsećaju da su izmenama Zakona o sprečavanju korupcije uvedena dva mehanizma praćenja javnih funkcionera tokom izborne kampanje – praćenje slučajnog uzorka od najmanje 60 funkcionera na parlamentarnim i predsedničkim izborima i obavezno praćenje predsednika Republike i članova Vlade, nezavisno od slučajnog uzorka.

Agencija je u ovom izbornom ciklusu pratila medijske nastupe, aktivnosti na društvenim mrežama i javna pojavljivanja više od 90 javnih funkcionera.

“Iako je Agencija uspostavila ovaj mehanizam, njegovo sprovođenje za sada je pretežno formalnog karaktera: objavljeni nalazi za funkcionere iz slučajnog uzorka uglavnom se svode na spisak praćenih funkcionera i podatak o pokrenutim postupcima, bez informacija o konkretnim praćenim aktivnostima, dok za predsednika Republike i članove Vlade nijedan nedeljni nalaz nije objavljen”, navodi se u izveštaju.

Direktor Agencije je, u skladu sa zakonom, doneo plan praćenja, koji po zakonu nije bio obavezan da se javno objavi. Na osnovu tog plana objavljen je prvi izveštaj, za period od 15. do 22. septembra, o funkcionerima iz slučajnog uzorka.

Izveštaj sadrži spisak praćenih funkcionera i informaciju da je Agencija po službenoj dužnosti pokrenula 13 postupaka zbog sumnje na povredu člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije. Izveštaj, međutim, ne navodi protiv koga su i zbog čega postupci pokrenuti i ne sadrži podatke o vrstama praćenih aktivnosti i javnih pojavljivanja, iako su oni zakonom predviđeni kao obavezni elementi nedeljnog izveštavanja.

Drugi izveštaj o nalazima praćenja javnih funkcionera objavljen je 2. oktobra i odnosi se na period od 23. septembra do 1. oktobra. Kao i prvi izveštaj, i ovaj je nepotpun, a dodatno ne sadrži informaciju o tome da li je tokom navedenog perioda pokrenut neki novi postupak po službenoj dužnosti.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže za Danas da kad je reč o zloupotrebi „administrativnih javnih resursa“, što je pojam pod kojim se prepoznaje i funkcionerska kampanja, propisi se razlikuju, kao i obim tih zloupotreba u praksi.

“U Srbiji postoji mogućnost da se u nekim slučajevima pokrene postupak protiv javnog funkcionera pred Agencijom za sprečavanje korupcije, ali su brojni značajni oblici funkcionerske kampanje umesto da budu zabranjeni kroz poslednje izmene zakona o sprečavanju korupcije legalizovani”, objašnjava Nenadić.

Pozivajući se na saopštenje organizacije Transparentnost Srbija, Nenadić podseća da je poslednjim izmenama Zakona o sprečavanju korupcije samo stvoren privid da je funkcionerska kampanja regulisana, međutim ona nije ni ograničena, ni onemogućena, dodajući da u ovoj kampanji nije postignuto razdvajanje partijskog od državnog, kao i da se nastavlja praksa Agencije za sprečavanje korupcije da izriče uglavnom mere opomene prema funkcionerima, što ocenjuje kao nedovoljno.

“Pored toga, mere koje je Agencija izriče u ovakvim slučajevima uglavnom se objavljuju sa velikim zakašnjenjem ili se svode na izricanje opomene”, zaključuje Nenadić.